Почетна / БРОЈ 362 / Чији су симболи Војводине?

Чији су симболи Војводине?

Пише  Јован Пејин
Актуелни симболи Војводине, који дуже од деценије (од 2002. године) изазивају незадовољство конститутивног народа у покрајини, представљају бежање од истине да Срби тамо чине више од четири петине становништва и имају традиционална државна знамења

Новокомпоновани симболи Војводине наметнути су силом одлуке покрајинске власти 2002. године. Грб северне српске покрајине је комбинација симбола некадашњих угарских жупанија, а том грбу је придружена и некаква плава крпа опшивена црвеном и белом траком са три златне звездице, која представља покрајинску заставу. Шта је то? Војводина није! А где је ту, тек, већински, српски народ у Војводини, који чини две трећине њеног становништва? Војвођански Срби трпе понижење, зато што је прихватањем парадржавних аутономашких инсигнија прихваћен и стереотип о Војводини народа и народности, који су установили некадашња Хрватска сељачка странка и кроатокомунисти после 1920. године.  Овим старим/новим симболима прекрива се право конститутивног народа, Срба, а тиме и Србије као државе.

СИМБОЛИ И НАМЕРЕ Традиционално обележје Војводине је српска застава, и са њом традиционални српски грб, који су 1918. године референдумски прихваћени проглашењем уједињења Баната, Бачке, Барање и Срема, „народа и територије без преговора, без услова и без поговора“, без посебног помињања Војводине која је тада постојала само у песми Владислава Каћанског и инсигнијама царско-краљевске Српске Војводине. Али чак и ове, царско-краљевске инсигније данас су исувише српске за Лигу социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и Демократску странку (ДС).

Постоји и сумња да су званични грб и застава Војводине део великонемачког програма „Европа регија“ за обнову утицаја Немачке у средњоисточној Европи. Па и зато, поред свега реченог, „званичне симболе“ аутономне Војводине, тог кроатокомунистичког остатка у Србији после разбијања Југославије, треба у целини одбацити. Они за Србе, као конститутивни народ, не значе ништа, и представљају средство његове мајоризације. Притом је политичка игра око грба и заставе Војводине, у пратњи захтева за дипломатским представништвом покрајине у Бриселу, у функцији политике ревизије мировних уговора 1920. и 1947.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

2 коментара

  1. TO NIJE MOJA ZASTAVA !!!!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Проблем је у нама,
    ми као народ и нација склони смо да брзо заборављамо наше обичаје и традицију а да у исто време прихватамо туђе и то скоро по правилу увек горе од нашег, а све зарад некаквог лажног мира или боље речено из склоности ка подаништву.Ако би се извлачио закључак из овога он би гласио:вратимо се својој вери и традицији која нас уистину неће научити ничему лошем али ћемо знати да препознамо и чувамо своје.И на крају „љуби ближњега свога као самога себе“.Никола Рамбат

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *