Почетна / БРОЈ 357 / Здравствуј Дијего млади пријатељу истине и слободе

Здравствуј Дијего млади пријатељу истине и слободе

Пише Данило Н. Баста

Реч је о Дијегу Фузару. То име треба да запамти свако коме је стало до филозофије и, поготово, до сопственог сналажења и поузданог разабирања у повесној и духовној ситуацији овог времена

На његово име се у нашој јавности први пут могло наићи пре непуне две године. Тој јавности га је открио и представио Драган Мраовић, наш познати италијаниста и преводилац са италијанског језика. Мраовићева заслуга је одиста велика. Инстинктом сигурног препознавања онога што је на италијанској сцени, културној и духовној, ново, значајно и изазовно, он је нашој средини препоручио једног младића савремене италијанске филозофије, код нас, нажалост, једва познате. Поред Мраовића, не мања заслуга припада и недељнику „Печат“, оази и гласилу мисли која се залаже за слободну Србију, на чијим су страницама име тог младића, као и његов свеж филозофски глас, одмах били прихваћени као добродошли и вредни подршке. „Печат“ је постао српско уточиште том необичном младићу, а он му се „одужио“ тако што је за њ почео да пише специјалне прилоге. Занимљива, плодоносна и сваке пажње вредна сарадња.

Реч је о Дијегу Фузару. То име треба да запамти свако коме је стало до филозофије и, поготово, до сопственог сналажења и поузданог разабирања у повесној и духовној ситуацији овог времена. Рођен 1983. године у Торину, тај младић има иза себе већ десетак објављених књига, што је чињеница достојна сваког поштовања. У том погледу, Фузаро може да подсети на двојицу филозофа, Фихтеа и Шелинга, који су још у својим младим годинама дали огроман допринос и снажан печат рађању класичног немачког идеализма. Али, између њих и њега постоји и та сличност што је Фузаро, као и они што су били, одрешит и одважан, истински слободан и самосталан дух, потпуно дорастао да сиђе у дубину свога времена и својом га мишљу обухвати првенствено с његове тамне, злом обележене стране. Додуше, он засигурно није оригиналан и самосвојан попут Фихтеа и Шелинга, али се с њима, зацело, може ставити раме уз раме по интелектуалној страсти, снази изражавања, егзистенцијалној привржености филозофији и њеном позиву као духовне снаге самоосвешћивања, као оруђа и луче човекове слободе, успостављања и одбране слободног живота.

УПОРИШТЕ У МАРКСОВОЈ МИСЛИ Обичан летимичан поглед на Фузарову библиографију открива његова основна филозофска интересовања, чији је распон импозантан, али открива и оно што за њега има суштински значај у филозофији, што обележава његова филозофска опредељења. Лако је уочити да је он првенствено окренут Карлу Марксу (који је у нашој неуравнотеженој интелектуалној средини данас или сасвим прећутан или потпуно презрен) којим се помно и темељито бавио већ на самом почетку свога мисаоно-академског пута. Притом је његов интерес за Маркса двострук. С једне стране, пажњу су му привукли Марксови најранији филозофски радови, на првом месту, наравно, онај докторски о грчком атомизму (који је и превео на италијански) а затим и Марксови списи у којима је дата (до дана данашњег) недосегнута и непревазиђена анализа капиталистичког начина производње са свим његовим закономерним својствима и последицама. (Неке од тих списа је такође превео на италијански.) Не може бити никакве сумње да је Марксова мисао општи хоризонт Фузаровог филозофског духа, његово упориште и исходиште, баш због тога што је била његово првобитно полазиште. Колико он држи до вредности и незаобилазности Марксове мисли за разумевање онога што се управо данас, пред нашим очима и с нама као жртвама, збива у свеобухватној и коренитој кризи капитализма која је пауперизовала, бацила у безнађе и људског достојанства лишила милионе и милионе људи (и којој се крај не назире, јер се лек тражи у самом узрочнику болести и пропасти) види се из упечатљивог и сликовитог наслова који је Фузаро дао једној својој књизи из 2009. године: Добро се вратио, Марксе, која је у Италији продата у тиражу од деведесет хиљада примерака, па је тако нашла пут барем до исто толиког броја читалаца!

Непоколебљиви присталица Маркса, Фузаро ни у ком случају није заслепљени и скучени марксиста, спреман да у име догме некритички окреће очи од слабости Марксове мисли. За њега је та мисао незаменљиво оруђе у „размађијавању“ свих владајућих заблуда и обмана о стварној природи данашњег капитализма,  али је он, притом, и те како свестан и њених недостатака, на које је умео уверљиво да укаже. Можда се Фузаров однос према Марксу и мисаоној традицији насталој на трагу његове мисли понајбоље може уочити ако се узму у обзир неке теме којима се у својим радовима, претежно књигама, успешно бавио. Године 2005. објавио је књигу Филозофија и нада. Тумачи Маркса Ернст Блох и Карл Левит. У једном свом раду из 2013. повезао је Фихтеа, Маркса и Ђентилеа. А ове године (2015) објавио је књигу о Антонију Грамшију, кога је ионако често цитирао и на њега се позивао. Код Фузара се примећује нарочита пријемчивост за тог италијанског неспутаног и самосталног следбеника Карла Маркса, значајна утолико пре што је, не само код нас, Грамши увелико пао у заборав. Дакле, није код Фузара реч само о личном гесту према једној важној личности из италијанске и Фузару, разуме се, самим тим најближе духовне традиције. Његово посезање за Грамшијем и његово ослањање на Грамшијеве идеје и увиде, поглавито у историјској констелацији данашње разорне кризе капитализма, имају шири значај и већи домет. И, наравно, заслужују не само пажњу него и подршку.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

3 коментара

  1. „Tri najveće pošasti u Evropi su :Darvinova teorija evolucije,Ničeova filozofija i Marksova ekonomija.!!Šta jedna grupa bezbožnika može korisno uraditi“(Vladika Nikolaj Velimirović).Svoja filozofska uvjerenja vezati za Marksa,u najmanju ruku,nije mudro.!!!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Велики Дијего. Марксизам-комунизам (не стаљинизам) су будућност човечанства, једини прави нада за еманципацију, и Дијего објашњава све интелигентно, али јасно.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Ideja socijalizma je buducnost covecanstva.Dakle i Marks tu ima svoje mesto.To sto je socijalizam na zapadu proteziran kao sredstvo borbe i unistenja Slovena ili ti Srba netreba mesati sa idejom Socijalizma.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *