Почетна / Други пишу / Дмитриј СЕДОВ – Европа: правац у конфронтацију с исламом

Дмитриј СЕДОВ – Европа: правац у конфронтацију с исламом

Требало је да прође само  неколико дана од 7.јануара, односно  од терористичке акције у Паризу, па да околности тог злочина буду скрајнуте: у први план су избиле демонстрације које треба да непристојне полупорнографске новине „Шарли Ебдо“ прогласе за симбол европског слободоумља. Тираж последњег број тих новина који је изашао 14.јануара, прво је износио 3, а  затим је повећан на 5 милиона примерака. У европске главе се убацује нова матрица: „Нећемо дати да муслимани газе наше вредности“. Заштитници „европских вредности“ до логичног краја доводе посао изгинуле редакције листа – између ислама као погледа на свет и тероризма под заставом ислама поставља се знак једнакости.

Истовремено се код европске јавности припрема стварање  расположења за предстојеће политичке трансформације. На реду је њена ешалонирана обрада над друштвеним муслиманским удружењима у облику пооштравања законодавства, прегледа имиграционих норми, јачања политичке контроле. Актуелизоваће се и питање широког учествовања Француске у операцијама против „Исламске државе“ у Сирији и Ираку. У  условима потпуног краха извиканог мултикултурализма  снагу закона могу да стекну и захтеви који се упућују муслиманима – да се одрекну демонстрирања своје религиозне припадности на јавним местима. Муслиман који се родио у Француској који без обзира на то не жели да буде Француз у тој ће земљи постати још већи туђин.

Између постхришћанске Европе и европских муслимана се у култури отворила још већа провалија. Свести Европљана Западна елита наноси снажан трауматичан  ударац. Још недавно Европљани су равнодушно  гледали у стотине хиљада жртава Западне цивилизације у муслиманском свету. Није их дирала погибија људи у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и другим муслиманским земљама, удари међународног тероризма на Русију,  аплаудирали су фашисоидним убицама у Украјини. Међутим, одједном се у њиховој свести цео свет преврнуо због убиства 12 сарадника редакције париског недељног издања. Та промена свести се може упоредити са психолошком атмосфером која је створена 2001.године пред   војни упад Западне коалиције у Авганистан 2001.

Чиме ће муслимани да одговоре на то? Турске новине „Дејли сабах“ у вези с тим дискутују на следећи начин: „Рекло би се да у условима западног погледа на свет слобода критике различитих религија је сасвим дозвољива, али постоји одлучујућа разлика између те слободе и схватања религије од стране муслимана. У европском свету је могуће културно  постојање верника-Европљана и атеиста, јер  питање вере одавно не представља одлучујући елемент  њиховог  идентитета. Код муслимана питање вере је за њихов идентитет најважније, те Европљани уколико одричу религију муслимана они тиме одричу и њихов идентитет, тако да се поставља питање колико је могуће њихово заједничко постојање у Европи. Такозвани плурализам Европљана представља празну реч. Европљани   у ствари практикују духовну монокултуру, а плурализам са којим се сусрећу у стварности   сматрају за егзотику и принуђени су да за њега плаћају врло високу цену. У ствари, у Европи је на снази духовни апархејд“.

Кинеско издање „Глобал Тајмс“ пише о „осећању надмоћи које је дубоко укорењено  код Европљана“.

Британски Socialist Unity  је још оштрији: „Борба против екстремизма има смисла само уколико је њен циљ уништење бесконачног циклуса потпуног сиромаштва и људског очајања, који смо ми створили. Запад је годинама распиривао то варварство у Либији, Ираку, Сирији, али значење учињеног је схватио тек када је оно доспело у њихову кућу. Када убијају  Либијце и Сиријце  у име тог истог варварства које је одговорно за „Шарли Ебдо“ гласови који су данас најгласнији се уопште не чују. Огромна већина жртава тероризма су муслимани. Тек када се покајемо за дугачке деценије империјализма, колонијализма, окупације и суровог интервенисања, доћи ће ред на муслимане да се извињавају због монструма који  су они створили као одговор. Француска влада заједно са британском, представља једног од главих криваца за крв, хаос и насиље у Либији и Сирији. Ми смо и блиски савезници оних из Саудијске Арабије. Шаљемо им оружје и обучавамо њихове тајне службе. Пријатељи  смо са краљевским кућама. И све то  без обзира на чињеницу да „саудите“ представља гомила злочинаца који финансирају и негују тероризам по читавом региону. Тај тероризам је обезглавио последњих година много више људи него новостворена „Исламска држава“.  Ништа не може да оправда крваву кланицу у Паризу, али не треба да се правимо… Ако ми заиста осуђујемо оно  што се десило у Паризу, ми   морамо да осудимо и оно што се дешава у Либији и Сирији, као и уништење у име демократије незаштићених становника Газе. Екстремизам ствара екстремизам.  Када ћемо то, већ једном, да схватимо?

То је питање које виси у ваздуху. Највероватније је да одговор неће стићи. Запад није у стању да схвати да у „слободи речи“ коју он тако негује, постоји природна граница тамо, где она прераста у спрдњу са религијом. Слављење провоцирања, која је била, и остаје смисао постојања „Шарли Ебдо“-а и ширење скандалозног броја у колосално повећаном тиражу може да одгаји нове убице међу онима ко је спреман да са оружјем у рукама  „свети пророка Мухамеда“. Они ће сејати смрт по градовима Европе која свесно чини корак ка продубљивању конфронтације са огромним светом ислама.

http://www.fsksrb.ru/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *