Миодраг Мића Зечевић (1930 – 2015) Одлазак антифашисте и патриоте

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У Београду је, у 85. години, преминуо др Миодраг Зечевић, дугогодишњи председник СУБНОР-а Србије, угледни српски интелектуалац антифашиста, раније истакнути професор на Правном факултету и Факултету Политичких наука Београдског универзитета. 

Рођен у срцу Шумадије, у селу Липовцу крај Тополе, у напредној породици, напајан је слободарством које су његови родитељи у једном дану платили животом – од злочиначке руке у смутним временима при почетку Другог светског рата. Једанаестогодишњем дечачићу су шума и партизански одред, где се већ борио старији брат Славко, постали једино уточиште. Нешто касније добио је шмајсер и курирске задатке, а по ослобођењу земље и налог да учи гимназију. Најпре у Аранђеловцу, потом у Београду где је младалаштво вијало жељу да се као војни пилот пропне небу под облаке.
Висине су увек одређене за пробране, али је време још раније одлучило другачије. На Црном врху, на радној акцији, када су болнице и интернати сакупљене нејачи из рата у главном граду вапили за топлином, скојевцу су утемељили љубав ка праву и историји, којима је, са више стотина радова, и позније као универзитетски професор на Београдском универзитету, дао крупан допринос и на међународној сцени.
Богат стваралачки рад имао је Миодраг Мића Зечевић у највишим законодавним телима Србије и СФРЈ. Више година председавао је скупштинским одборима, био један од најистакнутијих аутора кључних правних аката државе, а предводио је и делегације у низу ауторитативних политичких и стручних међународних скупова. У више мандата био је и директор Архива Југославије, научне установе коју је са мноштвом историјски драгоцене грађе сачувао од растура.
На сваком месту и у разним етапама свог живота био је успешан. Добродошао енциклопедијским знањем, интелектуалним поштењем, красили су га скромност и добронамерност, разумевање за околину, промишљеност, стамена опредељеност али и толеранција и према мишљењима што су клизила унеповрат.
Вешто је крманио СУБНОР-ом Србије, антифашистичком и нестраначком традиционално патриотском организацијом. Посебно у годинама кад су тајфуни брисали све око себе и подређивали сопственим погледима. Био је преграда нападима са разних страна, остао аутентичан и непристрасно непоколебљив само кад су у питању бољитак и интегритет отаџбине.