Почетна / БРОЈ 356 / Демонтажа труле грађевине

Демонтажа труле грађевине

Пише Момир Булатовић

Вјероватно Грчка неће напустити еврозону, јер јој то и није проглашен циљ, а сасвим сигурно неће објавити банкрот, као што то није урађено ни у много горим финансијским приликама прије више од двије године. Из тога слиједи логична претпоставка да ће се расправљати о репрограму доспјелих обавеза, и то на бази формуле коју је предложила грчка влада

Одавно прежаљена и помало заборављена – Грчка се поново вратила у средиште свјетске пажње. Разлог – недавна убједљива побједа „Сиризе“, експресно формирање владе на челу са харизматичним Алексисом Ципрасом и реализовање предизборних обећања. Она су јасно и недвосмислено садржана у (већ чувених) 40 тачака, које су бирачи прихватили и, својим гласовима, претворили у званичну владину политику. То, дакле, није више прокламација мале љевичарске партије са списком лијепих жеља и лажних обећања, већ програм владе једне значајне чланице Европске уније. Многи су ове једноставне чињенице доживјели као предворје хаоса. Ту се не мисли на просјечног грађанина Грчке, јер је њему све ово отворило наду и вратило понос, већ на оне на које је ова политика адресирана.

40 ТАЧАКА СИРИЗЕ Иза поменутих 40 тачака програма „Сиризе“ крије се читав нови државни и економски систем, који је искрено обрадовао све љевичаре у Европи. Многи су већ изјавили да ће бити веома тешко, у одређеном времену и у што већем обиму, остварити залагања из овог програма. То може бити тачно, али не мора да умањи значај овакве прокламације и предстојеће борбе. Истински љевичари се нису устезали да буду реални и да траже немогуће.

У првој тачки се тражи ревизија јавног дуга и поновни преговори о каматама, као и суспензија исплате док привреда не оживи и док се не врати запосленост. У другој се захтијева од Европске уније да промијени улогу Европске централне банке, тако да она финансира државе и програме јавних улагања. Иако су готово све тачке програма везане уз прерасподјелу са циљем остваривања већег степена социјалне правде, чак њих шест се непосредно односи на свијет финансија, чиме се сугерише основни узрок свих досадашњих невоља. Поред двије претходно поменуте, предвиђено је и усвајање пореза на финансијске трансакције, забрана спекулативних финансијских деривата и борба против тајних мјера банака и бијега капитала у иностранство. Коначно, као посебна посластица, тражи се „национализација банака“ (тачка 18).

Сви који се разумију у свијет финансија знају да је у питању бомба која се поставља под саме темеље система, а они који су нарочито посвећени изучавању владајућег економског и финансијског хаоса срећни су што је, коначно, неко то и урадио.

Када је премијер Ципрас, оснажен за помоћ Јаниса Варуфакиса, свог упечатљивог и образованог министра финансија, обишао европске престонице и изнио своје захтјеве, видјело се да није у питању никаква шала. Тим прије што су обојица, иако неконвенционално одјевени и са манирима од којих су се та „света“ мјеста одвикла, иступали цивилизовано, аргументовано и без јавних уцјењивачких намјера. Након разговора, на прес конференцијама, осјећала би се нова атмосфера јер се, поред уобичајених бесмислица, могла разабрати и сама суштина проблема.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *