Црни дим из Беле куће

за „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

Политички блеф Вашингтона или озбиљна решеност да се у ионако експлозивну украјинску ситуацију долије (још) уља на ватру: вест о могућој и скорој испоруци америчког оружја Кијеву изазвала велику узбуну у Берлину, коју није стишало ни накнадно уверавање из Беле куће да је то само „једна од опција“ а да се предност и даље даје дипломатском решењу и преговорима

Званични Берлин је дочекао информацију по правилу „увек добро обавештеног” Њујорк тајмса о томе како би ускоро могла да уследи велика испорука америчког оружја Украјини с нескривеном и наглашеном забринутошћу. Тај потез је протумачен као неочекиван и радикалан заокрет у политици Вашингтона и опасно доливање уља на ватру у ионако експлозивну украјинску ситуацију.

Наш став био је и остао да нема војног решења за украјинску кризу, саопштила је категорично канцеларка Ангела Меркел, после сусрета са мађарским премијером Виктором Орбаном у Будимпешти (понедељак) наглашавајући, такође категорично, да Немачка, која, иначе, у свему помаже и подржава Кијев, неће то чинити и слањем оружја.

Више оружја, више жртава Канцеларкину изричитост потврдио је и појачао шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер: постоји само дипломатско решење, више оружја значи само још више жртава, поручио је „америчким пријатељима“.

И Немцима је, дакако, знано, више и боље него другима, колико је америчка администрација, од  самог почетка, ангажована у распламсавању украјинске кризе и (по)тајним испорукама специјалне војне опреме украјинској армији. Узбуну је изазвала, међутим, најава Њујорк тајмса да Бела кућа намерава да оде корак даље у (опасној) ескалацији сукоба. У оптицају је овога пута, и нескривено, масовна испорука наводно само дефанзивног „оружја за убијање“, при чему су у првом плану противтенковске ракете (уз извиђачке, шпијунске дронове) у вредности од (чак) три милијарде долара.

Наговештену  „драстичну промену“ досадашњег става америчке администрације један број немачких политичара доживљава као „пуцањ у ионако тешко успостављено и ровито европско јединство“ кад је реч о политици према Москви: неће сви, наиме, бити спремни и расположени да следе Вашингтон у ескалацији кризе. Кризе која се, и без тога, означава најопаснијом после Другог светског рата, за многе опаснијом од оне кубанске из 1962. године, када се свет заиста нашао на ивици нуклеарног рата.

Драматизација и ескалација И сада се, све је очигледније, свет надноси над амбис а један број експерата упозорава да нисмо, како ствари теку и опасни догађаји се убрзавају, ако разум не превлада, далеко од пустошне и разарајуће „нуклеарне ноћи“.

У првим реаговањима на „алармантну“ информацију Њујорк тајмса, с нескривеном забринутошћу и критичношћу огласили су се представници свих немачких парламентарних странака, на власти и у опозицији. Више „слојевите дисонантности“ било је у медијским него у политичким интерпретацијама садржаја информације утицајног америчког политичког дневника.

Представник (владајуће) Социјалдемократске партије (СПД) и посланик у Бундестагу задужен за спољну политику и безбедност Нилс Анем упозорио је да су „преговори, иако спори и тешки“, једино „исправан пут“, испорука оружја значи само додатну драматизацију и ескалацију.

[restrictedarea]

Председник Одбора за спољну политику у Бундестагу, Норберт Ретген, члан конзервативне (такође владајуће) Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) саопштава да је „веома забринут“ због могућег „цепања Запада“: различито позиционирање западних земаља, у случају и поводом евентуалне испоруке америчког оружја Украјини, било би „равно Путиновом успеху“.

Представник (опозиционе) „Левице“ Волфганг Герке наглашава да Европска унија не би смела да прихвати „торпедовање дипломатских напора“, а један од првака странке „Зелених“ (опозиција) Јирген Тритин упозорава да би амерички потез представљао игру с ватром и почетак трке у наоружању опасније од оне из времена Хладног рата.

Потпредседник Европског парламента (либерал) Александар Ламбсдорф уверен је да би испорука америчког оружја само потхранила наду и заблуду Кијева да се конфликт може решити војнички.

 

Оружјем на оружје Има, истина, и гласова у појединим медијским коментарима, али и међу политичарима, који износе мишљење да се „оружје (у овом случају офанзива ‚руских сепаратиста‘ на истоку Украјине) може зауставити само оружјем“.

Познати дипломата, бивши немачки амбасадор у Вашингтону Волфганг Ишингер „има разумевања“ за „америчко размишљање“ о испоруци оружја: понекад је потребно посегнути за јачим средством и снажнијим притиском како би се „издејствовао мир“. Ишингер не види проблем у чињеници да се званични Берлин оштро противи америчкој намери. То би, каже, могла да буде „подела послова“.

Овај искусни дипломата, који се ангажовао у решавању једног броја великих криза (имао је и „рецепт“ за решавање односа између Београда и Приштине по (некадашњем) моделу „две Немачке“) последњих година води чувену Минхенску конференцију о безбедности. Конференција ће ове године бити, готово искључиво, у знаку (и сенци) украјинске кризе и драматичних наговештаја из Вашингтона. Скуп почиње у петак (кад се овај број „Печата“ буде нашао пред читаоцима) а у мноштву учесника, звучних имена и положаја, наћи ће се, поред осталих, потпредседник САД Бајден, председник Украјине Порошенко и руски шеф дипломатије Лавров.

 

Реаговање из Москве Немачки медији (и политичари) су, иначе, помно ослушкивали реаговања из Москве на вест о могућој испоруци америчког оружја Кијеву. Пренете су, тако, речи руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да је то само потврда чињенице на коју је Москва све време упозоравала: Вашингтон је отпочетка укључен у овај конфликт, у иницирање пуча (против легитимно изабраног шефа државе Јануковича) који је председник Обама интерпретирао као бенигну „смену власти“, а сада се то ангажовање само појачава.

Судећи по начину на који су се огласили експерти из Москве, могао би се стећи утисак да је америчка намера више забринула западњаке него саме Русе.  Алексеј Арбатов, шеф Центра за међународну безбедност при Руској академији наука, каже да би то било најдиректније укључивање Сједињених Америчких Држава у рат. За такво оружје, које Вашингтон намерава да испоручи Кијеву, потребни су техничко особље и специјалци које Украјина нема. Било би, дакле, неопходно (директно) ангажовање америчких војника и трупа, а за то је Обами, да би „добро размислио“, потребно време.

 

Накнадна објашњења То је, можда, подстакло једног немачког коментатора да се запита је ли можда у питању само амерички блеф, уз опаску да ће управо то покушати да одгонетне сама Меркелова на предстојећем сусрету с Бараком Обамом, у понедељак у Вашингтону: у сваком случају једна „дежурна тема“ – украјинска криза – само је додатно и драматично подгрејана.

Њу неће моћи (превише) да „охлади“, као што није успело да осетније стиша политичко узбуђење у Берлину, ни накнадно објашњење из Вашингтона (уторак) како Обама не размишља да „у блиској будућности“ лиферује оружје Кијеву. Санкције су, за сада, најделотворније средство притиска на Москву, саопштио је  саветник председника за националну безбедност Бен Роудс.

Високи званичник Беле куће је, не демантујући директно информацију Њујорк тајмса, рекао да ће, кад је реч о овој теми, за председника бити посебно важан („кључни“) сусрет следећег понедељка са немачком канцеларком, „најважнијим америчким партнером“ у украјинској кризи.

Дим и ватра Сама Меркелова одлази на пут у Вашингтон очигледно добро припремљена: била је у непосредној телефонској вези с Путином, Оландом и Порошенком. Можда ће тек после овог сусрета бити јасније колико је у црном диму над Белом кућом (на шта упућује информација Њујорк тајмса) било заиста и (праве) ватре.

Ватра се, и без тога, потпаљује око украјинског бурета барута: НАТО врши грозничаве припреме у трагању за „адекватним одговором“ Русима. Главна тема министарског састанка (министри одбране) НАТО чланица у Бриселу (5. фебруар) према најави хамбуршког Шпигла, јесте питање како одговорити на „нуклеарне претње“ Русије. За „нимало рутински“ састанак у главном штабу западног војног савеза припремљена је анализа све учесталијих инцидената на границама алијансе.

Руси, очигледно, не седе скрштених руку. НАТО званичници се, наиме, жале да руски борбени авиони „тестирају“ будност противника: обруше се према територији појединих НАТО чланица (најчешће, наводно, на Балтику) па се, у последњем тренутку, врате у међународни ваздушни простор. Алијанса је, према писању Франкфуртер алгемајне цајтунга, била у минулој години принуђена да више од сто педесет пута подиже своје ловце – пресретаче, четири пута чешће него 2013.

Западне војне стручњаке „посебно забрињава“ чињеница да се све учесталије суочавају са налетима руских стратешких, суперсоничних бомбардера (ТУ-22М, ТУ-95X) који могу да носе ракете с нуклеарним бојевим главама.

Немачки медији пишу како је руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио да ће Москва појачати летове и извиђања дуж руских граница, посебно у два стратешки важна простора, на Атлантику и Пацифику.

И западни војни савез убрзава грозничаво припреме за претварање привремених снага за брза дејства у сталне офанзивне формације, које би бројале око пет хиљада војника, уз снажну подршку „са воде и из ваздуха“. Идеја о формирању „елитних одреда“ настала је с ескалацијом украјинске кризе ради повећања НАТО борбене готовости усмерене ка Русији: криза у Украјини осоколила је јастребове алијансе, која је, пре тога, све више бивала (не само финансијски) неподношљив баласт за њене чланице.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *