Почетна / Друштво / Радни састанак са Аљбином Куртијем

Радни састанак са Аљбином Куртијем

Пише Ненад Узелац

Како се група београдских студената, прихватајући Програм Иницијативе младих за људска права, нашла на састанку са  албанским вођом организације „Самоопредељење“

Живимо у времену у којем се политика као делатност организовања неке – националне – заједнице „обогатила“ одређеним институтима званим „невладине“ организације. Улога ових организација је тако програмирана да се оне јављају, наводно, тек као неки демократски коректив политичког живота, а не као битан политички чинилац, пре свега, у формирању свести.

У ЗЕМЉИ РЕГИОНА Једна од таквих организација је и Иницијатива младих за људска права, која је на нашим просторима веома активна. Сам њен, овако разуђен назив говори да су „предмет“ њене делатности углавном млађе генерације, дакле, оне које, у протоку времена, треба да преузму кључне позиције у друштву и да га, политички и духовно, граде сходно сопственом програму. Тако Иницијатива има и оно што именује као Регионални програм размене младих. Он је битно садржајем одређен као програм „размене“ младих између држава региона. Повод овом тексту је недавна „размена“ као обилазак „земље региона“, Косова. Наиме, од 28. до 31. јануара ове године „земљу региона“, Косово, преко Иницијативе својим присуством је обогатила (и) група од двадесет студената Правног и Факултета политичких наука из Београда. Прихватајући Програм Иницијативе студенти су, наравно, прихватили и Косово као државу. Но, у конкретном, радном програму био је и радни састанак са Аљбином Куртијем, иначе албанским вођом организације „Самоопредељење“. Разлика између Куртија и других албанских јавних делатника је, фактички, небитна, но његов задатак је да јавно говори и чини оно што у власти позиционирани албански политичари морају заоденути у какву-такву дипломатску обланду, те је познат по свом програму о припајању Косова Албанији; други део његовог програма је зверска србофобија изражена кроз чишћење Косова од Срба, што имплицира како физичко, тако и духовно уништење српског народа. Чак и део програма „размене“: посета манастиру Грачаница, у контексту радног састанка са Куртијем, јесте обична фарса.

[restrictedarea]

УСПЕШНО ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ Шта је, у ствари, Иницијатива младих за људска права?
Осамдесетих година прошлога века амерички председник Роналд Реган затражио је од Вилијама Кејсија, каснијег директора ЦИА, да осмисли неке нове методе за јачање обавештајне моћи САД у иностранству. Кејси је предложио да се формира „невладина“ организација која ће „радити јавно оно што ЦИА обавља тајно“, како то Ален Вајнштајн, оснивач и финансијер исте „невладине“ организације, 1991. објашњава у „Вашингтон посту“. Тако је амерички Конгрес, одлуком из 1983, створио Националну задужбину за демократију – НЕД. У почетку је финансирана од Конгреса да би од 1994. улогу финансијера преузео и приватни сектор. Клијент НЕД је (и) наша Иницијатива младих за људска права, као што су то, и пре ње, биле и друге „наше“ „невладине“ организације. Тако је, рецимо, Иницијатива од 2006. до 2013. од НЕД примила 917.443 долара; но, будући да успешно ради на „ширењу демократије“, у њено финансирање укључила се и Фондација браће Рокфелер, а за пројекте Нова школа политике, који само у периоду од 2012. до 2014. Иницијативу награђују са 531.000 долара, док Фондација „Чарлс Стјуарт Мот“ за период 2005–2015 поклања скромних 265.000; овде се, наравно, по уходаном систему, као финансијери јављају и амбасаде САД, Британије, Француске, Немачке, Холандије и – неизбежни Сорош.

ПОНИШТАВАЊЕ ДВАДЕСЕТОРИЦЕ Ако прихватимо Хегелову лапидарну изјаву о патриотизму који јесте „расположење за изванредне жртве, поступке… и необичне напоре“, морамо се запитати да ли је он, патриотизам, мерљив лакоћом папира званог долар или тежином осећања душе и интереса сопственог народа и државе?
Само мером долара Иницијатива ће 18. јануара 2015. влади Србије послати два извештаја ОЕБС о „злочинима“ српских снага на Космету, објашњавајући како су их „добро проучили“, те тражећи извињење Србије држави Косову. На страну то што и у најновијој књизи „Повратак Хазардера“, Вили Вимер и Волфганг Ефенбергер објашњавају како су Британија и САД пре НАТО агресије убациле бројне шпијуне у ОЕБС, који су имали задатак да прецизно означе циљеве агресије; узалудно је, наравно, и сведочење Вокеровог заменика о слању извештаја ОЕБС америчкој страни, потом чланицама ОЕБС, те да су у централу ОЕБС у Бечу стизали извештаји који се нису слагали са наводима посматрача.
Шта је, дакле, Иницијатива? Најкраће: једна, поред бројних, логистичких иницијатива америчке политике „извоза демократије“. Зато је састанак морао бити са А. Куртијем – јавно најекстремнијим – као поништавање било какве усправности оне двадесеторице студената, а за духовно устројавање за послове „ширења демократије“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *