Почетна / БРОЈ 357 / Предах у Минску

Предах у Минску

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Садашња кијевска власт не може опстати уколико Украјином завлада мир, јер је економска и социјална ситуација толико тешка да режим, без спољног непријатеља, не би издржао дуже од неколико месеци

О чему су 17 сати разговарали у Минску Владимир Путин, Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Петро Порошенко – можда ће заувек остати тајна. Извесно је једино да главна тема њихових разговора није био документ са 13 тачака и једном фуснотом, назван „Комплекс мера за спровођење Минских споразума“. Јер, овај папир био је готово у потпуности усаглашен још пре него што су лидери Француске, Немачке, Украјине и Русије стигли у белоруску престоницу. Пре би се рекло да је једна од тема разговора била како решити питање Дебаљцевског „котла“, у којем се данас налази неколико хиљада украјинских војника у тоталном обручу армије Новорусије. Јер, ако сви они изађу из Дебаљцева без оружја и са подигнутим рукама, како захтевају устаници, онда ће се Порошенко наћи на великим мукама, као „издајник и губитник“. Отуда је јасно да је за њега велики проблем да изда такво наређење, већ ће их радије пустити да се сналазе како знају. Са друге стране, устаницима не пада на памет да оне који су са оружјем упали на њихову земљу из окружења пусте да са тим истим оружјем и изађу. То би био не само губитак вредних трофеја за заплену него и непоштовање према стотинама сопствених погинулих бораца.

 

ГЛАВНА ПИТАЊА У чему се онда састоји учинак „Минска 2“ и која је била његова сврха? Шта сваки од учесника добија, а шта губи? Да ли ће овај документ донети трајни мир Украјини и Европи? Рекло би се да су најважнија питања, која нису званично ни споменута – неулазак Украјине у НАТО и спречавање испорука америчког наоружања Кијеву. У случају да се Запад оглуши о ова два кључна захтева Москве, рат широких размера био би неизбежан. Оба ова процеса увелико трају и то је оно што највише плаши Европљане. Путинов став да Русија неће узмаћи ни по цену рата Меркелова и Оланд покушали су да „омекшају“ у Минску. Руски лидер је још једном показао флексибилност и изашао у сусрет „европским партнерима“, притискајући лидере Новорусије да стишају војну офанзиву и још једном дају шансу миру. Уколико ни овога пута примирје не успе, треба очекивати да Украјина склизне у тотални рат.

За армију Донбаса ово примирје неће бити проблем чак ни ако буде прекршено, јер су већ довољно очврсли, добро су опремљени и наоружани и тачно знају шта им је чинити. Већ у првим данима примене споразума из Минска, постало је јасно да његове основне одредбе нису поштоване, а неке од њих вероватно никада и неће. На пример, није заживела тачка 1, у којој се захтева „тренутни и потпуни прекид ватре и његово строго извршавање“, почев од 00 часова и 00 минута 15. фебруара. Жестоке борбе су настављене, пре свега на подручју опкољеног Дебаљцева, али се на другим деловима фронта углавном поштује. Зато је могуће да ће, после пада Дебаљцева, ипак наступити прекид ватре, што за снаге самоодбране Донбаса може бити веома погодно.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *