Мађарској је Русија неопходна

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Упркос љутитом бриселском погледу у правцу Будимпеште, мађарски премијер Виктор Орбан је с руским председником Владимиром Путином постигао најважнији циљ сусрета – политички договор о новом споразуму о гасу

Премијер Мађарске Виктор Орбан очито да и даље не држи превише до либералних „вредности“ европских демократија, већ остаје доследан својој линији. Упркос одлуци Европске уније из марта 2014. године о забрани организовања билатералних самита чланица ЕУ са Русијом, Орбан (кога су западни медији због критике антируских санкција и дистанцирања од општеевропског консензуса у вези са великим бројем питања „поново сврстали“ у ред источноевропских диктатора) 17. фебруара у Будимпешти примио је председника Руске Федерације Владимира Путина. Колико је овим гестом посејао раздор у Унији и нарушио њено коалиционо јединство и солидарност са САД, говори већ и то што је пољска премијерка Ева Копач Орбану (који је два дана након Путиновог боравка у Мађарској посетио Варшаву) подвукла да је од највеће важности јединство ЕУ око питања ембарга Руској Федерацији због ситуације у Украјини и уздржавање од билатералних сусрета са  руским званичницима у актуелној геополитичкој ситуацији…

Али Виктор Орбан је одавно схватио да је Европска унија већ дуже време у ћорсокаку. И то не само у области енергетске политике (где нема никакву заједничку енергетску платформу којом би смањила зависност од руских енергената) већ и политике финансија (што показује пример Грчке) али и спољнополитичке и одбрамбене политике (као што се види у Украјини). Зато Путинову посету Мађарској, без обзира на то колико су је Брисел и Вашингтон сматрали дискутабилном (а Берлин „посебним“ радним задатком) Орбан није ни желео да одгоди. Имајући у виду зависност земље од руске нафте и гаса, влада на чијем је челу прецизирала је „да не може себи да дозволи да не разговара са Русијом без обзира на пратеће геополитичке околности“.

ПОЛИТИКА ГАСА Шта је у првој овогодишњој посети Владимира Путина једној чланици ЕУ (руски председник је последњи пут посетио Мађарску крајем фебруара 2006, у време владе социјалистичког премијера Ференца Ђурчања) – политички договорено, а шта потписано?

Упркос љутитом бриселском погледу у правцу Будимпеште, мађарски премијер Виктор Орбан је с руским председником Владимиром Путином постигао најважнији циљ сусрета – политички договор о новом споразуму о гасу. Остали су да се реше само технички детаљи како би се обновио уговор о гасу који ће заменити споразум постигнут пре две деценије (1996. године) а који истиче у децембру (нови споразум између две земље, иначе, не захтева одобрење ЕУ). И оно што је најважније – уклоњен је досадашњи велики камен „спотицања“ да се клаузула у садашњем уговору, која је предвиђала да Мађарска до краја 2015. (када истиче уговор) Русији мора да плати гас који је уговорила а није преузела, преформулише и тиме Будимпешта ослободи од плаћања пенала за непреузимање договорене количине, а преостали гас преузме наредних година и плати  – када буде добијен. Тиме је Мађарска уштедела три милијарде долара. Уз то, тренутна цена руског гаса за ову државу износи 260 долара за хиљаду кубних метара (просечна је 270 долара) и врло је прихватљива за северног комшију Србије. С друге стране, „Газпром“ (који је од прошле године до сада већ ускладиштио до 700 милиона кубних метара гаса у Мађарској) сложио се да повећа количину гаса који се смешта у мађарским подземним резервоарима. Циљ владе Мађарске је да количина овог руског енергента достигне три милијарде кубних метара, мада држава има капацитет за складиштење гаса од око шест милијарди, али би званична Будимпешта желела да искористи и руски гас који ће ићи преко Турске. Виктор Орбан је овом приликом Путину обећао да га неће препродавати Украјини. Уз то, мађарски премијер био је децидиран и у намери да „неће подржати иницијативу Европске уније о формирању енергетског савеза, који захтева да гасне уговоре одобри ЕУ“.

Русија (која испоручује Мађарској 80 одсто нафте и 75 одсто потребног гаса) конкретизовала је 17. фебруара с домаћином и даље кораке у оквиру споразума о изградњи две нове јединице за производњу струје у мађарској нуклеарној електрани „Пакш“ (која тренутно обезбеђује 40 одсто државне струје). Овај пројекат кошта 12,5 милијарди евра, а 80 одсто тог износа покривено је руским зајмом. Орбан је новинарима изјавио да ће „‚Росатом‘ нове реакторе у ‚Пакшу‘ правити по најмодернијој ‚постфукушима‘ технологији“ и да ће „гаранција њихове функционалне оперативности износити равно – један век“. Поред тога, руска компанија „Метровагонмаш“ спремна је да поднесе понуду за тендер у којој се тражи произвођач 222 вагона за будимпештански метро, чија је вредност 250 милиона долара…

На крају, у присуству Орбана и Путина потписано је и пет нових споразума – о обуци мађарских нуклеарних стручњака у Русији, о отварању мађарског конзулата у Казању, о здравственој заштити, високом образовању и регионалној сарадњи.

Шта након  „Јужног тока“?

„Повратка на ‚Јужни ток‘, у виду у којем је раније најављен, наравно, не може бити“, рекао је Путин у Будимпешти, подвлачећи са жаљењем да Москва никада није одустала од његовог остварења. Њој, једноставно, нису дали да га реализује. Европски парламент је у априлу 2014. године поменути гасовод назвао не само бесперспективним него и „штетним“ за ЕУ!? После тога Бугарској је упућен императивни захтев да прекине са припремним радовима.

У мађарској метрополи Путин је још истакао да је Русија спремна да са европским партнерима размотри алтернативе пројекту „Јужни ток“, али да не намерава да одустане од сарадње са Турском, с којом је постигла договор о изградњи новог гасовода.

„Спремни смо да га изградимо у таквом обиму да кроз Турску тај гас може да иде даље и у ЕУ. Наставак сарадње с Бриселом могућ је само ако нам буду помагали. Али, ако нас буду ометали, тада то неће бити наш избор. Уколико у игри буде прва опција, кроз Турску можемо реализовати део ‚Јужног тока‘. Између осталог, користећи наша заједничка предузећа са Мађарском и Србијом, финансијски знатно повољније можемо стићи до Аустрије. Све је могуће, ако буде жеље наших партнера за сарадњом“, истакао је у Будимпешти Владимир Путин, додајући да се такви преговори већ воде.

Европска изолација Москве – несврсисходна

Виктор Орбан Бриселу је још једном поновио – европска изолација Русије је несврсисходна и потребно је да се односи између Брисела и Москве реше на разуман начин и – што је пре могуће. По његовом суду, „безбедност у региону не може бити успостављена против Русије“ и да је добра полазна тачка споразум о прекиду ватре из Минска.

„Без сарадње са Русијом неће бити конкурентна ни европска привреда, нити ће бити обезбеђена енергетска сигурност Старог континента. Онај ко мисли другачије – гаји велике илузије“, подвукао је, у присуству Владимира Путина, мађарски премијер на заједничкој конференцији за новинаре у Будимпешти.

[/restrictedarea]