Почетна / БРОЈ 358 / РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ – Срби у чељустима „Бриселтерне“

РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ – Срби у чељустима „Бриселтерне“

Разговарала Љиљана Богдановић

Моји многобројни сусрети с политичарима у Америци, Британији, Италији, Швајцарској и Скандинавији примери су суочавања са помањкањем основног знања o Југославији …Протестовао сам код једног лабуристичког посланика из Шкотске 2006. због његових неистинитих навода у вези са Косовом. Он ми је одговорио, наводећи при томе погрешно имена др Караџића и генерала Младића. Првог је навео као „Karavic“ а другог као „Miladic“. Кад сам га због тога исправио, послао ми је бујицу оптужби, као да сам га увредио, и изјавио да му је жао што његова, Лабуристичка партија, није дошла на власт на почетку грађанског рата, јер би тада, по њему, ситуација у Југославији била сасвим другачија. Заједно с незнањем ишли су сујета и препотентност политичара које сам сусретао и с којима сам имао контакте.

Наведена запажања о „стручности и компетенцији“ неких утицајних западњака који, посредно или непосредно, утичу на судбину српског народа и државе, као и читавог Балкана, део су препоруке којом „Печатов“ саговорник – писац, издавач и публициста Радомир Путниковић (1936. Београд) читаоцу појашњава разлоге који су мотивисали његов деценијски ангажман, чији је део записан и сачуван у књизи Искрено ваш.

Како је овај рођени Београђанин већ деценијама заправо грађанин Лондона, то је и почетак нашег разговора био усмерен на предности јасног увида који се може имати – данас као и увек – са ове у нашем свету свакако привилеговане „осматрачнице“.

Уједињено Краљевство је, заиста, било гравитациони центар међународног система од краја Наполеонових ратова па све до Другог светског рата. Оно је уобличавало империјалну структуру која је креирала не само међународне односе већ и унутрашњи политички поредак у земљама које су дијаметрално различите, попут Сједињених Америчких Држава и Индије. Може се рећи да је Британија била осовина светске историје. Има ли данас промена у том смислу?

Британија данас то више није. Сјај империје је одавно потамнео. Величина се само још вештачки одржава кроз Комонвелт, чланство у Савету безбедности и у томе што је поседник нуклеарног оружја и две-три војне базе.

Уједињено Краљевство се помно труди да се одржи на светској политичкој сцени, иако већ дуго живи преко својих могућности. Једном најбогатија земља на свету, данас има дуговања од преко 115 милијарди фунти. Двадесет одсто становника живи на граници сиромаштва. Према званичној статистици, 2,5 милиона деце нема адекватну исхрану и нормалне услове за развој. У појединим болницама се чека по шест месеци на операцију. Она је у Европи прва по „binge drinking“, неконтролисаном конзумирању алкохола, и трудноћи код малолетника. За последњих дванаест година има два неуспешна рата, у Ираку и Авганистану. Из Ирака је, у својој историји, бежала четири пута.

Ово може да буде утеха нама Србима, јер нас сматрам лошим ђацима историје.

Велика Британија је изгубила морални компас за последњих пола века. То није иста земља у коју сам дошао да живим пре 44 године. Пре четири деценије имали сте политичаре с којима се можда нисте слагали у ставовима, али сте их поштовали. Данас имате опортунисте, откачене од стварности, интелектуалце лаке и средње категорије, без имагинације и моралне храбрости. Влада „политичка коректност“ подобна медиокритетима, која не дозвољава широко отворену, транспарентну дискусију на свим социјалним нивоима о горућим проблемима земље.

Медији подржавају тренд, посебно Би-Би-Си, стиче се утисак да невидљива рука вуче конце иза политичке сцене.

Ја сам имао „срећу“ да се упознам са старом и новом генерацијом британских политичара и да радим са њима. У својој књизи Искрено ваш (издање „Прометеја“) поменуо сам неколико политичара с интегритетом који су у време грађанског рата у Југославији заузели праведан, частан став. Њима дугујем неизмерну захвалност, јер би без њихове подршке мој рад на одбрани истине о Србији био упола ефектан.

Којим утицајним Британцима је на срцу била истина о догађајима у Србији, односно Југославији?

Овде мислим на лорда Карингтона, с којим сам имао кореспонденцију од времена кад је био председник Конференције о Југославији, бескомпромисног борца за истину о Југославији, Тонија Бена, Алис Ман, Роберта Веринга, лорда Тебита, Тама Дијела, на крају своје политичке каријере најстаријег члана парламента. О сваком од њих имао бих посебну реч да кажем. Поменућу само случај лорда Карингтона. Он је после рата на Фокландским острвима дао оставку, зато што је сматрао да је као министар за иностране послове требало да зна да Аргентина припрема напад. Маргарет Тачер је покушала да га одврати од те намере. Он се ипак повукао из владе. Данас ћете тешко наћи политичаре у Енглеској, код нас у Србији или било где који ће дати оставку на свој положај из принципијелних разлога.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

ИСКРЕНО ВАШ

Две деценије је трајала интензивна преписка нашег саговорника са британском и другом западном политичком елитом. Тема писама која је – од почетка деведесетих и грађанског рата у Југославији, а посебно у време НАТО бомбардовања Србије – он слао на високе адресе, познатим политичарима и светским и домаћим медијима, била је пропаганда и епохално „замућивање слике“, односно лажи и манипулације поводом грађанског сукоба и других догађања на нашем животном простору. Његово истрајно указивање на незнање и неистине које су о Србима и Србији изношене у западну јавност сачинило је његову кореспонденцију са лордом Карингтоном, Маргарет Тачер, Тонијем Блером и другим политичарима, а то је временом постала импозантна збирка од 9.500 писама. Избор из ове, за разумевање савремених историјских догађања изузетно значајне збирке докумената, под насловом Искрено ваш, штампала је кућа „Прометеј“ из Новог Сада. Коментаришући своје епистоларно завештање, наш саговорник је у „Новостима“ рекао и ово: Због ових писама и ове књиге мене и данас британски тајни агенти прате и прислушкују. Сматрају ме опасним, иако у Великој Британији више не радим као српски лобиста. Сада сам само сатиричар.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ

Радомир Путниковић од 1970. године живи у Лондону. Бавио се, прво, промоцијом југословенских, енглеских, а потом и других западноевропских сликара, организујући изложбе. Основао је и уметничку галерију, која је деловала осам година. Потом је отворио издавачко предузеће Porthill publishers. Књиге у чијим је остварењима учествовао као писац или као идејни стваралац објављиване су, поред Енглеске и Југославије, у Италији, Немачкој, Шпанији, Португалији, Француској, Америци, Канади, Бразилу…

Његово литерарно стваралаштво данас је посвећено углавном књижевности за децу. Прву књигу објавио је 1968. године у Младом поколењу. По оснивању властитог издавачког предузећа, први пројекат је била колекција од шест басни за децу, то издање је објављено у 35.000 примерака и било је брзо распродато. Одмах је објављено и друго издање у истом тиражу. Афоризме и пословице објавио је у књигама Горке мрве, Рупа времена, а сатиричне приче у књизи Драги Боже. Са новинаром Милошем Јевтићем објављује књигу разговора Две обале Радомира Путниковића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *