Почетна / Други пишу / Утврђена траса „Турског тока”

Утврђена траса „Турског тока”

Европа тренутно троши 525 милијарди кубика гаса годишње, а за 20 година потребе за тим енергентом биће најмање за трећину веће

Гасовод „Турски ток” улазиће у Турску код села Кајакеј и протезаће се 180 километара, а излазна тачка биће на турско-грчкој граници код Ипсале, саопштено је јуче из „Гаспрома”. У циљу одређивања тачне подморске деонице гасовода, Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома” и Танер Јилдиз, министар енергетике Турске, прелетели су јуче хеликоптером и тај део пута идентификујући кључне тачке и техничка решења за гасовод у Турској.

Морски део „Турског тока” у дужини од 660 километара користиће планирану трасу „Јужног тока” (што значи да се неће трошити време и новац за нова морска истраживања), а затим ће скренути ка европској обали Турске.

Турска је друго по величини тржиште Гаспрома, после Немачке. Прошле године је Гаспром у Турску извезао 27,4 милијарде кубних метара гаса. Тренутно се испоруке руског гаса у Турску реализују морским гасоводом „Плави поток” и „Трансбалканским гасоводом” преко Украјине.

Добијање дозволе за пројектне и надзорне радове за нову турску подморску деоницу гасовода, коју ће „Гаспром” сам градити, очекује се веома брзо, а приликом пројектовања гасовода узеће се у обзир све већа тражња за гасом у околини Истанбула, објаснили су у „Гаспрому”, демантујући тако све спекулације које је прошле недеље на рачун „Турског тока” упутио Марош Шефчович, заменик председника Европске комисије за Енергетски савез, који је изјавио „да овај пројекат није одржив”.

У том смислу, одређено је да количина гаса коју треба испоручити на границу Турске и Грчке буде 47 милијарди кубика, а капацитет подморске деонице гасовода од Русије до Турске биће 63 милијарди кубика. Оквирни датум завршетка прве линије је децембар 2016.

Ово је потврдио и Александар Сенић, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, објаснивши да је Турска у потпуности прихватила иницијативу Русије да учествује у изградњи „Турског тока”, с тим што то не значи да да одустаје од гасовода ТАНАП – „Трансанадолијски гасовод”, којим би се Европа снабдевала гасом из Азербејџана, преноси Танјуг.

Процена је да Европа тренутно троши 525 милијарди кубика гаса годишње, а да ће за 20 година потребе Европе бити око 700 милијарди кубних метара. Капацитет ТАНАП-а је 16 милијарди кубних метара гаса годишње, што је тренутно тек три одсто од укупних европских годишњих потреба, указао је Сенић.

– Све земље у овом региону су енергетски зависне и према подацима ЕБРД коефицијент енергетске независности, који представља количник укупне производње и потрошње енергената у некој од земаља, има нижу вредност од један. Турска има коефицијент 0,76, Македонија 0,48, Црна Гора 0,35, БиХ 0,33, а Србија тек 0,28 од чега највише енергије долази од угља и из хидроелектрана – рекао је он.

Да је градња „Турског тока” оправдана потврдио је с друге стране и новоизабрани грчки председник Алексис Ципрас у телефонском разговору с председником Русије Владимиром Путином.

Упркос „пријатељском убеђивању” Брисела да уведе санкције Русији, а за узврат добије паре и извуче Грчку из дужничке кризе, Ципрас је показао да бар за сада нема намеру да окреће леђа Русији. Напротив, одбио је европске паре, а током разговора с Путином, како ексклузивно преноси „Еуроактив”, разговарао је о градњи „Турског тока” који би заобишао Украјину и допремао гас до турско-грчке границе. На овај начин Русија хоће да „казни” Бугарску, јер је управо она крива за опструкција изградње „Јужног тока”.

Владимир Чижов, руски амбасадор у ЕУ, коментаришући „пусте жеље” ЕУ да Русима пропадне и „Турски ток”, без обзира на све последице које ће европске земље имати када остану без гаса, да „ако постоји потражња за руским гасом, пројекат ’Турски ток’ ће радити без обзира на то што ЕУ бира да смањи потрошњу руског гаса”.

На питање о ризику да Русија неће имати коме да прода 63 милијарди кубика гаса, будући да нема гаранција да ће га Европа преузимати на турско-грчкој граници, Чижов је изјавио да „Гаспром” нема велики проблем, јер ће једна трећина ових количина бити потрошена у европском делу Турске. Да ће руски гас наћи купца Чижов је као могућност навео и прављење терминала за течни природни гас који ће се испоручивати остатку света.

Ј. Петровић-Стојановић
http://www.politika.rs/

Један коментар

  1. Sada ce da pocnu pritisci na Grcku, Makedoniju a Kasije i na Srbiju od strane Amera.
    Nedaju da krene gas osim da im se posalje jedna pecurka.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *