Почетна / Свет / Стратегија скривене интервенције

Стратегија скривене интервенције

Tајни рат Америке у 134 државе

Пише Зоран Милошевић
Барак Обама је започео масовно коришћење елитних тактичких јединица Министарства одбране САД за остварење стратешких циљева

Још од 11. септембра 2001. године армија САД води тајне ратове по целој планети. У југозападној Азији, Јужној Америци, око Афричког рога, у Магрeбу, али и у државама Европске уније. О тајним ратовима администрације председника Барака Обаме доскоро се није говорило, али… „у цара Тројана козје уши“. Њих воде специјални делови америчке војске и тренутно, према подацима руског портала geopolitica.ru, изводе се применом стратегија „скривене интервенције“ или интервенције у форми „малих ратова“ у чак 134 државе света. Другим речима, 70 одсто земаља је током прошле године било изложено америчким нападима. Иначе, САД су од 1899. године до данас водиле више од 100 ратова; од тога, класичним војним јединицама директно је нападнуто 85 земаља, док су остали вођени специјалним методама и јединицама, те зато нису имали форму класичног рата или напада, али су довели до жељених циљева (портал maxpark.com). Данас се у америчке нападе убрајају не само класичне агресије војним јединицама већ и напади специјалним јединицама на одређене циљеве или личности, али и информациони напади у сајберпростору.

 

УПРАВА ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ ОПЕРАЦИЈЕ Војни портал topwar.ru наводи да у структури америчке армије постоји тајно одељење које распирује рат по целом свету. Размере њихове делатности нису до данас јасне, али да поједини људи у неким државама очигледно подстичу сукобе – јасно је, не само у Украјини, Сирији, Ираку или Авганистану. Тајни напади специјалних јединица САД на различите циљеве у свету започели су за време председниковања Џорџа Буша Млађег и тада је на мети било приближно 60 држава, да би 2011, према Карен де Јанг и Грегу Џафију из „Вашингтон поста“, њима било изложено чак 120 земаља. Године 2013. елитна војска САД била је ангажована у 134 државе, о чему је информацију јавности проследио мајор Метју Роберт Бокхолт, представник за медије Управе за специјалне операције армије САД (SOCOM). Током председниковања Барака Обаме употреба специјалних јединица армије САД порасла је за 123 одсто, што демонстрира какве све допуне и иновације Американци уводе у вођење рата. Ту су, дакле, укључене различите акције ЦИА са беспилотним летелицама, електронска шпијунажа, али и класични војни напади специјалним јединицама у циљу уништавања (или отмице) одређених људи, односно заплене научних проналазака.

[restrictedarea]

Званично, Управа за специјалне операције основана је 1987. године, али се значајно развила после катастрофе од 11. септембра 2001. године. Према сопственим подацима, њена јединица је 2001. имала 33 000, а 2014. године 72 000 људи; у иностранству је 2001. године имала 4 900, а 2013. 11 500 „летећих припадника“. Буџет Управе 2001. године износио је 2,3 милијарде долара, 2013. је било предвиђено 6,9 милијарди, али је он повећан на 10,4 милијарде долара. Према горепоменутим подацима, али и доступним информацијама из медија, САД су у овим тајним операцијама (које углавном изводе „Зелене беретке“, специјалне јединице „Делта форс“, „Морске фоке“ и „Ренџери“) током 2012. и 2013. године сарађивале са владама 106 држава, док су у 30 држава изведене без знања локалних влада.

Прошле године је тадашњи начелник Управе за посебне операције армије САД, у међувремену пензионисани адмирал Вилијам Мекрејвен, објаснио како он доживљава глобализацију специјалних операција. Наиме, обраћајући се Одбору Конгреса за питања оружаних снага, рекао је: „Управа за посебне операције САД усавршава своју глобалну мрежу специјалних јединица како би подржала владине међународне партнере. Ова мрежа није велика, али је стална и присутна је у најважнијим тачкама света и омогућава извођење борбених дејстава свуда где је то неопходно и умесно.“ Адмирал је истакао да је тзв. војна дипломатија обезбедила да војници других држава у случају потребе могу сарађивати или притећи у помоћ, што се и десило у 120 држава, од 134 у којима су изведене операције 2014. године.

Око 85 одсто састава јединица специјалне намене Управе до 2013. године налазило се у 20 блискоисточних држава: Авганистану, Ираку, Ирану, Бахреину, Кувајту, Казахстану, Киргистану, Либану, Саудијској Арабији, Пакистану, Оману, Катару, Сирији, Туркменији, Таџикистану, Уједињеним Арапским Емиратима, Јемену и Узбекистану. Осталих 15 одсто било је размештено по остатку планете, с тим што се од времена разбуктавања рата у Украјини оне дислоцирају, односно повећава се присуство америчких специјалаца у земљама Европске уније које се граниче са Украјином.

 

ИНТЕРНЕТ РАТ Управа за специјалне операције армије САД делује и на интернету. Наиме, у низу држава не постоји задовољавајући број сарадника на мрежи, те се она у новембру 2013. године дала у потрагу за потенцијалним партнерима који би могли да развију „нове веб-сајтове“ за инострану публику. Руковођење овим пројектом поверено је тзв. Трансрегионалној мрежној иницијативи у саставу Управе. Сви сајтови (ради се о десетинама) према плану, требало је да добију „једног“ уредника који би диктирао објављивање вести, односно њихово даље ширење по мрежи. То је створило могућност да Управа 2014. године у 134 државе света пласира вести и информације преко „домаћих“ сајтова. Руски извори наводе неке сајтове за које су утврдили да она стоји иза њих. То су: CentralAsiaOnline.com, sabahionline.com – намењен грађанима Сомалије, затим, за становништво Средње Азије Al-Shorfa.com, те сајт намењен Јужној Америци Infosurhoy.com. Управа за специјалне операције армије САД тесно сарађује са свим нивоима власти, али и са другим цивилним и војним структурама (ЦИА, Агенција за националну безбедност итд).

Следећи начин њеног деловања је преко беспилотних летелица („рат беспилотним летелицима“). За време председниковања Џорџа Буша Млађег одобрен је 51 такав напад, а Обама је одобрио 330. Такође, Обама је, у односу на Буша, за два пута повећао „електронско праћење“ у свету, како непријатеља тако и савезника. Но, последњих година све више држава (и савезничких) па и региона, јавно изражава незадовољство америчким тајним војним операцијама. Чак су и земље Европске уније које су им биле изложене хорски подигле глас.

Обама је започео масовно коришћење елитних тактичких јединица Министарства одбране САД за остварење стратешких циљева. Но, пошто се те операције држе у тајности, грађани САД о њима ништа не знају, па тако ни куда влада упућује војску, какве задатке она извршава и какве последице њено деловање изазива. Професор историје и међународних односа са Бостонског универзитета Ендрју Бачевич истиче да је Обама из одлучивања искључио Министарство одбране и наметнуо тзв. империјално председниковање, чиме је обезбедио услове за бесконачне ратове. Тајне операције, које изводе тајне јединице америчке армије, имају често негативан утицај и узрокују непредвиђене реакције са катастрофалним последицама. А Управа за специјалне операције армије САД у својим плановима (под називом SOCOM 2020) како истиче адмирал Мекрејвен, жели присуство у свакој држави на планети, ради „демонстрације силе, стабилности и одвраћања напада“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *