Почетна / Вести / Споразум из Минска: Примирје у Украјини од 15. фебруара

Споразум из Минска: Примирје у Украјини од 15. фебруара

МИНСК – У Минску су данас после 17 сати преговарања завршени разговори лидера Русије, Украјине, Француске и Немачке као и разговори Контакт групе који су резултирали усвајањем новог споразума.

Нови споразум из Минска предвиђа између осталог прекид ватре од 15. фебруара, затим повлачење свих страних наоружаних група, војне опреме и машинерије из Украјине и разоружавање свих нелегалних група, пренела је агенција Тас с.
Примену споразума надзираће Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
У Минску су, како је рекао руски председник Владимир Путин, усвојена два документа.
Контакт група је потписала један документ, који је, како је рекао руски председник, пакет мера чији је циљ примена споразума из Минска.
Други документ није потребно да буде потписан и реч је о изјави руског, украјинског и француског председника и немачке канцеларке о њиховој подршци том процесу.
„Упркос свим тешкоћама у преговарачком процесу, успели смо да се договоримо о главним питањима“, рекао је новинарима Путин после разговора.
Путин је рекао да је договорено да се успостави примирје од 15. фебруара, договорено је повлачење тешког наоружања, затим да Украјина треба да спроведе уставне реформе у вези поштовања права становништва на истоку Украјине.
Агенција АП је пренела да је Путин изјавио да се он и украјински председник Петро Порошенко нису сагласили у вези оцене ситуације на кључним подручјима.
Путин је рекао да проруске снаге сматрају да су их украјинске снаге опколиле и да очкују од њих да се предају, док се Украјина не слаже с тим.
Путин је додао да су се он и Порошнко сагласили да треба разјаснити ситуацију. Порошенко је рекао да су се све стране сагласиле да се помогне Украјини да поврати контролу на граници са Русијом, пренела је агенција АП.
Портпарол немачке владе Стефан Зајберт истакао је после разговора да је постигнути споразум дао наду јер предвиђа обуставу ватре од 15. фебруара и повлачење тешког наоружања.
„После 17 сати, преговори у Минску су завршени: примирје почиње 15. фебруара у 00.00 часова, затим повлачење тешког наоружања. У томе лежи нада“, написао је на твитеру портпарол.
Немачки министар спојлних послова Франк Валтер Штајнмајер рекао је да споразум такозване „нормандијске четворке“ није оно што је Немачка желела, али да је то био неопходан корак даље од насиља, пренела је агенција Ројтерс.
„Најважније је да су се Москва и Кијев договорили о прекиду ватре…ми смо ојачали договор из Минска из сепрембра прошле године“, рекао је он.
И француски председник Франсоа Оланд оценио је после разговора да споразум постигнут у Минску даје озбиљну наду разрешењу украјинске кризе.
„То је озбиљна нада и велико олакшање за Европу“, рекао је Оланд.
Оланд је рекао да је договор о примирју постигнут али да је још много посла остало да се уради како би био примењен споразум из Минска.
Порошенко је рекао после разговора да ће примирје бити успостављено у суботу на недељу без икаквих услова.

ЧИЗОВ: МОСКВА ЋЕ НАСТАВИТИ ДА ПОДРЖАВА ГРАЂАНЕ ДОНБАСА
Русија ће наставити да пружа политичку и моралну подршку грађанима источне Украјине без обзира на разговоре у нормандијском формату у Минску, казао је стални представник Русије при ЕУ Владимир Чизов.
Оно што ће Русија донети биће сет предлога, рекао је он додајући да се иницијални споразум из Минска ослања на предлоге које је дао председник Владимир Путин.
Ти предлози, како преноси агенција ТАС, садрже војне елементе, као што је прекид ватре, повлачење тешког наоружања са линије раздвајања, али и политичке елементе које предвиђају специјални статус за источно украјинске регионе, одржавање избора, усвајање закона о амнестији, што никада није примењено, указао је Чизов.
Упитан да ли Русија подржава територијални интегритет Украјине Чизов је за ЦНН казао да дефинитовно то чини, да је привржена територијалним интегритету Украјине у актуелном облику.
„Изузев Крима, који је сада део Русије“, додао је он.
Чизов је подвукао да Русије не шаље оружје на исток Украјине, а у вези оптужби да су у зони сукоба виђени тенкови руске производње, он је истакао да се руски тенкови могу наћ широм света, а и Украјина је „пуна њих“ јер су они произвођени у Русији и Украјини.

МЕРКЕЛ: СПОРАЗУМ НУДИ ТРАЧАК НАДЕ
Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је данас „нема илузија“ након постизања споразума о прекиду ватре у Минску и да „велике препреке“ и даље остају, али да усвојени документ нуди „трачак наде“ за окончање крвопролића на истоку Украјине.
„Сада имамо трачак наде“, рекла је она у белоруској престоници, према саопштењу из њене канцеларије у Берлину.
„Ја немам илузија, ми немамо илузија“, поручила је Меркел и додала да још „пуно посла“ остаје, пренео је АФП.
Меркелова је рекла да је руски председник Владимир Путин извршио притисак на проруске снаге на истоку Украјине да пристану на
прекид ватре од недеље.
„При крају, председник Путин је… извршио притисак на сепаратисте тако да су они пристали на прекид ватре од суботе у 24 часова или недеље у нула часова“, рекла је Меркелова.
Немачка канцеларка је, такође, рекла да је украјински председник Петро Порошенко, током трајања маратонских разговора, „учинио све да се оствари могућност окончања крвопролића“, пренео је Ројтерс.

У БРИСЕЛУ ДАНАС ЛИДЕРИ ЧЛАНИЦА ЕУ О УКРАЈИНСКОЈ КРИЗИ
Лидери чланица Европске уније окупиће се данас на неформалном самиту у Бриселу, а главне теме биће криза у Украјини, сузбијање тероризма и економско стање Уније.
Дискусија о украјинској кризи, која је прва тачка деневног реда, у великој мери ће зависити од исхода сусрета немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда са руским председником Владимиром Путином.
У ЕУ незванично кажу да ће најављено пооштравање санкција Русији због нарушавања суверенитета и територијалног интегритета Русије бити одложено у случају успешног исхода преговора у Минску.
Сем тога, шефови држава и влада 28 чланица ће разменити мишљења о борби против тероризма, а нарочито о проблему грађана ЕУ који су се придружили такозваној Исламској држави и осталим екстремистичким организацијама на Блиском Истоку.
Неке од предложених мера за бољу контролу европских граница је евидентирање грађана ЕУ приликом уласка и изласка из шенгенске зоне и успостављање јединствене базе података о путницима у авионском саобраћају.
Гранична полиција земаља чланица засад само контролише документа грађана ЕУ на уласку и изласку из Шенгена, али не бележи њихове податке.
У Бриселу је најављено да ће трећа тема самита бити боља координација чланица у циљу решавања економске кризе и проблема незапослености.

 


2 коментара

  1. Примирје до ОЛУЈЕ то Срби су икусили у разним примирјима пасу добили БЉЕСАК И ОЛУЈУ. НАТО-ИМПЕРИЈИ није за веровање они су кренули у рат против Русије. Сада се поставља питање дали је Путин спреман да брани свој народ. Наше искуство са Милошевићен је ГОРКО. Лукашенко кајганом храни госте БРАВО!!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Ovo je izdaja! Tačka!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *