Почетна / БРОЈ 356 / Државотворно лобирање

Државотворно лобирање

Србија је покушала да нешто постигне са Немачком и није успела. О томе како би ваљало да се поставимо према тој сили, али још више према САД, комбинујући државотворну непопустљивост и лобирање, Београд много може да научи од Бањалуке

Kада се разговара са западноевропским дипломатама и политичарима који се баве Балканом, по правилу, стиче се утисак да је њихов став према Србима и даље негативан. Но, ипак немала разлика ту постоји између присутне, условно речено, примарне и секундарне србофобије. Другу на најизразитији начин испољавају немачки званичници из католичких делова те моћне земље, док прва, макар по последицама ако не и намерама, у најмање оптерећујућем виду исијава из уверења представника европских држава које су традиционално имале добре односе са Србијом, као што је Француска. Већина Европљана из редова ЕУ налази се негде између. Наравно, из свега реченог изузимам однедавно ЕУ Хрвате, који су, умногоме, у погледу мржње према Србима остали заточеници средњовековног инквизиционог духа.

НЕМАЧКА НЕМОЋ Немци – уз асиметрију повољну по Србе, присутну у, нажалост, мање утицајним протестантским и пре свега источним федералним јединицама њихове државе – на основу међусобног негативног историјског наслеђа и једа због српског осујећивања немачких геополитичких тежњи у прошлости, на нас гледају „напола“ хрватски. Уз политичку логику која проистиче из жеље да се коначно покоре вековима непокорни Срби, у свему има и немало лоших емоција. Но, као врло прагматичан народ који зна шта су му приоритети, Немци су донедавно наговештавали спремност да коригују однос према Србима. Додуше, не на основу измене дубинског става према нама, већ у контексту позитивног развоја руско-немачких односа.
Берлин, који је деловао у прилог изградње стратешко-партнерских спона са Москвом, увиђао је неопходност да ублажи притисак на српски фактор. Из тога је произлазила шанса да се позиционирамо – наравно на различите начине интересно и емотивно са њима повезани – између Немачке и Русије и да на тим основама покушамо да изборимо за себе повољнији статус. Међутим, таква конструкција се урушила са почетком „украјинске кризе“. Показало се да је илузија да се много тога изменило у западном делу Европе од 1945. године, када су САД ту успоставиле своје, већ како где, ослободилачко или окупационо присуство.
Берлин је, противно својим интересима, ако не баш на миг Вашингтона а онда после увртања руке, почео да води антируску политику. У таквим околностима је поново скинуо рукавице и када се ради о поступању поводом „српског питања“, те је почео безочно да нас притиска у вези са Косовом и Метохијом, односно када се ради о БиХ, интензивирао је своје „реформске“ захтеве. А они се своде на централизацију те државне заједнице, која подразумева свођење западне српске државе – Републике Српске – на пуку административну јединицу БиХ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Гос, Драгомире Србија нема државотворне снаге. Те снаге полако су
    уништаване од стварања СХС државе. Ове снаге које снагом пропаганде владају србијицом. Шта ова преображена номенклатура може жели урадити за Србију и српски народ комплетно када им је саветник Блер,пријатељ Бајден и ФРАУ Меркел, ту нема државо-творне политике већ поданичке. Космет отписан,потписан у Бриселу.
    Нетреба дасе лажемо сањамо о државо-творности од оних који на седницу владе доде ХЕЈ пријатеља Кирбија није шала имати ту слободу Гос, Драгомире.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *