Почетна / БРОЈ 360 / Бранкица у магли

Бранкица у магли

Пише Филип Родић
Цео апарат је покренут. Од заштитника грађана, преко независних новинара и медија, до Европске комисије. Разлог за ову мобилизацију јесте јавни прогон и позив на линч Бранкице Станковић и њених колега. Уколико, међутим, мало изанализирате домаће медије, доћи ћете до недвосмисленог закључка да су они који прогањају Бранкичине „непријатеље“ знатно бројнији, активнији и агресивнији од самих припадника наводне „организоване криминалне групе“

Када страх ућутка новинаре, нема слободе медија, ућуткана је демократија“, аристотеловски је изјавио заштитник грађана Саша Јанковић поводом аутоцензорске одлуке РТВ Б92 да „одложи до даљњег“ емитовање друге епизоде емисије „Репортер“. Истовремено, председник НУНС Вукашин Обрадовић изјавио је да се власт до сада није довољно убедљиво дистанцирала од оних који су упућивали претње. Суштинско питање на које ни Јанковић, нити Обрадовић у својим исказима не дају одговор јесте од чега страх и ко је то упутио било какве претње, да и не говоримо о томе која је то мера за „довољно убедљиву дистанцу“. Као и код оптужби у „Инсајдеру“, пардон, „Репортеру“, и овде је потпуно непотребно износити било какав аргумент и било какав детаљ. Довољно је да се каже да је тај и тај део организоване криминалне групе, односно да постоје претње. Као и када су у питању религијске догме, ово је потпуно непотребно доказивати, а довођење изнетог у питање јесте јерес због које се може бити изведен и пред инквизицију. Да буде јасно, да су се они који се боре за јасноћу, односно транспарентност, јавни интерес и демократију у старту тако поставили – транспарентно, демократски и у складу са јавним интересом – нико данас не би ни могао да постави питање „шта ће Бранкици Станковић полицијско обезбеђење“. Да је икада изнет озбиљан разлог, само би малоумна особа била у стању да постави то питање и притом би се обрукала. У недостатку овога, због нејасноће и магле у којој се налази све везано за култну емисију и парадигму истраживачког новинарства и храбрости, питање остаје отворено и оставља се простор да се чак и узори за храброст плаше, да се и најистинољубивији повлаче. Већи је проблем за друштво ако су наши узори храбрости и истинољубивости такви какви су Бранкица Станковић и остали новинари из њене екипе него ако су све икада изнете оптужбе у њиховим емисијама тачне. Примери за храброст и истинољубивост, од старца Вукашина из Клепаца до Љуба Чупића, нису одступали ни пред правим и конкретним претњама него су се суочавали са њима, а нису ни одлагали своје „емисије“ због магле.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *