Печат недеље

Сарадња СНП и Јединствене Русије

Председник Српске народне партије др Ненад Поповић састао се са високим функционерима сверуске владајуће партије Јединствена Русија, Константином Косачовим, председником Комитета Савета Федерације Русије за међународне послове, и Валеријем Рјазанским, председником Комитета Савета Федерације Русије за социјалну политику.
На састанку у седишту Српске народне партије разговарало се о даљем развоју међупартијске сарадње СНП и Јединствене Русије у циљу унапређења свеукупних односа Србије и Русије.
„Русија је данас највећи заштитник националних интереса Србије у вези са питањем Косова и Метохије и Републике Српске. У Русији имамо и највећег заштитника наших виталних економских интереса. Као што Русија води пријатељску политику према Србији, тако и Србија мора да води искрену и отворену политику према Москви“, рекао је др Ненад Поповић, председник СНП.
Делегације Српске народне партије и Јединствене Русије пре састанка положиле су венце поводом Дана државности Србије на споменик вожду Карађорђу код Храма Светог Саве, као и на споменик Руске славе на Руском некропољу у Београду.

Среле су се обале, нека се сретну и истине

„Са овог моста на Сретење среле су се обале па нека се сретну и истине, нека се већ једном сретну истина и правда за Србе, правда и истина за побијене, нека се већ једном на Сретење сретну“, рекао је Александар Вулин у Лепосавићу након отварања моста преко реке Ибар, којем је дат назив „Мост Данила Цокића“, по двогодишњем дечаку убијеном у месту Ливадице.
Вулин је упутио отворен позив међународним субјектима да поново покрену истрагу о злочину у селу Ливадице код Подујева како би одговорни били изведени пред лице правде.
„Морамо да се сетимо нечега што се десило пре 14 година баш на данашњи дан, зато ћемо данас овом мосту дати име по мученику. Заувек док је овог моста, памтићемо име Данила Цокића, памтићемо име двогодишњег дечака убијеног у месту Ливадице пре 14 година у аутобусу ‚Ниш експреса‘“, рекао је Вулин.
Он је подсетио да је Данило Цокић страдао у наручју мајке, која је била у осмом месецу трудноће, и да је поред њега убијено још 11 људи, а повређено њих 43.
„За то дело нико није одговарао“, рекао је Вулин.

Марш за Косово у чешкој престоници

Традиционална шетња „Марш за Косово“ и ове године у Прагу окупила је пријатеље српског народа из Чешке, Словачке и Пољске, који су на овај начин подсетили домаћу и светску јавност да је Косово неодвојиви део Србије.
У организацији Омладине Радничке партије најпре су у Острави одржани скупови подршке, да би сутрадан, на Сретење, у организацији Удружења пријатеља Срба са Косова, шетња била одржана у Прагу. На скупу су, поред посланика Доњег дома чешког парламента Јарослава Фолдина, говорили сенатор Горњег дома Јарослав Доубрава, као и режисер филма „Отето Косово“ Вацлав Дворжак.
Маршу су се придружили и чланови Српског сабора „Заветници“. Пред више стотина грађана Чешке, председник Српског сабора „Заветници“ Стефан Стаменковски захвалио је на „исказаној братској љубави и искреној подршци српском народу у тренуцима када се пред њим налазе ултиматуми да се потпуно и званично одрекне Косова и Метохије“.
„Када је готово цела Западна Европа сатанизовала Србију, ширећи пропаганду и лажи, ви сте проговорили о отетом Косову и неправди учињеној над српским народом крајем 20. и почетком 21. века. Ви сте имали смелости да проговорите о етничком чишћењу над Србима и изазовете антисрпску хистерију једне од одговорних страна за тај стравичан злочин над нашим народом. У овом часу када је Србија понижена страшним притисцима и када се пред њу постављају ултиматуми да призна независно Косово и одрекне се своје Свете земље, своје историје, свог националног поноса, ваша подршка је велико охрабрење“, истакао је Стаменковски.

Петер Хандке: Велика Хоча – место с Божјим благословом

„Велика Хоча је место са Божјим благословом, али пуно несрећних људи“, рекао је аустријски писац Петер Хандке приликом боравка у овој српској енклави. Отуда ће, како је најавио, део новца од Награде „Хенрик Ибзен“ за позоришно стваралаштво, коју је добио прошле године у Ослу, донирати за изградњу базена у Великој Хочи.
Градња базена у тој енклави део је једног великог пројекта који треба да покаже, како је истакао Хандке, да „свет ипак може да буде другачији“.
„Српски народ на Косову је трагичан народ, такође губитник, и ја сам једноставно на страни губитника“, испричао је Хандке.
Велика Хоча и Ораховац су нашли место и у Хандкеовим књигама. Његова књига ,,Кукавице од Велике Хоче“ настала је после једне посете овоме селу.

Признање једног Хрвата: Фрљић је усташки интендант

Оливер Фрљић, травнички Хрват и казалишни редитељ, чије су се наглашено антисрпске представе са гнусним перформансима, у којима су блаћени и Свети Сава и српска историја и дојучерашња словенска браћа, играле од Тузле и Сарајева до Велике сцене Атељеа 212, оспоравао је сваку критику на рачун својих уметничких слобода. У том политичком активизму у позоришту несебично су му помогле и српске колеге, решене да у демаскирању историје иду до краја. Једино тако се може објаснити представа „Зоран Ђинђић“, која почиње тако што један по један глумац на средини позорнице Атељеа 212 (дешава се у Београду) прилази бурету на којем пише „Новија српска историја“, спушта руке унутра, оставља да се крв слива и обраћа се публици (реченица прва) „Због вас смо у Сребреници побили 8000 муслимана.“ Представа се завршава паљењем српске заставе.
Контроверзе које су пратиле извођења ове и других представа, бар у Срба, а њих карактерише кратко памћење, брзо су ишчилиле. Оптужбе на рачун његове тешке и необјашњиве мржње према Србима, и саме пажљиво срочене и коректне, исто.
На њега, о случајности, подсетио нас је ових дана Зоран Просперов Новак, хрватски критичар и театролог. У интервјуу датом хрватском „Глобусу“, каже: Доспио сам на гаћице, и то с предње стране, у некој Фрљићевој представи. Дакле, међу усташе сам ја доспио зато што сам се усудио рећи да је господин редатељ у ствари један обичан новокомпоновани усташа и да нема никакве разлике између њега и једног усташког интенданта.
Оцена је на месту. Виси само питање зашто нас је Хрват подсетио на ту чињеницу – која, док је трајала, бар када је реч о укусу београдске жуте публике, није била спорна.