Почетна / БРОЈ 357 / Уцене уместо (суштинских) преговора

Уцене уместо (суштинских) преговора

за „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић
Министри финансија еврозоне применили су (не)очекивано у дијалогу с новим грчким властима о даљој финансијској помоћи ултимативни захтев, по суровом и беспоговорном принципу „узми или остави“. Уследио је резак Варуфакисов одговор да ултиматуми у европској историји никоме ништа добро нису донели

Блеф или уцена? Ако у томе постоји дилема, једно је сигурно: уз те, посве опречне интерпретације (не)очекиваног краха састанка министара финансија еврозоне с њиховим грчким колегом Јанисом Варуфакисом о даљој финансијској помоћи његовој земљи, минулог понедељка увече, ушло се у нову драму у ионако драматичним односима између Атине и Брисела.

Министри финансија еврозоне устали су од преговарачког стола с уверењем да Грк, иначе експерт (универзитетски професор) за теорију игара, покерашки блефира, ризикујући „да све изгуби“. Варуфакис је узвратио да није реч о блефу, у питању је „изборна обавеза“ од које не може и не сме да одступи, уз констатацију да је на (пропалом) састанку био суочен с голим ултиматумом, уз јетку опаску и резак одговор да ултиматуми никад и никоме у европској историји нису донели ништа добро.

УСТУПЦИ ДА, УЛТИМАТУМИ НЕ С „изборним мандатом“ да преговара о новим условима отплате астрономског дуга, који би његовој земљи дозволили да „дође до даха“, грчки министар је суочен, по беспоговорном и суровом принципу „узми или остави“, с уценом: без дословне реализације досадашњег аранжмана, чија суштина је сведена на драстичну, ригорозну штедњу, нема нове финансијске помоћи.

Оптужујући европске партнере за „ригидан став“, Варуфакис је саопштио, после састанка, да је био спреман на уступке, али не и на ултиматуме. Програм да, драстична штедња не. Нисмо пристали, објаснио је, да додатно смањујемо најниже пензије и плате, јер су такве мере довеле до хуманитарне и друштвене кризе и катастрофе.

Иако је уочи овог драматичног (и пропалог) састанка било извесних наговештаја да ће се ући у мирније воде и да би (тврдокорна) бриселска бирократија и нове грчке власти могле да се сретну „на пола пута“, изостао је, очигледно више прижељкивани него реално очекивани компромис. Уследиле су међусобне оптужбе и пале, опет, тешке речи. Остала су, међутим, ипак донекле одшкринута врата: могућност да се до петка (кад овај број „Печата“ већ буде на киосцима) и евентуално новог министарског сусрета, донесе коначна одлука о судбини постојећег грчког аранжмана са еврозоном, који истиче крајем фебруара.

Варуфакис је био очигледно охрабрен „папиром“ који му је у понедељак, пре вечерњег министарског састанка, у име Европске комисије предочио Пјер Московици, комесар за финансије. Московици је, иначе, јавно пледирао да се компромисом успостави „равнотежа између изборне воље грчких грађана и међународних обавеза које Грчка мора да испуни“.

Варуфакис је, каже, био спреман да одмах, без одлагања, потпише тај документ. У њему су нуђени за Атину прихватљиви услови и – формулације. Грчка би, по том документу, формално затражила привремено четворомесечно продужење „кредитног аранжмана“ – уместо омраженог „програма помоћи“ – без досадашњих условљавања (ригорозна штедња) а у том року били би испреговарани, у „духу поверења“, међусобно „прихватљиви модалитети“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *