Почетна / БРОЈ 360 / Ципрас и левица су плаћеници капитала

Ципрас и левица су плаћеници капитала

Специјално За „Печат“ из Милана

Дијего Фузаро 

Ципрас и његови партијски другови су пиони капитала, пуке „карактерне маске“ (Маркс) пуки агенти производње: они обављају програмирану функцију опозиције његовом величанству капиталу

Ципрас: левица је са евром; левица је са капиталом и са газдама; левица је издала Маркса и раднике. Са таквом левицом нема више потребе за десницом. То је левица која жели да сруши мере штедње одржавањем евра: да уклони ефекат остављајући узрок, што је немогуће – рекао би узвишени Данте – „и једно другоме никако не пристаје“ (Данте, Пакао, 27. певање, стих 120 – прим. прев).

Питање је, дакле, само једно: глупост или издаја? Ја сам склон другом одговору: издаја. Издаја једне левице чије је оружје из борбе против капитала преусмерено да се бори за капитал, чији је пролетерски универзалистички монокласизам преусмерен у универзалистичко империјалистичко бомбардовање у име људских права (српска браћа га се сећају, 1999. година је била недавно) а борба за социјална права претворена је у борбу за геј бракове као крајњу могућу еманципацију. Срп и чекић су преобраћени у дугу: томе нема ништа да се дода, бојим се.

Све ово би било смешно да није за плакање. То је епохална историјска трагедија. Оквир којем је све више налик идеја левице (са Ципрасом на челу!) у заједничкој уобразиљи није више Четврта држава Пелица Волпеда већ Урлик Едварда Мунка: међутим, лице унакажено болом и овековечено у неконтролисаном крику је лице Антонија Грамшија, убијеног по други пут, након фашистичког затвора, од стране истих политичких снага које су издале његову поруку и осрамотиле његову успомену.

Парадокс је у томе што је Ципрасова левица данас, с једне стране, наследила нанос инерционог консензуса легитимизације из опозиционе оставштине угашене Комунистичке партије и, с друге стране, користи га усмерено на превођење комунистичке генерације шездесетих и седамдесетих у правцу постепене функционалне „акултурације“ (секуларне, релативистичке, индивидуалистичке и увек спремне да брани интервенистичку теологију људских права) на неодговорну сувереност економије и финансијске диктатуре. Многи отпадници, покајници и последње присталице левице су лишени свих врста историјског и политичког легитимитета, али и даље имају инерциони идентитет који може бити експлоатисан као ресурс конзервативне мобилизације. Они се крећу у вакууму, несвесни тога: као којот Вили који јури у празно, а тек када се заустави да погледа где је, неизбежно пада доле.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

2 коментара

  1. `производња` (лажне) левице је чинилац савременог глобал-фашизма ?
    Да ли би се Фусаро мало осврнуо на Пакстонове `фазе` фашизма (Robert Owen Paxton, The five stages of fascism, 1989) ? САД би `глат` потпале под 3. чак и 4. стадијум фашизма по, Пакстону, јер немају левицу ?! Због тога креирају ЛГБТ и друге „борце за људска права“ (маргиналних група) и друге врсте `фалш` левице ; како код `куће` тако и на – `глобалу` ? Све то је само -`лажна застава` и алиби, за магнате и естаблишмент, који постаје све више фашизоидан ? А права радника, народа итд. се умањују у магли коју стварају лихварски медији и таква „левица“ ?!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Meni je bar, dosta ovih salonskih političara koji traže dlaku u jajetu ili čistoću dijamanata. a nikada se nisu upustili u pravu političku borbu. Socijalizam je prelazno društvo, sa različitim stepenom učešća jednog ili drugog sistema, zavisno od okolnosti i naročito u zavisnosti od prihvatanja glasača. nesposobni, koji nisu stanju da ubede ni svoju mamu u svoje ideje puni su kritike za one koji nešto rade, pogotovu kada im uzmu ulogu ovlašćenih tumača večne istine i naravno finansijere.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *