Почетна / Свет / Састанак Еврогрупе: Бриселска партија покера

Састанак Еврогрупе: Бриселска партија покера

Протекла недеља је била од судбоносног политичког и економског значаја за судбину Грчке, али и Европске уније и еврозоне уопште. Атина је ископала ровове и спремила се за политички рат за очување својих економских интереса

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Влада друштвеног спаса“, како је премијер Грчке Алексис Ципрас назива, изнела је пред парламентом програм, како налаже Устав. Ципрас је остао при томе да ће одржати сва своја предизборна обећања, те да ће држава „поштовати свој дуг према кредиторима“, али је, на изненађење и стране и домаће јавности, опет покренуо питање захтева плаћања немачке ратне одштете Грчкој у вредности од 162 милијарде евра, што је око половине актуелног дуга ове земље.
Износећи програм, премијер је навео начине „лечења великих рана створених програмом штедње и решавања хуманитарне кризе“. Као први приоритет владе поставио је дељење хране сиромашнима, пружање помоћи економски угроженима путем давања бесплатне електричне енергије, и наравно, објавио је престанак постојања ванредног пореза на стамбени простор, којег ће заменити нови порез на имовину велике вредности.
Што се тиче унутрашњих проблема Грчке, Ципрас је уверио како посланике, тако и грчки народ да ће поново запослити људе отпуштене у јавном сектору и отворити нова радна места. Минимални лични доходак од 751 евра месечно биће загарантован и почеће да се исплаћује од 2016. године. Веома важна тачка програма владе била је и контрола приватизације и немилосрдни рат против корупције, утаје пореза и илегалне трговине дуваном и цигаретама.
Треба подсетити да је државни дуг Грчке већи од 320 милијарди евра, што је 174 одсто њеног бруто домаћег производа.
Што се тиче спољне политике, Ципрас је нагласио да је најважније то да његова влада „неће продужење програма помоћи, већ један прелазни план, који ће помоћи грчком народу да премости кризу и дати времена влади да подигне привреду земље на завидан ниво“. Од сада, како је казао нови премијер, „Грчка може само да подноси предлоге европским сарадницима, и неће примати налоге преко електронске поште“.
Програм кредитне помоћи овој држави истиче 28. фебруара, а о последњој рати, која износи око 7,2 милијарде евра, треба да се преговара, на шта Грци не пристају и већ су почели да одступају од „насилно наметнутих мера штедње“. Влада не жели да се „на силу“ и под лошим условима задужује, зато је и полагала све наде у ванредно заседање Еврогрупе у Бриселу, које је одржано у среду, на позив председавајућег министара финансија еврозоне, Јеруна Дајселблума. Дајселблум је пре седнице Еврогрупе изјавио да ће Грчка бити прва земља у домино ефекту земаља које ће изаћи из еврозоне и поручио Грцима да очисте матрице за штампање драхми.
[restrictedarea]

ГРЧКИ ПЛАН Б У атмосфери ишчекивања ванредног заседања Еврогрупе, на политичкој шаховској табли Грчке је начињено много потеза, што домаћих, што страних „играча“.
Панос Каменос, министар одбране и лидер десничарске партије „Независни Грци“, изјавио је у једном интервјуу да је генерално дирнут Ципрасовим излагањем програма пред парламентом, које је надасве било јасно и искрено, нагласивши: „Ми смо независна држава и ако се то не свиђа страним повериоцима, то је њихов проблем.“ На питање шта мисли о GREXIT-у, без устручавања је одговорио: „О томе питајте Самараса, који је око тога свих ових година четвороношке преговарао.“ Најексплозивнија Каменосова изјава, која је буквално потресла и протресла европску политичку сцену, била је да Грчка има и „план Б“ за случај да не буде договора на састанку Еврогрупе и додао да ако Европа буде правила проблеме око кредитирања, ту су увек САД, Кина и Русија.
Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је убрзо након тога рекао да му се не свиђа отварање Ципраса према Русији, нити Путинови комплименти упућени премијеру, као ни изјава руског министра финансија Антона Силуанова да ће „размотрити“ евентуални захтев Грчке за финансијску помоћ. Шојбле је убеђен да Русија не би могла да замени европску солидарност.
Окретање Грчке према Москви није, међутим, само димна завеса. Ова веза се учврстила много пре него што су објављени избори и много пре грчког протеста због увођења санкција Русији.
Путин је током сусрета са патријархом александријским Теодором Другим у Каиру хвалио Ципрасa називајући га премијером са свежим идејама, који се бори за добробит свог народа и отаџбине. Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас се у среду, истог дана када је заседала Еврогрупа, састао у Москви са својим колегом Сергејем Лавровим у пријатељској атмосфери обостраног разумевања.
Игром случаја, пре Москве Коцијас је био у посети Берлину где га је колега Франк Валтер Штајнмајер пре свега питао за постојање „плана Б“ Паноса Каменоса, на шта је Коцијас одговорио да Грчка жели европско решење и да разговара са ЕУ, али да ће саслушати и предлоге других страна које су спремне да буду солидарне са њом. „Желимо да Немачка схвати да није нови Рим, али јесте једна јака, занимљива, и надамо се, пријатељски настројена земља према Грчкој. Немцима сам рекао да Немачку сматрамо пријатељском земљом, али њихову политику сматрамо непријатељском“, изјавио је шеф грчке дипломатије. Наравно, Штајнмајер није пропустио прилику да нагласи да су приче о ратној одштети узалудне.
Премијер Ципрас је током посете Бечу прошле недеље рекао да су у историји ЕУ познате несугласице које се пред крај дана претварају у договоре, додајући да грчка криза није само грчка него и европска, те да ће од користи Европи бити ако његова држава остане стабилна. „Ако Грчка победи кризу, то ће бити почетак краја европске кризе. Оптимиста сам у вези са тим да ће се наћи одговарајуће решење за Грчку. Не постоји разлог да не нађемо заједнички језик, могу постојати само политички разлози“, додао је грчки премијер.
Аустријски канцелар Вернер Фајман се у потпуности сложио са Ципрасом и казао да је свима циљ да се нађе заједнички пут у еврозони и да једна земља подржава другу, те да је циљ свих земаља да и Грчка остане ту где је.
Чињеница је да су се сви прваци држава ЕУ прибојавали Ципрасовог, односно Варуфакисовог става на ванредном заседању Еврогрупе, прибојавали су се распада, мада су задржавали круте ставове. Канцелар Ангела Меркел је Бараку Обами представила своје погледе на проблем Грчке, иако то није била тема састанка. Док је Обама тврдио да треба да постоји равнотежа у еврозони, Меркелова је инсистирала на томе да Грчка мора показати одржив програм којим ће сачувати себе саму додајући да ће „саслушати Грке али и они треба да одрже своја обећања и да поштују већ постојећи уговор“.

ШОЈБЛЕОВА ГРУБА ИГРА Уочи заседања министара финансија еврозоне, Шојбле је започео партију грубог покера са грчком страном. Додуше, и Грчка и Немачка су покушале да покажу, и у последњим тренуцима, нефлексибилне преговарачке границе и суштину својих чврстих ставова. Шојбле је нагласио да „никог сем Грчке не треба оптуживати за проблеме саме земље“ и додао да се на ванредном заседању неће чак ни дотаћи питања новог програма за ову државу, јер она већ има свој програм који мора да испуни. Он није пропустио прилику ни да поручи, пре свега берзама, да од грчке владе жели да чује нешто обавезујуће и да „ако Грчка неће и негира свој програм, онда се све завршава“, алудирајући на излазак из еврозоне.
Како је известила агенција „Блумберг“, ова изјава немачког министра довела је Еврогрупу у безизлазну ситуацију и претила Грчкој да ће остати без пакета помоћи крајем фебруара, стављајући у опасност њен останак у еврозони. Грчка влада је хтела споразум-мост, али се Шојбле „бојао“ да је то мост који не води никуд. „Не дамо шест месеци времена грчкој влади да би премостила кризу готовине и да би добила на времену новим споразумом-мостом“, додао је Шојбле.
Варуфакис није остао дужан у овој игри економских интереса и нерава. Под притиском унутарстраначког фронта „Сиризе“, оповргао је своју дотадашњу тврдњу да се слаже са 70 одсто садржаја старог уговора о мерама штедње и објавио да ће на заседању Еврогрупе почети преговоре са нулте тачке. „Нећемо стари уговор, нећемо Тројку.“ У покушају да покаже да и Атина има чврсте ставове, Варуфакис је оставио отвореном и могућност прекида сарадње са кредиторима.
Грчки министар финансија се пре ванредног заседања сусрео са Кристин Лагард, генералним директором ММФ-а, која је такође присуствовала заседању, као и Марио Драги, председник Европске централне банке.
Грчки предлог, који је Варуфакис детаљно представио министрима Еврогрупе, подразумева програм-мост који ће трајати до јуна 2015. а дотираће се са 10 милијарди евра. Други предлог је требало да буде програм-мост са трајањем до августа 2015. Овај сценарио би обухватао преузимање последње транше у вредности од 7,2 милијарде евра, која је уговорена са Тројком, али се од Атине очекује да поштује само 70 одсто „незатрованих“ услова што су и наметнули Атини ЕУ, ЕЦБ и ММФ. Како је већ наведено у тексту, овај несуђени програм је негиран у старту од „Сиризе“.
Испоставило се да је ово ванредно заседање Еврогрупе имало више информативни карактер, да се види „ко шта нуди“, а да се прави одговор на питање грчке кризе и генерално кризе у еврозони очекује 16. фебруара на редовном заседању Еврогрупе.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *