Почетна / Свет / „Правдом“ против завере: глобални хладни рат тајнама

„Правдом“ против завере: глобални хладни рат тајнама

Вест о Путиновом сателитском снимку и америчко повлачење у Украјини

Снимак згаришта „Кула близнакиња“ где се виде челични стубови који као да су пресечени контролисаном експлозијом

Пише Никола Мартић
Спектакуларни заокрет у америчкој позицији у украјинском сукобу коинцидира са исто тако спектакуларним упозорењем из Кремља, пласираним преко страница листа „Правда“, да постоје докази о умешаности америчких власти у терористички напад на „Куле близнакиње“ и Пентагон 11. септембра 2001. године

Почетком фебруара били смо сведоци историјског преокрета у реторици западних званичника и великих корпоративних медија који су изненађујуће опрезно извештавали о предстојећим преговорима у Минску. Потписивањем споразума су, како је рекао амерички државни секретар Џон Кери, „руској страни учињени значајни уступци“. Овај званичник је истакао да би договор из Минска могао да доведе и до укидања санкција Русији, уколико се примирје одржи. Шта је довело до оваквог заокрета у америчкој спољној политици према Москви, остаје да се види, али је чињеница да је све коинцидирало са спектакуларном информацијом која је осванула на страницама Кремљу блиског дневног листа „Правда“. „Правда“ је саопштила да поседује сателитски снимак који ће разоткрити улогу америчке власти у рушењу „Близнакиња“ у Њујорку и „нападу“ на Пентагон 11. септембра 2001. године.

Месецима пре тога је трајао рат Северноатлантске алијансе против Русије, с једне стране економским санкцијама, а са друге, обарањем цене нафте на светском тржишту уз помоћ њиховог арапског савезника – Саудијске Арабије. Почетком фебруара, међутим, западни медији све више почињу да инсистирају на потреби да се на конкретан начин помогне Украјини у борби против наводне руске агресије, вршећи тако притисак на америчку администрацију и њене савезнике да се Кијеву пошаље савремено наоружање како би „зли Путин“ коначно био заустављен. Објављују се разне анализе о томе на који би начин НАТО алијанса могла да интервенише у Украјини а амерички државни секретар Џон Кери и главнокомандујући НАТО снага за Европу, генерал Филип Бридлав сагласили су се у процени да је војна опција на столу. И онда долази до преокрета.

„Правда“: Напад на „Близнакиње“ су планирале САД Руски лист „Правда“, који слови за редакцију добро повезану са обавештајним круговима и званичном Москвом, објавио је 7. фебруара текст у којем се наводи да је Владимир Путин запретио Американцима да ће објавити руски сателитски снимак који доказује да у нападу на САД 2001. године („11. септембар“) никакви авиони нису ударали у зграде и да је цео догађај извела управо америчка тајна служба јер је једина била способна да испланира и спроведе контролисано рушење „Кула близнакиња“ и изведе „напад на Пентагон“ (што је водило инвазији на Авганистан и Ирак и терорисању готово читавог света, чак и америчких држављана).

Према наводима руске новинске куће, обелодањени материјал би непобитно доказао америчку умешаност у напад 11. септембра 2001. године и успешну манипулацију јавним мњењем. „Овај напад су планирале Сједињене Америчке Државе, али га је извела група коју није лако повезати са Белом кућом како би догађај изгледао као спољна агресија међународне терористичке организације“, пише у тексту. Како се наводи, „ово масовно убиство сопствених грађана и обмана јавности служили су економским интересима државних корпорација, које су дошле у позицију да експлоатишу блискоисточне природне ресурсе“.

 

[restrictedarea]

Оваква Путинова тактика би, преноси „Правда“, разоткрила „терористичку политику америчке владе“, чији би кредибилитет био трајно нарушен. „Правда“ наводи да би овакви докази о тероризму који америчка власт спроводи над сопственим грађанима били ударац од којег се Вашингтон не би опоравио и да „америчке анализе показују да би обелодањивање ових доказа водило масовним протестима у великим америчким градовима и, последично, организованом устанку“ против тираније из Овалне собе, тираније која тежи да постане глобална.

Интересантно је да је истог дана када је објављен овај текст на међународном плану договорено да се хитно одржи састанак западних „преговарача“ (Ангела Меркел и Франсоа Оланд) са Путином и Петром Порошенком у престоници Белорусије. Штавише, Ангела Меркел је напустила Конференцију о безбедности у Минхену раније него што је планирано и одмах отпутовала у Москву (управо 7. фебруара) да би издејствовала мировне преговоре у Минску. А исход ових преговора нам је познат: значајни уступци учињени су „руској страни“, борци Новорусије су препознати као политички фактор а Порошенко се обавезао на „уставну реформу“ у правцу аутономије истока земље. Такође, од 7. фебруара међународно тржиште нафте, чија цена је месецима вештачки обарана како би се извршио додатни притисак на Москву, почело је да се опоравља. А руски Крим више нико и не спомиње.

Досије сумњи Иначе, рушење „Кула близнакиња“ од самог почетка праћено је разним контроверзама које су остављале простор за здраворазумска питања на која нико из Бушове администрације никада није ни покушао да одговори. Званична истрага овог догађаја каснила је 411 дана (!) била је минимално финансирана а комисија која је „утврђивала чињенице“ била је под континуираним притиском да не обелодани било шта што може „угрозити државну безбедност“ Америке. Због тога и не чуди податак да је на крају истраге објављено свега 25 процената документације. Неки новинари с оне стране Атлантика, попут Канађанина Берија Звикера, касније су констатовали да је истрага „11. септембра“, којој се Бушова администрација у почетку противила, била независна од манипулација из Беле куће онолико колико су заробљеници у америчком затвору Абу Граиб били независни од својих мучитеља. У свом документарном раду Звикер је навео да је Бушов избор председавајућег Комисије за утврђивање чињеница, што је прво био Хенри Кисинџер, представљао нови стандард у политичком цинизму. Тим поводом констатује да је управо Кисинџер осмислио и акцију ЦИА којом је, сасвим случајно баш 11. септембра 1973. године, са власти уклоњен (а истог дана и пронађен мртав) чилеански председник Салвадор Аљенде. После дужег одлагања почетка истраге, на чело Комисије ипак је постављен Томас Кејн, човек за кога Звикер каже да је био у сукобу интереса због својих веза у бизнису са нафтом и индустрији средстава за прислушкивање и безбедност.

Бројни независни стручњаци који су анализирали чињенице прибављене од стране званичне комисије постављали су питања што сама по себи доводе у сумњу званичну интерпретацију догађаја (запаљено гориво из авиона истопило је челик који је држао конструкцију зграда). Паоло Марини, експерт за металургију из италијанског Центра за развој материјала, навео је да је у остацима грађевине, који су уклањани наредних неколико недеља, пронађен сумпор у великим количинама. Према Маринијевом мишљењу, сумпор је супстанца која у интерпретираним околностима не би требало тамо да се нађе, што указује на могућу употребу посебне врсте експлозива за контролисано рушење зграда.

Са овом оценом сложили су се многи независни стручњаци који су имали интерес да сазнају истину о овом догађају а нису учествовали у званичној истрази. Хемијски инжењер Марк Базил објаснио је својевремено новинарима да је експлозив на бази сумпора веома тешко направити у „кућним условима“ јер је неопходан састојак алуминијум у наночестицама, који је готово немогуће купити у великим количинама потребним за овакав подухват (дистрибуцију строго контролише америчка влада). Па чак и да је Ал Каида успела да дође до потребних материјала да произведе овакав софистицирани експлозив који може да истопи мамутску челичну конструкцију ових зграда (запаљено авионско гориво једноставно не може да постигне температуру на којој се топи челик) готово је незамислив пропуст америчких безбедносних служби који би омогућио постављање овог експлозива у унутрашњости Светског трговинског центра.

Нервоза званичника Америке Много је питања на која, по свему судећи, никада нећемо добити одговоре. Треба, ипак, имати у виду да дилеме око позадине „напада на Америку“ 2001. године (као и терористичких аката на тлу Европе) и даље изазивају нервозу у званичним круговима Северноатлантског савеза; нервозу до те мере да је крајем прошле године, у свом обраћању Генералној скупштини Уједињених нација енглески премијер Дејвид Камерон рекао да „морамо да победимо идеологију екстремизма која је у корену тероризма… тако што ћемо свим расположивим средствима стати на пут проповедницима који сматрају да је ‚11. септембар‘ јеврејска завера или да је напад у Лондону 7. јула 2005. године био изрежиран“. Неколико месеци после овог говора енглеска армија образовала је посебну јединицу од више хиљада људи која ће се бавити искључиво праћењем, „раскринкавањем“ и гушењем такозваних теоретичара завере – термин којим се дисквалификује било какав покушај довођења у питање званичне интерпретације великих трагедија што погађају човечанство.

Без обзира да ли је Путин заиста претио како ће објавити доказе да је „једанаести септембар“ амерички терористички акт против сопственог становништва, чињеница је да би ти докази заиста морали бити доступни Русији (наравно, уколико је „11. септембар“ заиста био америчка завера) стога што се две стране међусобно шпијунирају сателитима још од краја осамдесетих година прошлог века. А јасан показатељ да ли се заиста ради о америчкој завери биће догађаји који нам предстоје. Уколико се украјинско примирје одржи и Америка укине санкције Руској Федерацији, може се релативно поуздано закључити да је „Правда“ била врло ефикасно средство којим је Путин послао јасну поруку Вашингтону: Не играјте се са Москвом и повуците се из Украјине или ћете имати озбиљних проблема у сопственом дворишту.

 

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Већ 12. септембра 2001. било ми је јасно да су америчке службе одговрне за „напад“ на САД. А и чињеница је да су те године снимили Перл Харбур, ваљда да подсете грађане на „кукавички“ јапански напад на Хаваје (окупиране од САД-а по моме мнењу)Pearl Harbor (2001) 25 May 2001 (USA)

    Одавно сам приметио повезаност филмова са „стварношћу“ кад год нешто спремају сниме филм да припреме народ. Филм је кренуо у мају 2001. а већ у септембру и то 11, да Американци лако запамте датум (dial 911 for emergency). Нешто слично било је и пре кукавичко-терристичког напада на Југославију 1999. Wag the Dog (1997) 97 min – Comedy | Drama – 9 January 1998 (USA). У овом случају су чекали мало дуже од године, па да крену. А било је и неки филм о болести, па је ваљда после тога пуштен САРС или нешто слично.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *