Почетна / Други пишу / Битка која је променила свет

Битка која је променила свет

У Русији се слави 72. годишњица победе у Стаљинградскј битци. 2. фебруар 1943. године се сматра прекретницом у току Великог Отаџбинског рата. Управо код Стаљинграда је пропала немачко-фашистичка армија. Од обала Волге је почео победоносни поход Црвене армије и ослобођење не само Европе, већ и света од фашизма.

По свом значају победа у Стаљинградској битци 2. фебруара 1943. године може да се упореди с даном Велике Победе 9. маја 1945. године. Стаљинградска битка је била прекретница не само у Великом Отџбинском рату, већ је она одредила судбину свих народа света, – каже председник Кримског савета ветерана 51. армије Светлана Сафонова.

– Ту је рат био заустављен. Да није Стаљинграда, не зна се, шта би се десило. Немци би се нашли на Кавказу, где има нафте, иначе не би ми данас ни постојали. Не може да се преброји, колико је овде погинуло људи. Како је изгледао Паулус, када је осрамоћен отишао одавде, Немци су били у ритама, гладни, смрзнути, једва су ишли.

Борба за Стаљинград је трајала око 6 месеци. Војници су се борили за сваку улицу, за сваку кућу. Чувена кућа Павлова се борила у опсади у току 58 дана. Град је био у рушевинама. Најогорченије борбе су се водиле за Мамајев курган, највишу коту у граду. Тамо је сахрањено десетине хиљада погинулих војника. Иначе су људски губици са обе стране превазилазе 2 милиона људи.

О Стаљинградској битци написано је хиљаде књига, десетине хиљада чланака, снимљени су филмови, компоноване песме. Међутим, све до сада има много непознатог. Учесници међународне научно-практичне конференције Стаљинградска битка у судбинама народа покушала је да открије неке нове стране историје. Истраживаћи Стаљинградске битке, припадници архива и музеја, студенти и постдипломци високих школа Волгограда припремили су реферате о делатности партизана на територији области, о радним подвизима Стаљинграђана. Пропаст једне од највећих и најјачих армија Вермахта на обалама Волге је заслуга милиона совјетских људи и на линији фронта, и у позадини, – каже историчар, коаутор биографске енциклопедије Стаљинграђани и Стаљинградска битка Јелена Цунајева.

– То је један од праваца историјске науке, када преко микроисторије покушавају се приказати огромни процеси у земљи, преко биографија људи приказати како је земља радила. Идеја биографске енциклопедије је усмерена управо на то. Рецимо, учитељица или ливац челика, сељак, железничар, чистачица у фабрици, која је учествовала у евакуацији те фабрике за Волгу, херојски су радили. Односно, преко судбине једног човека је приказан сваки мали напор, који је на крају крајева допринео Победи.

Стаљинград и данас остаје синоним невероватне храбрости, истрајности совјетских војника и пропасти нацизма. Победа је овековечена у називима улица и тргова у Паризу, Бриселу, Милану, другим градовима Европе. Та је битка променила свет. Како тврде историчари, код Стаљинграда је дошло до моралног преокрета у рату. Та је победа инспирисала антихитлеровске снаге на Западу и онемогућила рат да би и даље обухватио Исток.

Фридрих фон Паулус, немачки генералфелдмаршал, потписао је капитулацију својих јединица. Био је то крај Стаљинградске битке, а последњи остаци немачких трупа предали су се 2.2. Слом код Стаљинграда – Немаца и њихових савезника Италијана, Мађара, Румуна и Хрвата (усташка 369. пуковнија, тзв. „Хрватска легија“ под командом Марка Месића) означио је почетак краја Трећег рајха. Средином новембра 1942. совјетска армија прешла је у офанзиву и окружила немачке снаге, заробивши 91.000 војника, углавном из састава Четврте и Шесте немачке оклопне армије (Паулусова групација), уључујући команданта Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У бици код Стаљинграда погинуло је око 740.000 немачких, италијанских, мађарских, румунских и хрватских војника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *