Почетна / Колумне / Необични примери и искушења

Необични примери и искушења

Драгомир Антонић 

Да ли први пут у историји на планети Земљи имамо двојицу, догматски признатих, безгрешних и непогрешивих људи?

Ближи се крај прве недеље Часног поста. У православном календару се зове Чиста недеља. У дане поста би иза себе ваљало да оставимо невоље, гнев, ружне мисли, свакодневне бриге и посветимо се благородним  догађајима. Тако пише у светим књигама и ученим записима о значају поста за све људе православне, хришћанске вере. Док се чита, све изгледа лепо и лако. Кад човек одлучи да пости, појаве се ненадано, просто искрсну некакви проблеми и човек схвати да ништа у овоземаљском животу није једноставно, ни лако, ни без разлога. Искушења се јављају, записано је: „Четрдесет дана куша га ђаво“  (Лука, 4, 2).

Лепота поста је управо у борби са искушењима. Борба није лака, нема лаганих бојева, има тренутних пораза и победа, али ако се искушења савладају, „када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко време“ (Лука,4, 13) – човек ће добити снагу да се суочи са свим искушењима која живот носи. Зато се с правом – пост је подвиг – сви који издрже пост могу звати мали подвижници.

 

МРАЧНЕ СИЛЕ Нажалост, данас су завладале – верујем привремено – мрачне силе које не бирају средства да свет скроје по својој мери, без обзира на људске жртве и материјална разарања што такво прекрајање доноси. Пажљивијем осматрачу људског живота на планети је немогуће да не примети необичне појаве које су јако ретке или их уопште није било у људској историји.

Један од примера је концентрациони логор Гвантанамо, који су створиле Сједињене Америчке Државе 2002. године. Логор, модерно мучилиште за америчке бивше пријатеље, а садашње непријатеље, налази се на Куби у америчкој бази. Кога Американци муче и без икаквог суђења држе у логору, само они знају. Нема интервенција бораца за људска права, невладиних организација, Црвеног крста, полумесеца или било ког другог. Једноставно, пошто Вашингтон верује да је изузетан, то се и мучење људи сматра изузетним, те није разлог за бригу остатка света. Можда логор и није нешто необично, увек их је било, али је необично што се држава, изузетна Америка, представља као носилац, лидер, лучоноша борбе за људска права на сваком месту наше планете а она сама већ 13. година држи у казамату, горем од Хитлерових, особе које су само осумњичене да су нешто урадиле. Зашто, с којим правом они то чине, не може се разумно објаснити. Обест, Моћ, Снага, Зло јесу речи уз помоћ којих би се лакше нашло објашњење нељудских поступака.

[restrictedarea]

Други пример, или необичност, јесте овоземаљско постојање у истом тренутку двојице живих римских бискупа или папа. Један је активан, други, наводно, није. Папа Бенедикт се пре тачно две године (28. 02. 2013.) повукао са трона римског бискупа због тешке болести. Богу хвала, болест није тако тешка као што је у први мах изгледала те је папа жив и покретан. Како било да било, остаје неспорна чињеница да данас хришћански свет римокатоличке вере има двојицу папа. Зна се да је још увек важећа догма о непогрешивости и безгрешности римског бискупа. Сви могу грешити, само не и римски бискуп јер је он под заштитом Светога Духа Животворног. Оно што мене интересује, а нисам у стању да у овом моменту пронађем, одговор је питање: Да ли први пут у историји на планети Земљи имамо двојицу, догматски признатих, безгрешних и непогрешивих људи? Или је можда једног од њих Свети Дух напустио? Или ако није, шта ако се њих двојица око неке ствари не сложе? Kо је непогрешивији?

 

ИСКРИВЉЕНА ЛОГИКА Трећа необичност се може пронаћи код нас у Србији. Неколико невладиних, по сопственом Статуту хуманитарних организација из свих оруђа напада Војску Србије, председника државе, владу државе Србије због наводних ратних злочина које су поједине јединице починиле бранећи ондашњу државу од напада НАТО убица и ратних злочинаца. По њима, злочине су чинили они који су државу бранили, за разлику од оних који су државу напали!? Искривљена логика, али имају на њу право. Из незнања, зле намере, због добре плате? Ћути, то јест причај оно зашта те плаћамо. Неолиберална, тржишна правила. Послодавац је увек у праву.

Необично је, међутим, да су најгласнији за осуду наводних злочина уједно и најгласнији заговорници уласка државе Србије и Војске Србије у НАТО, који је евидентно највећа злочиначка и криминална организација. Ратује свуда по свету, никакво одобрење Уједињених нација не тражи, отровним и запаљивим бомбама засипа кога стигне и где год Вашингтон каже. Може им се. То што су моћни и јаки не значи да нису злочинци. Што данас не постоји суд за њих, не значи да таквог суда неће бити сутра. Кад-тад ће им се судити за злочине. Зато је нелогично да једну војску оптужујете да је чинила злочине, које није чинила, а да је терате да уђе у организацију која је злочине евидентно чинила и чини. Тиме се Војска Србије уништава и од одбрамбене војне формације постаје, уласком у НАТО, део удруженог злочиначког подухвата. Са свим последицама које такво удруживање носи. Има још необичних појава. Размишљајте сами и молите се да Господ да снаге нашој влади и држави да се одупру евроунијаћењу и НАТО мобилизацији. Молитва помаже. Верујте.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *