Почетна / БРОЈ 358 / Необични примери и искушења

Необични примери и искушења

Драгомир Антонић 

Да ли први пут у историји на планети Земљи имамо двојицу, догматски признатих, безгрешних и непогрешивих људи?

Ближи се крај прве недеље Часног поста. У православном календару се зове Чиста недеља. У дане поста би иза себе ваљало да оставимо невоље, гнев, ружне мисли, свакодневне бриге и посветимо се благородним  догађајима. Тако пише у светим књигама и ученим записима о значају поста за све људе православне, хришћанске вере. Док се чита, све изгледа лепо и лако. Кад човек одлучи да пости, појаве се ненадано, просто искрсну некакви проблеми и човек схвати да ништа у овоземаљском животу није једноставно, ни лако, ни без разлога. Искушења се јављају, записано је: „Четрдесет дана куша га ђаво“  (Лука, 4, 2).

Лепота поста је управо у борби са искушењима. Борба није лака, нема лаганих бојева, има тренутних пораза и победа, али ако се искушења савладају, „када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко време“ (Лука,4, 13) – човек ће добити снагу да се суочи са свим искушењима која живот носи. Зато се с правом – пост је подвиг – сви који издрже пост могу звати мали подвижници.

 

МРАЧНЕ СИЛЕ Нажалост, данас су завладале – верујем привремено – мрачне силе које не бирају средства да свет скроје по својој мери, без обзира на људске жртве и материјална разарања што такво прекрајање доноси. Пажљивијем осматрачу људског живота на планети је немогуће да не примети необичне појаве које су јако ретке или их уопште није било у људској историји.

Један од примера је концентрациони логор Гвантанамо, који су створиле Сједињене Америчке Државе 2002. године. Логор, модерно мучилиште за америчке бивше пријатеље, а садашње непријатеље, налази се на Куби у америчкој бази. Кога Американци муче и без икаквог суђења држе у логору, само они знају. Нема интервенција бораца за људска права, невладиних организација, Црвеног крста, полумесеца или било ког другог. Једноставно, пошто Вашингтон верује да је изузетан, то се и мучење људи сматра изузетним, те није разлог за бригу остатка света. Можда логор и није нешто необично, увек их је било, али је необично што се држава, изузетна Америка, представља као носилац, лидер, лучоноша борбе за људска права на сваком месту наше планете а она сама већ 13. година држи у казамату, горем од Хитлерових, особе које су само осумњичене да су нешто урадиле. Зашто, с којим правом они то чине, не може се разумно објаснити. Обест, Моћ, Снага, Зло јесу речи уз помоћ којих би се лакше нашло објашњење нељудских поступака.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *