Саша Јанковић опет језди кроз ваше снове

Пише Владимир Димитријевић

Закон о родној равноправности, који предлаже заштитник грађана Саша Јанковић, представља корак даље у разградњи породице у Србији и поред осталог, предвиђа могућност да се хомосексуалцима дозволи усвајање деце

У свом огледу „Турски порок“, Џонатан Дрејк пише о томе да су за време окупације Балкана Грци, Бугари и Срби могли, први пут у својој „заосталој“ хришћанској историји, да се суоче са авангардизмом „нестандардне“ сексуалне оријентације. Наиме, Турци, стари хедонисти, уживали су у коришћењу дечака поробљене раје за своја „нестандардна“ задовољства. Тако је Мехмед Други, под зидинама Цариграда, војницима описивао не само количину плена за пљачку него и лепе дечаке којих има доста за све. Сам Мехмед је за себе одабрао двеста дечака од осам до шеснаест година који су били његов мушки харем. Каснији „данак у крви“ није имао за циљ само јањичаре. Бајрон, који се придружио грчким устаницима, сведочио је о Алипаши Јањинском, који је имао дечји харем и да би изворе свог задовољства држао „покорним, бледим и лепим“, деци је редовно пуштао крв. У турским школама за припрему дечака за хареме постојале су специјалне клупе за проширивање ануса да би се задовољили будући господари. Дакле, што се тиче ЛГБТ техника, Турци беху претече савремених тенденција на Балкану.
ЕУ моћник и људскоправашки делатник, Заштитник Велики и Силни, Саша Јанковић, опет је решио да усрећи Србију, овог пута предлажући нови закон о родној равноправности. У сарадњи са Бојаном Пајтићем, у чијем покрајинском парламенту је провукао расправу о том закону, одлучио је да хомосексуалцима, трансвеститима и сличним „нестандардно оријентисаним“ ЕУ пожељним ликовима омогући усвајање деце. Војводина је изабрана као ЕУ авангарда; тамо су већ наметали предмет и уџбеник „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“, чији је циљ био ширење идеологије „политичког хомосексуализма“ (израз Наталије Нарочницке) и разбијање институције породице.

[restrictedarea]

Шта нас чека ако Јанковићев модел будућности победи у Србији, која се сурвава у демографски бездан? Члан 53, који дефинише усвајање деце, гласи: „Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање.“
Дакле, у разграђивању породице се увек иде постепено: у Србији је прво брачна и ванбрачна заједница изједначена пред законом, а сада ће и хомосексуалци, трансвестити (у најнапреднијој будућности и педофили) имати право да усвајају децу.
У члану 56, који се бави родном равноправношћу у образовању – наставним планом и програмом, између осталог, предвиђено је и следеће: „…обавезно стицање знања из области сексуалног образовања и репродуктивног здравља, промовишу се многострукости и вишеслојности људских идентитета и тачан приказ истополне сексуално-емотивне оријентације, трансродности, трансполности и интерсексуалности…“
А какав је то „тачан приказ истополне сексуално-емотивне оријентације“? Па то је стара лаж Алфреда Кинсија, из педесетих година 20. века, да десет посто свих мушкараца и жена јесу хомосексуалци, лезбијке, транссексуалци и остали „нестандардни“, и да је то нешто сасвим нормално, и да, као у ЕУ Литванији, у оквиру програма „Gender loops“ сва деца, од вртића, морају да слушају предавања ЛГБТ чика и тета о красотама свог „life style“. Уместо да деца у школама дубље усвајају породични систем вредности, она ће бити жртве политичког хомосексуализма Јанковића, Пајтића и осталих.
Крајње је време да се Саша Јанковић и њему слични ЕУ батинаши, који машу тешким бриселским батинама испред носа сваке власти у Србији ако се не усвоји вашингтонско-бриселски систем „вредности“, оду, што рекла бивша браћа Хрвати, у „ропотарницу повијести“. Само тамо неће моћи да наносе штету српској демократији, претварајући је из власти већине у власт мањина, између осталог и – сексуалних.

[/restrictedarea]