ЖУТИ СЕКТОР

Милорад Вучелић / главни уредник

Не смемо потцењивати Американце. Па тако не смемо потцењивати ни америчког сенатора Кристофера Марфија који је пре неколико дана упоредио Александра Вучића са Виктором Јануковичем о чему се подробније можете обавестити у тексту Николе Врзића „Претња сенатора Марфија“ у овом броју „Печата“. Марфи разлоге за овакво поређење није вероватно тражио у одиста пречестим и крајње непотребним премијеровим наговештајима о свом могућем одласку с власти, него у нечему другом.

Али пођимо Марфијевим и не само његовим трагом. За насилни одлазак са власти Виктора Јануковича „заслужни“ су Мајдан и „Десни сектор“ као његова централна окосница. У тренутку када је Јанукович после изборне победе над Виктором Јушченком одлучио да не прихвати уцене Брисела и ЕУ и да учини нешто у корист своје државе уследила је, у прецизној синхронизацији са западним обавештајним службама и политичарима, побуна на Мајдану и легални украјински председник морао је да силом одступи са власти.

У Србији је дошло до изборног пораза жутог картела и он је разложен у читави низ организационих деривата, нуспродуката и сурогата. Евидентна је њихова потпуна неспособност да сами себе, из делова некадашњег и хиперорганизованог картела и неке врсте хоботнице, преведу у стање политичке опозиције. Зато ове врсте опозиције у релевантном и респектабилном смислу и нема нити може бити. Не може се у исто време бити фанатични присталица евроинтеграција без алтернативе и политички противник власти која спроводи такву идеологију.

Не може се правити опозиција од „оних људи који подржавају опште кретање, али оспоравају његове домаће протагонисте“, како каже професор Мило Ломпар у интервјуу у овом броју „Печата“.

Тужно је стање и у патриотској ванпарламентарној опозицији – мислим на ДСС и „Двери“ – које су се у свом тумарању одважиле да против власти подрже Сашу Јанковића, заштитника грађана, у његовом походу на Војску Србије. Не желе, и неће, да виде да је родно место оваквих питања и забринутости Парада Војске Србије у част годишњице ослобођења Београда од фашистичких окупатора и посета руског председника Владимира Путина чему су се својевремено, и на сва уста, баш као и већина народа, радовали. Превидели су чак и могућу инспирацију пониклу из сарадње нашег омбудсмана са натовским фондовима о чему смо документовано писали у прошлом броју нашег листа.

Накнадно нам се, и све чешће, појашњавају и обелодањују прави разлози за одлазак Војислава Коштунице из активне политике.

Чињеница је да је надлежни парламентарни одбор јасно оспорио незаконите акције поменутог заштитника или омбудсмана и ускратио му подршку за њих. Тај одбор је део парламента који га је бирао и којем је он одговоран. Одлука тога одбора је крајње релевантна у свакој слободној и независној држави. Међутим, и њему и свима онима који га подржавају важније је да је за њега забринута једна од портпаролки ЕУ Маја Коцијанчич и да је по свему судећи она за њих изнад парламента па нам тако Саша Јанковић дође као неки неприкосновени окупациони намесник. Он овде никоме ни за шта није одговоран.

Али, вратимо се на Мајдан и жути картел и дотакнимо се скорашњих претњи украјинским сценаријем. Жути картел је уз помоћ данашњих власти и доминантне политичке странке преведен и претворен у жути сектор и заузима веома битне и истакнуте позиције у власти. Прави жути идеолошки амалгам, жути сектор, смештен је у само срце режима.

Погодба је јасна: Ми вама од којих смо изгубили изборе дајемо идеологију и „стручност“ а ви који сте победили нама уделите власт да бисмо ми остварили своје приватне и идеолошке интересе који се тренутно исказују као заједнички. Тако је део жутог картела претворен у жути сектор.

Одмерено и уздржано али са пуно права се каже да се „политичка и идејна удаљеност између сада најмоћније странке и оних на изборима поражених пред нашим очима преображава у нове персоналне савезе и коалиције“.

Нема више никакве потребе за Мајданом или било чим налик на украјински сценарио. Ствари могу једноставно и мирно и без икаквих избора и снажне опозиције склизнути у неко ново „стање ствари“. И без нових избора жути сектор ће потпуно преузети власт и обогатити своју кадровску лепезу са сада неким истакнутим и само привидно „плавим“ напредњацима који ће им пожурити у загрљај са све својим изворним жутилом. С једне стране се кроз разне „независне“ институције намећу готово окупаторски захтеви и диктати а с друге сама власт кроз безброј персоналних именовања на највише функције врши једну врсту поунутрашњења тих истих налога. Они то и не виде као спољне налоге него преке налоге духа времена како би то рекао један велики филозоф. Провереним припадницима жутог сектора дакле не треба туђински налог јер он је већ садржан у идеологији којој слепо служе. То је нешто као Павловљев рефлекс. Нема потребе дресирати већ дресиране.

Нема краја броју именовања на важне функције од европских канцеларија, преговарачких тимова, преко Народне банке, београдских власти па све до Народне библиотеке и великих издавачких кућа на које је влада поставила некадашње жуте партијске функционере који су се већ јасно уобличили у жутом сектору. Подручје културе постало је прави забран жутог сектора. Ту се жестоко најављује ново окупљање и повратак познатих жутих асова. Повремено се наравно пропагандно и по заслузи искористе два-три истакнута имена из редова националне интелигенције али они у суштини послуже као алиби за поспешивање снажних токова самопоништавања и самопорицања.

Да није реч о случајности говори и то што се баш нигде дуго није десило да буде изабран неко ко не припада овом јасно профилисаном идеолошком кругу. И није тачно да овде није реч о партијској држави. Ми имамо партијску државу у којој је најважнија стара жута чланска или експертска карта. То је права исказница за улазак у власт и на одговорне функције.

Са остацима жутог картела се води политичка полемика у парламенту а у исто време се ствара персонална унија са огромним бројем њихових другова који су потпуни идеолошки истомишљеници. Са вајним социјалистима је направљена кадровски уска политичка коалиција али је са жутим сектором направљен снажан и широк персонални и идеолошки блок. Не треба уопште више гајити било какву илузију да се ту нешто важно може променити. Ништа ту више није случајно и ништа се ту неком није омакло. Просто импресионира таква доследност у кадровској политици.

Има у свему томе и неких добрих страна. Рецимо када нека портпаролка из Брисела нешто лане против Србије и премијера њене владе одморимо се бар четири-пет дана од Вучићевих министара и министарки. Ни да писну. Починемо тих неколико дана, а још да нема Александра Вулина, били би то дани правог опуштања и уживања.

Разлога за овакво понашање власти има и у некој дубљој фасцинацији жутим сектором и другосрбијанцима. Заводљиво делују њихове похвале. Тако је пре две недеље у „Политици“ припадница невладиног сектора Наташа Кандић без икаквих резерви похвалила своју сарадњу са премијером Александром Вучићем и председником Томиславом Николићем који су, заједничким снагама, у њен „Реком“ одмах именовали судију Синишу Важића као званичног представника председника Републике. То су пропустили да ураде неки други председници „у региону“, али они нису. И сада се поставља питање да ли су наш председник и наш премијер прочитали чињенице, документа и аргументе (које нико није побио) о великим и разноликим злоупотребама у „Рекому“ које је „Печат“ објавио у пет наставака. И да ли је то на њих утицало да преиспитају своју одлуку или се запитају нарушава ли стање у тој организацији и њихов углед. Или, тако исхваљени од Фонда за хуманитарно право, чекају да одговарају на неку новоподигнуту лажну оптужницу против Војске Србије или генерала Диковића. Одакле толика потреба наших највиших државних функционера да се додворе еминентним припадницима овог идеолошког круга? А да у исто време одбијају да знају да су они били и остали чврсти део жутог сектора за који ће пак увек бити само пресвучени радикали из којих сипа „реторика деведесетих“. Колико ће они далеко отићи у том флерту који се неумитно претвара у праву и искрену љубав? А где има љубави…

Посебну вештину завођења, па тако и завођења наших властодржаца, жути сектор је развио терором претпоставки, предрасуда и стереотипа над чињеницама, истинама и аргументима. Реч је о правом систему у којем се појави једна лаж и фалсификат заоденут у некакав научни рад или књижицу. Тај урадак онда добија рецензију или приказ у неколико медија који су иначе систематски окренути против сваког ко заступа српско становиште. Следи и једна или две награде. Награђени то користи да се са пиједестала награђеног обруши на свакога ко му није по вољи и ко му се баш као и Срби гади. Затим следи неки нови урадак који се позива на претходни фалсификат или лаж, као на нешто крајње референтно. И тако по неколико пута да би на крају добили читав систем лажи и стереотипа заоденутих у део науке и теорије. Следе награде и тако укруг. Ствари се умножавају геометријском прогресијом. Нема стварног увида нити креације али има опсене простоте и велике фасцинације таквом врстом учености.

Данас су највећи и неупитни угледници само они који су свој углед стекли боравећи на важним положајима у време владавине Савеза комуниста и када се несметано могло докторирати на теми „Значење ограде коју је друг Тито израдио у Сиску док је ондје био шегрт“.

Код припадника жутог сектора има још нешто што потпуно фасцинира оне који су на изборима постали политички победници. То је лакоћа с којом прелазе на страну власти. Истакнути радикалски прваци знају колико им је муке, времена и много чега другог, као и сазревања, требало да изврше важну политичку промену. Као што знамо, те су промене и тешке и драматичне и вечна су тема и инспирација за литературу. Проницљивији поглед и сада може запазити ту живу противречност и муку код неких појединаца. А када су преласци у жути сектор у питању то није инспирација ни за лош стрип.

Идеологија и интереси жутог сектора су и основна матрица наших централних медија. Није ту реч о некаквој послушности или непослушности, вајној храбрости или критици власти или новинарској знатижељи или још мање о неком истраживачком и објективном информисању. Постоји основна и стереотипна претпоставка и полазни жути идеолошки став који је проглашен основним постулатом и куку и леле свим појединцима, чињеницама и аргументима или друкчијим мишљењима који им се нађу на путу.

Као и код данашњих власти, права жутог сектора су неприкосновена и подразумевајућа, као што се може видети и у Војводини, а све друго је спорно. Ко има Жути сектор, има чему да се нада.

12 коментара

  1. Promenicemo…Reformisacemo…Dovescemo…Uradicemo…Bice bolje…
    grmi Veliki Mag. Apciha ! cuje se eho prozeblog dela nacije,zacudjenog sto,
    mic po mic,SNS posta” SIgurna Kuca” za Tadiceve i Dinkiceve gurue i Amazonke;
    alergicnog na Vebera,Lutera,teta Andju,promenu svesti i prepisani lek “Obecanjetitis”.

    Besplatan i svakodnevno deljen u velikim dozama,ovaj svojevrsni “neurotransmiter”,
    za sada ne daje ocekivani i ciljani rezultat: povecano lucenje hormona srece i
    gubitak osecaja za glad i perspektivu. Klinicka slika Srblja (p)ostaje zabrinjavajuca: opsta
    klonulost, bezvoljnost, mucnina, pospanost i sve veca dezorijentacija u vremenu
    i prostoru.Promene terapije ni u najavi.A stigle i druge bolestine: mutirani virus
    AH3N2, mutirana ZUTICA u SNSu-zvana bolest prljavih ruku( i savesti ? ) ,hipertrofija
    zaduzenosti, atrofija plata i penzija…kuku, Todore! Dolaze “vunena vremena” ,
    rekonstrukcija rekonstrukcionisanih struktura i “tezak rad na putu ozdravljenja”pa,ko
    prezivi.Do Djurdjevdana i zelene trave.Doktore,ne gledaj me zuto.Pomagaj !
    Ne bih sad da lipsem.

  2. DSS-DVERI:
    http://facebookreporter.org/2014/11/18/%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0/
    Jedino objasnjenje je da su UZELI PARE,od istih onih koji su finansirali 5.oktobar.
    DSS ce da vrsi SANDANIZACIJU SRBIJE,a Dveri se pretvaraju u ZVERI.Ako su uzeli pare.
    “BEZANJE SIPTARA SA KOSOVA”:
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=06&nav_category=11&nav_id=955306
    Radi se o KAPATULTIRANJU NARODA,Marokanci idu u Spaniju i Francusku,Alzirci idu u Francusku i okolinu,Libijci u Italiju,Turci u Nemacku…Albanci iz Albanije na Kosovo…
    Medjutim,vlast skriva namere kosovskih Albanaca,NIJE NJIMA CILJ EVROPA,NJIMA JE CILJ VOJVODINA.
    Severna pokrajina Srbije je ugrozena,tu im je najbolje,imace pasose,pomoci ce ih prljavim parama islamske organizacije,za pocetak,a posle ce naterati i Srbiju da im pomaze…pa kada se zapate,USKORO CE GOVORITI DA SU U VOJVODINI “SVOJI NA SVOME”.
    Srbija gubi stanovnistvo,a ako dodje 60.000 siptara,doci ce i 600.000.
    Beograd okrece glavu,reci ce,ONI SU U TRANZITU…
    NE,NE,ONI OSTAJU U VOJVODINI.

  3. Tako je, Marfi trazi premijera koji ce unistiti Srbe,, Srbiju su oni vec rascepkalii ljudi podrzimo ovog premijera,, i spremajmo se na najgore,, ako se Rusija izvuce iz ove situacije, ima nade i za nas,,

    • Спиридон

      Подржаћу свим срцем овог премијера ако будем чуо шта је то тачно он као и власт којој је он алфа и омега тачно урадио за ове скоро па три године колико влада као први потпредсеник владе или као премијер?! Шта су тачно заслуге тог премијера сем бесконачне приче која је увек позитивна али у некој будућности која се перпетуално помера када нова обећања замене она стара. Бриселски споразум, гранични прелази на Јарињу и Брњаку, излазак Срба са Косова на Тачијеве изборе, њихово саучествовање у Тачијевој власти, самостална посета Раме Прешеву, сталне похвале германском супериорном духу и протестантској религији. продаја преосталих државних предузећа, смањивање пензија и плата, похвале Петра Луковића, Чедомира Јовановића и Ненада Чанка, запошљавање Јелене Триван или постављење Горана Весића, медијска подршка Бебе Поповића, пријатељство са Милом Ђукановићем. Да ли су то ствари због којих треба подржати премијера?!

  4. obicava reci premijer Vucic! Blagosloven bio kad ima tolike prijatelje!?! Kod tolikog broja prijatelja ne moze biti govora o selekciji ali nema veze ili nema sadrzaja u reci “PRIJATELJ”.
    E sad, da li misle da smo mi svi redom suludi pa ih nemamo ni pet ili se demagoski prosipa magla. Magla prijatelji, obicna magla, iza koje se krije glupost, nesposobnost i prikrivena mimikrija vlasti.
    Sasvim je normalno da u politici nista nije transparentno osim konacni rezultati. A rezultati su povratak na politicku scenu omrazenih i porazenih, vaskrslih u liku “strucnih” kadrova.
    I jos nesto, ne manje vazno: kako to da Radomir Pocuca bude osudjen po povratku u Srbiju na neku kaznu,a ovaj Srdja Popovic, od dobrog dela sveta svrstan u teroriste, cuci i ceka novih pet minuta u Srbiji. Pocucu ,ako osude, treba osuditi “u ime vlasti” a Srdju suditi”u ime naroda”
    Jos samo da imamo sudove!

  5. НЕШТО се ваља иза брда?

    Ова дешавања последњих дана су можда синхронизована:

    -сусрети са Блером и осталим србомрсцма?
    -избацивање свештеника из Црње Горе
    – куповина имовине од амера и Сороша?
    -медијска куповина од стране цијаша
    – ОРГАНИЗОВАНА акција шиптара, који намерно иду за Маџарску(уместо преко Црне Горе, Хрватске , Босне), па се враћају у ЦЕНТРАЛНУ СРБИЈУ, да масовно провоцирају и да их издржавамо.

    -Најава РАСПРОДАЈЕ тенкова и др. војне опреме, баш сада?

    + изазивју нестабилност, а наше службе опет изненађене?

    Овај режим је или много наиван или пун шпијуна, нажалост кадровска политика последњих недеља је опасна, дешавају се опасне ствари, стежу нас….

  6. … једно је, – освојити власт, а друго – владати ?! Арабљани, који су у 7. веку `муњевито` освајали широке области, жалили су се, да `нису имали среће` – са Персијанцима и др., који су – знали да владају ?!
    Па тако и овај `жути` – “естаблишмент” ( олињали, стари `црвени`, који је тобож, имао у “срцу” и радничку класу, чијом идеологијом се – `идеално` – “сналазио” ?!) а који свој `педигре` дугује ранијој, комунистичкој утопији, итекао (мисли да) зна да влада, и показује се као `без-алтернативни` партнер, новим `варварима`, који се уплели у клопку ев-ропске безалтернативности ?!
    Укратко, читав тај `сталеж` којег храни западњачко `гориво`, јесте, у неку руку – `секуларно свештенство`, савремени фарисеји, – “јуро (euro) цивилни – јерарси”, који ће увек кидисати на Цркву, и спочитавати “одвојеност” државе од Цркве ?!
    С друге стране, – ова псеудо-црква `естаблишмента` ће инсистирати, да буде – што ближа држави са што већим привилегијама ?!
    Питање, које нико да постави ( “јерес” за “јуро-јерархе” ?!) јесте – одвајање државе од ове “цивилне” – псеудо-цркве фарисеја – лицемера ?
    Иако следе `неформалност` неких тајних организација – лако се познају, – по `плодовима` ?!
    А када им понестане `горива` ( грантови, донације итд.), у стању су и да `хибернирају` неко време ?!
    Из тог разлога, њихови страни `ментори` настоје да их `прихефтају` на државу-жртву, као паразите, ако не могу трајније да их у њу `инкорпорирају` ?! А то је више питање – `паратитологије`, ако постоји спремност за – `лечење` ?!

  7. “Politikin politicki zabavnik”,sa Ljiljan… Smail..ic,na celu,nas zamajava sa dilemom DEVEDESETE,zlatne za Amere a crne za Srbe…
    Nisu bre problem devedesete,PROBLEM JE ZUTA DECENIJE,OD 5.OKTOBRA NA OVAMO.
    Ta “zuta” decenija se vraca,a ne devedesete,ZUTI SEKTOR JE STABILNIJI NEGO IKADA,Tadic se poigrava sa nama,a da ne pricamo o milion slicnih primera,sve do “slucaja” Trivan i rehabilitacije milionitog ZUTOG.
    Ako bi vas neko pitao,koja je godina,datum,a dao vam sledecu informaciju:da je Vesic Goran odusevljen sto je Peter Handke predlozen za pocasnog gradjanina Beograda…sta bi ste rekli.
    To se ne uklapa nu u ZUTU DECENIJU,to PAS SAM MASLOM NE BI POJEO.
    Tata svega toga ,zastitni znak i sigurna kuca…je gosspodin Aleksandar Vucic,jer je mtakav politicki model Srebije (nesto kao Severna Koreja…),ali novinari nemaju odobrenje ,niti hrabrosti,da mu postave nijedno konkretno i bitno pitanje vezano sa Srbiju.
    NIJEDNO KONKRETNO I BITNO PITANJE!

  8. Можда на први поглед то не изгледа толико битно, али је редакција “Печата”, на челу са уваженим Милорадом Вучелићем, покренула изузетно важно питање за судбину Србије и српског народа. Нема сумње, премијер Александар Вучић заиста вредно и напорно ради, променио је слику наше земље у очима целог света и постигао запажене економске резултате, али се све то може срушити као кула од карата, уколико жути сектор, како то исправно каже колега Вучелић,”заузме веома битне и истакнуте позиције у данашњој власти”. Веома брзо ће доћи време када ће ти “стручњаци и експерти” из жутог сектора постати неизлечиви ЖУТИ ВИРУС.

    Ово одговорно тврдим, јер сам сведок досовског уништавања града Панчева, значајног српског индустријског центра, чије пропадање је почело још 1997. године када је локалну власт преузео жути картел, на челу са ДС-ом, а траје чак и данас, упркос чињеници да на прошлогодишњим републичким изборима бивша “демократска” градска власт није добила ни пет одсто подршке грађана Панчева. Као нигде у Србији, а вероватно ни у свету, у Панчеву су неспособни, посвађани и разједињени напредњаци (овде већ скоро три године нема градског одбора СНС-а, због сукоба за превласт)све најважније функције у Већу и јавним предузећима поклонили Пајтићевим пуленима који су, то овде сви знају, економски, политички и морално упропастили важан индустријски гигант. Панчево је први град у Војводини где су бирачи изгласали поверење Т. Николићу и напредњацима (лане чак и изнад 50 %)па је сада разочарење огромно, јер њиховим судбинама владају највећи Вучићеви непријатељи и злуради критичари његове политике, идеја, принципа и Владиних реформи.

    О овој апсурдној интересној групи и неприродној панчевачкој коалицији (СНС, ДС, ЛДП, СПО, ПУПС, ДСС, СДПС) писао сам, без било каквог личног интереса, људима из врха СНС-а, али никада нисам добио ниједан одговор, нити се ишта у Панчеву променило. Штавише, иако сам био дугогодишњи новинар и главни уредник у локалним штампаним и електронским медијима, у РТВ Панчево сам већ безмало 20 година неподобан (јер сам критиковао њихову неукост,неписменост, непрофесионалност и слепо служење свакој власти) а у листу “Панчевац” сам последњи текст написао у јуну 2013. године, када сам се критички осврнуо на формирање накарадне коалиције и залагао за ванредне градске изборе.

  9. Potpuno se slažem da je sunovrat po svakom pitanju nastao dolaskom DOS-a na vlast posle 5 oktobra.Kada to znamo onda je veoma zabrinjavajuće što u današnjoj situaciji,kada je SNS na vlasti u njenim redovima imamo bezbroj preletača žutih.Kako onda da očekujemo promene.Vučić,kojo je alfa i omega svih dešavanja,ne može sam da ima pod kontrolom sve te kompradorske elite (EKSPERTE).Upravo oni nastavljaju da rade po starom,za svoj interes a ne interes države.Čudi me takođe gubljenje ogromne energije u skupštini na usvajanu zakona u skladu sa EU,a gotovo svima je jasno da će decenije proći dok se to ne desi.Ili verovatno nikada.Dok nam mala i srednja preduzeća,kao i preduzetnici u celini propadaju zahvaljujući zakonima koji su pisani za tajkune i prevarante,država ne čini ništa.Mogu samo da se pitam “dokle tako gospodo vlastodršci”.

  10. Аман људи, скините жуте наочари како би видели да су на власти исти они који су владали деведесетих година. Реформисани радикали, социјалисти, јуловци и Титове бивше узданице ПЕНЗИОНЕРИ. Србија је издржавана земља. ММФ кредити, донације, распродаја акумулације предходних генерација. На исти начин се финансирају – издржавају- државне установе као и невладине организације. Невладине организације и државне институције су организације које су зависне и под туторством неких туђих влада. Навали народе у Родић, Делез, Темпо, Меркатор…. Апси комшију јер је предузимњивији од тебе, удри порезе како неби случајно био конкурентан: паметном, високом и лепом Немцу, Талијану, Словенцу.
    Шта је вре Србине? Ухватила те манија, помамила Станија, Карлеуша и она багра, хрверска вијагра. Водиш глобалну политику са оба предња зуба – која су ти преостала – школован си а мислиш и образујеш се телевизором, чекаш протезу из донације. Зар не осећаш бре, да те ова српска демократија толико притисла, да друго и не можеш радити но то што радиш. Збаци то са леђа, ВРЕ.

  11. ALL RIGHT,Гос, Видићу нерече са киме тај терет да збацимо, које су политичке или ПАТРИОТСКЕ СНАГЕ на видику. Слушам код пријатеља
    родбине исто понављају: Сви су исти, да и ја кажем сви смо исти
    јер одавно смо изгубили осећај према нацији српској, што ћу рећи
    кривац је много пре предвидео нашу пропаст. Верујем нова рађања
    створиће праве борце у српској нацији дотле ћемо бити слуге док се не појави нови КАРАЂОРЂЕ сигурно неће бити из круга ДВОЈКЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *