Почетна / БРОЈ 357 / Културу убијају, зар не!

Културу убијају, зар не!

Писци о културној политици

Пише Мила Милосављевић

Изнуђени закључак и став Синдиката писаца Србије изречен на недавно одржаној трибини под називом Ко убија културу Србије упозорава: „На делу је синхронизовани, далекосежни поступак, вешто режирани подмукли акт убијања културе Србије. Ко, зашто и како – на нама је да то истражимо, уочимо и одговорно спречимо ову антисрпску еутаназију. Култура Србије и јесте основни постулат нашег националног бића и постојања“

Прва у низу најављених трибина под називом Ко убија културу Србије одржана је протекле недеље у Београду (у Француској 7) у организацији Самосталног синдиката писаца Србије и Координационог одбора уметничких удружења Србије. Међу говорницима који су овом приликом изнели своје ставове и мишљења, посебно на тему новог Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури који би ускоро требало да се нађе у процедури усвајања у Скупштини, и о стању у култури у Србији данас, јавности су се обратили Драган Томић, председник Синдиката писаца Србије, Адам Пуслојић, књижевник, Драган Мраовић, књижевник и преводилац, Миљурко Вукадиновић, председник Координационог одбора уметничких удружења Србије и драмски писац Миладин Шеварлић.

Отварајући трибину у Француској 7, председник Синдиката писаца Драган Т. Томић рекао је, између осталог, да се култура Србије урушава последњих четврт века, тако да се чини да све више тонемо у понор примитивизма у свим областима живота а томе доприносе многи видљиви и невидљиви разлози, као и народ доведен у заблуду да ће му неко са стране донети животно благостање, а нарочито тираде политичара и ангажовано представљање у новинама и на телевизији. Он је предложио да у низу планираних трибина у Француској 7 у наредном периоду а под слоганом Ко убија културу Србије буде омогућено умним људима, пре свега патриотама, да укажу на све аспекте проблема у култури ради изналажења путева за њен преображај.

Адам Пуслојић сматра да нови закон о култури представља пре свега – хајку на уметнике (између осталог што у изради Нацрта није учествовао ни један једини уметник) те да га у том контексту треба и третирати. Он је, на самом почетку свог излагања, упутио питање министру Ивану Тасовцу зашто се оглушио о ставове, сугестије, предлоге и примедбе на Нацрт закона, који су му упућени од стране Координационог одбора уметничких удружења Србије, као и Самосталног синдиката писаца.

НЕАДЕКВАТНИ ЕУФЕМИЗМИ Подсетимо, Координациони одбор репрезентативних уметничких удружења Србије на адресу Министарства културе и информисања, тачније Радне групе за израду Предлога закона о култури, достављао је у више наврата предлоге и примедбе на Нацрт новог закона о култури. Најпре је то био Предлог за измене и допуне Закона о култури (од 1. 12. 2014.) затим изнети ставови и примедбе на другу верзију Нацрта на јавном читању у Народној скупштини Србије (29. 12. 2014.) да би коначно упутио предлоге и примедбе на које, као и на претходна обраћања, повратно, на његову адресу, није стигао никакав одговор од стране надлежних у Министарству културе.

Међу питањима које је Пуслојић јавно, са трибине у Француској 7, упутио министру Тасовцу јесу она која се односе на укидање националних признања, а једна од најважнијих примедби (предлога) односи се на сам назив спорног закона. Наиме, из Координационог одбора предлажу да се задржи досадашњи назив који гласи Закон о култури, будући да садржају овог законског текста не одговара назив Закон о јавном интересу у култури.

„Већ и сам његов назив оспоравате и предлажете неке опширне и опскурне, а неадекватне еуфемизме (ево једног од бисера: Закон о јавном интересу у култури!) чиме се затура, замагљује и затире суштина самог појма културе. Те сугестије, ставове и примедбе, између осталих, упутили су на расправама и у виду званичних докумената – Координациони одбор уметничких удружења Србије и Национални савет за културу (такорећи, Ваш први саветник, зар не?). Каква је то онда отворена и јавна расправа, када Министарство усваја само своје нацрте? Зар сте ви једини у овој Србији? А то, баш најчешће, Ви лично, господине министре. Оградите се од свега тога бар мало и одговорите нам: усвајамо један предлог, два, три… овај и онај, од тога и тога, због тога и тога, да знамо и ми. И зар то није лепо васпитано, демократски и колегијално, уметнички здраво и српски корисно – за Србију и свет?“, каже Пуслојић.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *