Почетна / Интервју / Дијa Надер ел Андари – Oпозицију у Венецуели „ненасиљу“ учио „Отпор“

Дијa Надер ел Андари – Oпозицију у Венецуели „ненасиљу“ учио „Отпор“

Разговарала Мара Кнежевић Керн 
Моја земља, на челу са легално изабраним председником Николасом Мадуром, одолела је још једном организованом насртају „опозиције“, финансиране од стране САД и ционистичког капитала, с намером да насилно преузму власт. „Опозицију“ чине наоружани плаћеници, маскирани терористи и колумбијске паравојне јединице специјализоване за терористичке нападе

С обзиром на то да медијска блокада неминовно прати догађаје инспирисане империјалним апетитима, уз прикривање суровости метода преузетих из отпорашких упутстава за „ненасилно обарање власти“, замолили смо гђу Дију Надер ел Андари да нам изнесе редослед догађаја уперених против суверенитета земље и легално изабраног председника, следбеника идеологије и дела Уга Чавеза.

Српски народ је са зебњом пратио догађаје у Венецуели, препознајући матрицу по којој је рушена Југославија, а касније и Србија. Чини се да је председник Мадуро добио ову битку.

Захвална сам „Печату“ што ми даје прилику да изнесем истину народу Србије, у тренутку кад се против нас води медијски рат, а ви добро знате да у сваком рату прво умире истина. Наши народи су већ искусили како империјализам, ционизам и међународни медији мењају истину не би ли оправдали интервенције, као што су то искусили Чиле, Либија, Ирак, Сирија… Исти сценарио се припремао за Венецуелу, од тренутка кад је Чавез први пут изјавио да жели да створи друштво социјалне правде, уз помоћ нафтне ренте. Тада су домаћи и страни непријатељи почели да дискредитују нашег команданта и нашу револуцију, али се испоставило да то није могуће и да је Чавезов легат оставио дубок траг у свести народа. Венецуела више нема неписмених, а по броју студентске омладине други смо на свету, после Кубе. Први пут у историји наша влада издваја преко 64 одсто националног дохотка на социјалну безбедност, незапослених има само пет одсто, а сиромаштво смо спустили такође на пет одсто. За сиромашне је изграђено 700.000 станова. Председник Мадуро је рекао да ће, без обзира на економски рат и цену нафте – којом се увелико манипулише како би дошло до побуне сиромашних – истрајати на стварању државе и социјалне правде да би обезбедио бољи живот за народ Венецуеле. Онима који желе да нас у томе омету поручујемо: No pasaran (Нећете проћи).

[restrictedarea]

Очигледно је да се против председника Николаса Мадура примењује слична стратегија којом су покушавали да свргну Чавеза.

Председник Николас Мадуро био је од самог почетка изложен перманентном економском, социјалном, политичком, војном и медијском рату. На крају су одлучили да изведу пуч, о чему су у марту 2014. наше безбедносне службе прикупиле доказе. Иза планова за војни удар стајали су Америка и ционисти, о чему смо добили признање четири војна лица. Ови људи су пуштени на слободу, али је опозиција наставила са радом на рушењу система. У фебруару се навршила година дана од појаве гваримби: постављања барикада у резиденцијалним зонама ради блокирања улица, без физичког контакта са Националном гардом. У вандалским нападима на друштвену имовину учествовали су студенти, обучавани од стране „Отпора“ и бројних америчких инструктора како да направе хаос у земљи. Од „ненасилних“ метода су користили стратегију проваљивања у продавнице, уз разбијање инвентара и пљачку. Њихов циљ је био да покажу како влада није у стању да контролише ситуацију, да је наступило безвлашће и да су неопходне промене.

Дошло је до блокаде главних путева, уз паљење гума, сечу дрвећа, бацање смећа, уништавање семафора, саобраћајних знакова, паљење јавних институција, домова здравља, телефонских централа, факултета, школа. Пљачке нису иницирали беспризорни, већ обучени активисти „Отпора“. Постављање бодљикаве жице на саобраћајнице усмртило је неколико мотоциклиста, а коришћено је и оружје против присталица председника, изабраног народном вољом 14. априла 2013. године.

У ком тренутку је у рушење председника укључена војска?

Кад се показало да „мирним“ методама нису постигли циљ, покушали су да направе раздор у војсци како би извели војни удар. Безбедносне службе Венецуеле откриле су план, ухапсиле десет војних лица, док су тројица побегла у иностранство. Ухапшени су признали учешће у организацији пуча и открили имена сарадника, међу којима је вођа опозиције Хулио Борхес и један политичар, иначе градоначелник мањег града, а сви су припадници опозиционе партије. Приликом претреса отпорашког легла пронађене су америчке донације: компјутери, видео-опрема, новац… Све вође протеста су имале америчке визе. Нажалост, медијска блокада је и даље на снази, како у домаћим тако и у страним медијима, да истина не би изашла на видело. У лажима предњаче Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, Еј-Би-Си, Њујорк тајмс… Они и даље лансирају нетачне информације, стварајући конфузију и интензивно радећи на дискредитацији председника Мадура.

Уго Чавез је заиста био фасцинантна личност, која је препознала историјски моменат за промене и успела да их изведе. Кад је схватио да мора нешто да предузме?

Управо је у припреми књига о Чавезовом животу. У њој се види шта је утицало на његову трансформацију. Чавез је био официр у Каракасу кад су започели грађански социјални немири 1989, након што је ММФ изазвао поскупљење нафте. То је угрозило егзистенцију најсиромашнијих слојева друштва, а кад су немири узели маха, Карлос Перез је наредио: „Убијајте без оклевања.“ У тим немирима је страдало више од 3 000 људи. Чавез је тада схватио да је армија окренула леђа народу и да је народ не сматра својом. Он је од тог тренутка приступио организовању тајног Боливарског покрета за ослобођење (Movimiento Bolivariano Revolucionario) припремајући терен за војни удар. Чим је дошао на власт, предузео је све мере да поврати поверење народа у војску. Укинуо је обавезно служење војног рока (најсиромашнији су пре тога били на удару регрутне комисије) отворио војне школе у које су могли да иду и најсиромашнији, вратио углед војне професије и углед заставе – тек тада је председник почео да истиче националне симболе како би пробудио националну свест и осећај припадности домовини Венецуели.

Пуч против Чавеза је очигледно изведен по чувеном Шарповом рецепту, уз нама добро познате отпорашке симболе.

Код вас су, колико знам, отпораши били препознатљиви по црној песници. Венецуелански отпораши су носили црне мајице са белом песницом. Све остало је било слично, под паролом „ненасилне револуције“. Уследиле су саботаже по фабрикама, на електричној мрежи, у складиштима нафте, а највећи финансијски удар је дошао од стране банкара. Они су тада преко ноћи изнели из земље све доларе. Према неким рачуницама, ради се о суми од 33 милијарде долара. Затварање банака изазвало је панику, али је Чавез имао одговор и на тај ударац: национализовао је банке и преузео контролу токова новца. Затим је уследио социјални удар: вештачке несташице, дуги редови, „пацифистички“ протести у којима су гинули људи одани Чавезу. Политички удар је имао за циљ да поткопа поверење у власт, уз изазивање подела у влади и стварање конфузије. Чавез је знао да ће његов одлазак на Кубу бити искоришћен за непријатељско деловање. Пред одлазак на лечење, децембра 2012. председник се обратио народу изговоривши четири кључне речи: јединство, борба, битка, победа (Unidad, Lucha, Batalla y Victoria).

Кад је Николас Мадуро ступио на власт, поновио се сличан сценарио, са истим инспираторима и финансијерима.

Против њега је изведен економски, социјални, политички, медијски удар, а на крају и покушај пуча. Томе су претходили рад на терену, на регрутовању опозиционара за обуку од стране страних инструктора у војним вештинама, стварање раздора у војсци. Министарство за комуникације и информисање објавило је документа са фотографијама уништених и спаљених објеката током вандалских демонстрација у мају 2014. На мети су биле јавне институције и друштвена имовина.

Пуч је дошао на ред кад су исцрпели све „пацифистичке“ методе.

Свеопшта конфузија, уз медијске лажи (70 одсто медија у приватним рукама) требало је да створи услове за пуч. На срећу, то им није успело, зато што је војска стала уз председника. У Венецуели је народ коначно одахнуо, ситуација је под контролом а почео је и традиционални карневал. Солидарност са нашом Боливарском револуцијом изражавају бројне земље и покрети: Унија нација Јужне Америке (УНАСУР) Боливарски савез за народе Латинске Америке и Кариба (АЛБА) Покрет несврстаних, Заједница земаља Латинске Америке и Кариба, као и стотине међународних организација. Имамо подршку свих народа света који се боре за владавину социјалне правде, јединог гаранта трајног мира и континуитета живота на планети.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Želim gospođu Diju Nader da sagleda šira narod Paletine i sa opravdanim respektom posmatra njihov napor za preživljavanje i školovanje iako se toliko godina ponižavaju i diskriminišu i sve to na očigled i žmurenje UN.Cinizam UN pod tutorstvom pre svega Amerika i indolentnošću moćnih državs koije imaju pravo veta, dovoljno govori o vremenu u kome je Bog zamenjen imperativom bogaćenja pojedinaca po cenu satiranja drugih naroda i nacija.Laik bi rekao da klasičnog kolonijanizma više nema, ali si se on pretvorio u mnogo pogubniju i veću zver u 21 veku.Na vašem mestu činio bih sve, pre svega da od naroda ništa ne krijem,bez obzira na cenu koja će se ostvariti ili ne.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *