Почетна / БРОЈ 356 / Фаустовска душа Запада

Фаустовска душа Запада

Русија и будућност Европе

Пише Владимир Димитријевић

У какву су будућност Европе веровали немачки филозофи Освалд Шпенглер и Вернер Шубарт – први је одбио понуду русофобних нациста да буде универзитетски професор, другог су нацисти убили

Гледано из перспективе рационалног политичког понашања, јуриш западне Империје Вашингтон – Брисел на Русију сасвим je суманут; не само зато што је реч о нуклеарној сили спремној да се брани него и зато што економски интереси, пре свега Европске уније, кажу да је то пуцањ у себе. Па ипак, Запад креће у рат. Добро, већина мисли да је питању пљачкашки поход, да Русију треба освојити да би били отети њени ресурси. Али, није само то: реч је, пре свега, о ономе што је Семјуел Хантингтон звао „ратом цивилизација“, а што је, с пролећа 2014, Карл Билт формулисао као тврдњу да је обнова руског православља за Запад већа опасност од исламског фундаментализма. За разлику oд агресивних идеолога глобализације као вестернизације, велики људи Запада, који су, пре много деценија, видели смртну болест свог света, надали су се његовој обнови – преко Русије. Овог пута, сетићемо се немачких филозофа, Освалда Шпенглера и Вернера Шубарта, који су веровали у такву будућност Европе. Занимљиво је поменути: Шпенглер је одбио понуду русофобних нациста да буде универзитетски професор, а Вернера Шубарта нацисти су убили.

ШПЕНГЛЕРОВА „ПРОПАСТ ЗАПАДА“ За Шпенглера су културе органске целине, својеврсне „историјске личности“, које свет доживљавају на сопствени, непоновљиви начин: он је, како каже руски културолог Евгеније Соколов, успевао да у један симболички низ поређа идеју бесконачности у математици, сликарску перспективу, далекометно оружје и Суецки канал, и да покаже да иза свега тога стоји „фаустовска душа“ Запада. Свака култура има свој „прасимбол“ из којега се развија: за Грке је то лепо тело, за Арапе пећина и Нојева лађа, за Египћане пут, а за Европљане бесконачност. Западноевропска култура је, због своје тежње ка бесконачном, експанзивна, а не пасивна и у себе загледана, какве су културе оријенталне. Када култура почиње да прецветава, претвара се у техницистичку цивилизацију, и ускоро умире. У тој фази је садашња Европа. Соколов вели: „Према Шпенглеру, империјализам је зенит стваралаштва дате цивилизације; уместо свеопштег света − један град; уместо здравог народа који је срастао са земљом − гомиле неповезаних индивидуа које су изгубиле везу са традицијом. То су нови номади који су изгубили веру и који презиру сеоски рад. У епоси цивилизације, космополитизам истискује љубав према отаџбини, а новац постаје угаони камен друштвене организације; култура је еклектична и губи форме; уметност умире исто као и филозофија; наука се претвара у служавку политике и економике; уметност постаје масовна и поприма некакав спортски тон, њене новотарије доводе до сензација и скандала. Пошто се утемељио, империјализам се сада претвара у социјализам, који себи за циљ поставља свеопшту ситост и уравниловку. Предсказујући у блиској будућности ратове и долазак на власт ‚снажне личности‘, Шпенглер упоређује ситуацију у Европи почетком XX века са крајем старог Рима.“

 

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. добар увид… Та `бесконачност`, коју Запад `рационално` тражи јесте – безумно – ирационална ?! Похлепа која тежи – бесконачности, а свако разуман зна, да се цела земља данас лако може `квантификовати` у релативној ограничености свих својих ресурса ? Да мало `обрнемо` Маркса и његову – свеопшту – `проституцију`, са – погубним страстима ? Ту је `прагматичност` Запада – к`о се још, кладећи се на врлине – `добио` ?
    … Чуди, што „некрст-попови“ (секуларно свештенство) глобализма, нису мало `проширили` схватање М. Олбрајт, о руским ресурскима ? Па да кажу, како је богатство лихвара, који владају већином светских добара – „општенародно“ ? Па би, следствено томе и плаћање дугова, постало нешто – `традиционално`, заостало, нешто што треба -`де-конструисати` ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *