Фамина палата и њени станари

Драгомир Антонић 

Ко и зашто ствара фаму око начелника Генералштаба Љубише Диковића?

Кренуло кусо и репато на све што је српско. Сад је на удару војска државе Србије. Напада се начелник Генералштаба Љубиша Диковић. Ствара се фама да је јединица којом је он командовао чинила злочине бранећи  отаџбину на Косову и Метохији од злочиначког напада НАТО кољача.

РАДЊА СА ПРОДУЖЕНИМ ДЕЈСТВОМ Убице из НАТО авиона су засипале земљу Србију, народ, жене, децу, бебе, старце, болесне касетним бомбама, радиоактивним отровима и ко зна чиме све. Ником ништа. Нико да их позове на одговорност. Да их упита зашто су отрове бацали по Приштини, Призрену, Гњилану, Куршумлији, Врању, Алексинцу, Нишу, Јагодини, Чачку, Ужицу, Ваљеву, Београду, Панчеву, Новом Саду. Не, питања се не смеју постављати зарад „политичке коректности“ и евроунијаћења. Не би било лепо питати наредбодавце и њихове домаће послушнике, што су вршили не ратни злочин већ геноцид над једним народом. Кад једну земљу и њен народ засипате отровима и касетним бомбама, то је геноцидна радња. Радња са продуженим дејством. Радиоактивним средствима затрована је вода и гора, њиве и поља, животиње и људи. Сваки дан се рађају деца, наша деца, деца у Србији, са канцером или другим аномалијама, проузрокованим отровима НАТО монструма. Исто су радили у Републици Српској 1995. или раније у Републици Српској Крајини кад су НАТО авиони убијали пилоте који су покушали да узлете недораслим „галебовима“.

Уместо да им се суди или бар да се јавно жигошу, они организују преко својих плаћеника по Београду конференције за промоцију НАТО ништака. Једна је одржана у петак 13. фебруара.

[restrictedarea]

КЊИГА МРТВИХ У штампи се појавио податак да је Маријана Тома изјавила „да је у НАТО бомбардовању страдало 758 људи, а у централној Србији 267“. Она израчунала. Није рачунала џабе. Доби аплаузе од стране Гранта Мороуа из амбасаде САД-а и присутних међу којима је било и виђених функционера из Српске напредне стране. Ваљда ће јој одговорити неки државни представник Србије колико је особа убијено, погинуло, спаљено, отето, нестало. За мене људи нису бројеви. Није број Бранимир Станијевић, стар шест година из села Прћиловице код Алексинца, који је после бомбардовања Алексинца кренуо са мајком Дивном и оцем Видосавом да се склони у село Мачкатица, Сурдулица. Чекали га баба и деда. Ушао је у воз. У Грделичкој клисури су га видели НАТО разбојници. Није број Сања Миленковић из Варварина. Петнаест година је имала кад је убијена из немачког авиона НАТО малоумника на мосту у недељу на Духове. Милица Ракић, три године, Јулија Брудар девет година…

Много имена страдалих, 3 600, наведено је у књизи Бранимира Б. Станојевића, Милосрдни анђео или књига мртвих. Пуно имена је записано у књизи Милисава Секулића, Београд не броји погинуле 1990–1999. У њој, на страни 189 пише: „Београд је током агресије НАТО под узбуном био 774 сата и 30 минута. Дневно у просеку 9,9 сати. Само у Београду је пало 170 пројектила на цивилне циљеве.“

У књизи др Мирјане Анђелковић Лукић, Дарови Милосрдног анђела, пише да је „на СР Југославију бачено око 50.000 пројектила. НАТО је против СРЈ водио специфичан радиолошко-нуклеарни рат, уз дугорочно загађење екосистема и покушај затирања живота на овим просторима, које ће имати несагледиве последице по сав живи свет“ (стр. 37). У наведеном делу, дат је преглед оштећених и уништених објеката у НАТО бомбардовању. Има их укупно 591, од тога 19 вртића, 77 школа, 31 болница и дом здравља. Одвојено је дат број објеката, укупно 93, који су гађани касетним бомбама забрањеним међународним конвенцијама (стр. 141–157).

Владислав Јовановић, академик Слободан Чикарић и генерал Слободан Петковић су објавили обимну књигу, Злочин у рату – геноцид у миру.

И СЛОБОДА ТРАЖИ ЉУДЕ Академик Чикарић научно утврђује да се због намерне употребе муниције са уранијумом повећава из године у годину број оболелих од малигних тумора и психофизичких деформитета новорођенчади.

О НАТО злочину би требало свакодневно причати на свим медијима, а не ширити фаму о наводном злочину генерала Љубише Диковића и војске државе Србије. Да вас  подсетим, Фама је (види Речник грчке и римске митологије, Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић – Кузмановић) „крилато чудовиште, које кретањем постаје све веће и јаче. Има безброј очију, ушију и уста. Ноћу јури цичећи између неба и земље, а дању стражари на крововима кућа одакле посматра свет, жељна лажи и застрашујућих новости. Фама живи у палати саливеној од бронзе. Палата има хиљаде отвора, кроз које допиру гласови, чак и они најудаљенији и најтиши. Окружена Заблудом, Лажима и Страхом, Фама из своје палате поново враћа у свет све гласове, удвостручава их и по својој вољи допуњава.

Кад је Јупитер отерао Фаму од богова, она је, шкргућући зубима, дошла међу људе и остала уз њих да изговара и оно што јесте и оно што није. Кад се смучила боговима, Фаму су једноставно најурили и послали међу људе.

Молимо се, у понедељак почиње Часни пост,  да наша власт нађе снаге, одбаци Фаму и НАТО, а сачува слободу, јер „људи траже слободу, а слобода тражи људе“, записао је у 19. веку Чика Јова Змај.

[/restrictedarea]