Почетна / БРОЈ 358 / Мексиканизација Холивуда

Мексиканизација Холивуда

НАЈВАЖНИЈА СПОРЕДНА „СТВАР”: Додељени Оскари 2015. године
Пише Владислав Панов
Тријумф мексичког синеасте Алехандра Гонзалеса Ињаритуа и његовог остварења „Човек птица“ један је од детаља по којем ће се памтити финале овогодишње борбе за Оскаре

Опет се догодила најважнија споредна ствар на свету: додељени су Оскари. И ова, 87. додела те тако битне награде прошла је у расположењу усиљене опуштености и умишљеној атмосфери „неизвесне извесности“, односно у подразумевајућој, обавезној и очекиваној паради извештачености на највећем вашару таштине, егоцентричности и нарцисоидности у којем, наводно, ужива пола светске популације, а директно своје време квалитетно троши просечни поданик ТВ-глобализације у преко сто земаља. За публику крај малих екрана ова је ревија традиционалног годишњег вредновања уметности у великом свету филмског бизниса нешто што се не може и не сме пропустити. Када се томе дода и од медија обожавано шепурење звезда у скупоценој дизајнерској одећи на црвеном тепиху пред улазак у дворану у којој се промовишу нови оскаровци, задовољство за масе готово да добија катарзичне размере. Опчињеност публике овом манифестацијом, чија се драматургија, след радњи, збивања и лаконски лежерних, наизглед духовитих коментара не мењају годинама, фасцинантна је.

Тријумф „Човека птице“ Разуме се, и овогодишње су филмске холивудске игре имале своје победнике. Како су номинације сугерисале (по девет за филмове „Човек птица“ и „Гранд Будапест хотел“) тако су ови главни кандидати у трци за Оскарима свој поход до славодобитничке вечности и завршили. Поделили су тријумф са по четири освојене статуете Америчке академије за филмску уметност и науку. Ипак, много је више разлога за задовољство имао мексички синеаста Алехандро Гонзалес Ињариту, који је једним ударцем – филмом „Човек птица“ – успео у истој вечери да се домогне чак три Оскара јер је његов филм проглашен најбољим, а допунио је витрину славе и као режисер и косценариста. Узгред, постао је главна тема за поткусуривање међу либералним душама увек отвореног и брижног за све и свакога срца и онима који то нису. Препирка је букнула око тога да ли је увређен на националној основи када га је пријатељ Шон Пен, звезда, иначе, једног од његових претходних хитова, тешке драме „21 грам“, пред милијарду људи назвао кучкиним сином и упитао се ко му је дао зелену карту. Све у шали, наравно, мада оној која захтева истинску продуховљеност и смисао за црнохуморну провокацију. Није, дакле, био то моменат за принципијелне борце за једнакост нација и боја коже и њихове нежне уши. Овогодишња оскаровска неправда носи име Мајкла Китона, с којим је поновљен традиционални низ апсурда у додељивању ових награда. Ињаритуов најбољи филм године, који је то постао захваљујући најпре доприносу свог протагонисте, није донео Оскара управо њему! У серији неправди према људима који су се истакли величином талента и надахнућем, а оне трају од када се ово признање додељује, непрепознавањем Китоновог животног дела досегле су нови ниво неувиђавности и нестручности оних који су били у прилици да одлучују.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Награде

Најбољи филм:

„Човек птица“

Најбоља режија: Алехандро Гонзалес Ињариту за „Човека птицу“

Најбоља мушка улога: Еди Редмејн

(Теорија свега)

Најбоља главна женска улога: Џулијен Мур

(Још увек Алис)

Најбоља споредна мушка улога: Џеј Кеј Симонс (Ритам лудила)

Најбоља споредна женска улога: Патриша Аркет (Одрастање)

Најбољи адаптирани сценарио: Грејем Мур за „Игру кодова“

Најбољи оригинални сценарио: Алехандро Гонзалес Ињариту и тројица сарадника

за „Човека птицу“

Најбољи страни филм: „Ида“ (Пољска)

Најбољи дугометражни документарни филм: „Грађанин четири“

Најбоља музика: Александар Деспла

(Гранд Будапест хотел)

Најбоља песма: „Слава“ из филма „Селма“

(Џон Стивенс и Лорин Ли)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *