Почетна / БРОЈ 356 / Бабкен Симоњан /песник, есејиста, преводилац/ – Не заборавимо да је отаџбина изнад свега

Бабкен Симоњан /песник, есејиста, преводилац/ – Не заборавимо да је отаџбина изнад свега

Разговарала Мила Милосављевић 

Ми, Јермени, увек смо били доследни у питању признања геноцида над Јерменима. Многе државе и њихове владе су признале да је извршен стравични геноцид и то је званично потврђено резолуцијама и одлукама. Нажалост, Срби нису били толико доследни у том питању, имајући на уму да су страдали у многим ратовима. Наравно, не треба стално живети под теретом крваве историје, али с друге стране, не треба ни заборавити трагедију сопственог народа. Сваки заборав може довести до још трагичнијих последица

Име јерменског песника, преводиоца, есејисте, србисте и културног делатника, Бабкена Симоњана, већ три деценије познато је нашој читалачкој јавности. Он је први човек који је у Јерменији, 1975. године, тачно пре четрдесет година, почео да се бави јерменско-српским културним везама. Аутор је девет књига песама, есеја и путописа. Његова књижевна дела су преведена на руски, српски, словачки, бугарски, украјински, румунски, мађарски, естонски, италијански, француски и енглески. Симоњанова списатељска и културолошка делатност крунисана је значајним наградама, повељама, медаљама, захвалницама, а најзначајније су: „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (1993) књижевна награда „Свети Сава“ (1994) Повеља Удружења књижевних преводилаца Србије (2011) најпрестижнија јерменска награда „Кандило“ (2010) Златна медаља Министарства културе Републике Јерменије (2012) итд.

Имајући у виду допринос Бабкена Симоњана у неговању књижевних и културних веза између две земље, одлуком Владе Републике Србије новембра 2006. године он је именован за нашег почасног конзула у Јерменији.

Ових дана, одлуком председника Републике Србије Томислава Николића Симоњан је одликован високом државном наградом – Златном медаљом Републике Србије. На Дан државности Републике Србије, 15. фебруара у председничкој палати на Андрићевом венцу, поред осталих одликованих, овај цењени културни радник ће учествовати на свечаној додели. Обратили смо се господину Симоњану да са нама подели своја размишљања уочи свечаности.

Која осећања је изазвала вест да је председник Србије Томислав Николић вас одликовао високом државном наградом, Златном медаљом Републике Србије?

Током званичне посете председника Томислава Николића Јерменији октобра 2014. године имао сам прилике да поразговарам с њим. Председник се интересовао за мој књижевни рад и конзулску делатност, причали смо о важности јерменско-српске билатералне сарадње у свим сферама јавног живота. Три дана био сам нераздвојан са српском делегацијом. Наравно, председник Николић је био обавештен шта радим на књижевном пољу и додао да зна да преводим и представљам српску књижевност и српску културу јерменској читалачкој публици. На крају наше беседе председник Србије је рекао: „Имате пребогату списатељску биографију, доста сте учинили за нашу Србију, заслужујете да вас одликујем државном наградом.“ Наравно, било ми је пријатно да лично од председника чујем нешто лепо. Идеју је свестрано одобрио и подржао саветник председника, господин Иван Мркић, који врло добро зна за моју културолошку делатност. Од тада је прошло четири месеца…

И ево, пре неколико дана обавестили су ме из Протокола председника Републике Србије о одликовању. Обузела ме је необјашњива, неизрецива топлина. Ово је, уопште, прва државна награда која ми се додељује и веома ми је драга. Одмах сам окренуо телефоне својих омиљених јерменских и српских пријатеља да им јавим ову лепу вест. Многи блиски пријатељи обрадовали су се више од мене. Честитали су ми од срца, као да је њихова била та Златна медаља.

Хвала српском руководству за такав леп и пријатан „поклон“, баш на четрдесету годишњицу моје списатељске и културолошке делатности.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Један коментар

  1. Ретко се кад десило да једно високо државно признање стигне у толико праве руке! Надам се да ће оно утрти пут скором отварању јерменског велепосланства у Србији!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *