Почетна / Друштво / Жути картон

Жути картон

Пише Никола Врзић

Откуд сада сукоб у Српској напредној странци, кад странка чврсто држи све полуге власти у својим рукама, и да ли је тај сукоб сада окончан само тактичким примирјем? Одговор је код Зоране Михајловић и њеног диригента, оног на кога алудира саветница председника Републике

Ивици Дачићу, лидеру Социјалистичке партије Србије, може се приговорити много шта, заправо, скоро све, али не и недостатак врло префињеног и сасвим истанчаног њуха за политички марифетлук; тој својој задивљујућој способности сналажења у српској политичкој каљузи, уосталом, он углавном има и да захвали што је, иначе ничим заслужено, и даље ту где јесте. Тако, дакле, искусни и способни Ивица Дачић крајем прошле недеље је, препоручујући му се, истовремено и јавно, из урођеног талента за опстанак у споменутој каљузи а можда чак и искрено, упозорио Александра Вучића, премијера Србије и председника Српске напредне странке: „Никада нисмо радили нити ћемо радити против владе у којој седимо. Нека Вучић размисли да ли га бране неки из његове партије који су брзи на обарачу када треба напасти СПС, али нису тако брзи када треба одговорити неким моћницима из света, опозицији или, рецимо, Шешељу.“ А Шешељ на то моментално реплицира преко Твитера, као да појашњава ко су неки из његове партије на које је Дачић упозорио Вучића: „Погодила ме је вест да је Вучић раскринкао Зорану Михајловић као шешељевку у влади Србије. Пребацићу је у Дачићеве редове да тамо ровари.“

 

ПЕТ ЕЛЕМЕНАТА СУКОБА Не ради се овде о вези Зоране Михајловић и Војислава Шешеља – ње, уосталом, нема, Шешељева иронија око тога је сасвим уверљива – већ о томе што је Зорана Михајловић доведена у контекст роварења унутар СНС-а, против њеног (свог) председника…

А ту је и шири контекст. Понајпре, Александар Вучић нову 2015. годину отвара на занимљив начин, најављујући на ТВ „Пинк“ да ћемо бити „изложени притисцима и то није никаква тајна“, да „није никаква тајна“ ни да ће отварање преговарачких поглавља са Европском унијом бити политички условљено али да – помало парадоксално, јер нам „чланство у Унији остаје стратешки циљ“ – не сматра да је „најважније питање“ када ће нам и колико тих преговарачких поглавља ове године бити отворено, што све заједно може да се протумачи и као најава да неће пристати на све што ЕУ од њега затражи а то је пак, истовремено, и најава његовог сукоба са бриселском унијом.

Други елемент је сукоб унутар СНС-а који, с почетком године, постаје све очигледнији, што можда сведочи и о јачању интензитета тог сукоба. Тек што је прошао Божић, 9. јануара хитна седница Председништва СНС-а. „Новости“ тада јављају: „Сукоби унутар СНС-а биће најдоминантнија тема изненадне седнице Председништва те странке, а лидер Александар Вучић спремио је жестоку критику најближих сабораца. Према нашим информацијама, поред крупних државних питања, спољнополитичких изазова и притисака из Брисела, Вучић ће ставити на дневни ред и трвења између напредњачких министара и високих функционера партије.“ Споменути су у наставку текста и „међусобни ратови око удомљавања својих кадрова у државном апарату“, сукоби Николе Селаковића и Небојше Стефановића (због штрајка адвоката) Небојше Стефановића и Братислава Гашића (због догађаја на геј паради и пребијања премијеровог брата Андреја Вучића) Зорана Михајловић и њени „поједини неодмерени иступи у јавности“… Тек, да незванична информација „Новости“ има основа, могло се закључити и из Вучићеве изјаве после седнице: „Апеловао сам на чланове Председништва СНС-а да се уједине у жељи да помогну Србији и да превазиђу неслогу ако она постоји.“ Вучићев апел, међутим, не производи жељени (очекивани) ефекат, и већ 16. јануара, седница Главног одбора СНС-а на којој се Вучићев апел претвара у претњу: „Предлажем да донесемо одлуку да они који се боре за позицију унутар странке тако што се свађају и уносе неред у државу и у странку одмах буду искључени из СНС-а.“ При чему је, имајући ту претњу у виду, јавну пацку ударио само Зорани Михајловић: „Први који буде рушио странку на овај начин биће кажњен. И у праву је Зорана Михајловић када каже да може све да каже. Али, зна се где могу да се износе такви ставови.“ А и претходно, на новинарско питање да ли је незадовољан Зораном Михајловић, Вучић није рекао да није њоме незадовољан, већ само: „Ја са Зораном разговарам увек отворено, као и са свим осталим члановима Председништва, и све што имам да им кажем ја им кажем у лице.“

[restrictedarea]

Трећи елемент ширег контекста који покушавамо да осветлимо јесте медијска кампања која се – ево, већ месецима – води против председника Србије Томислава Николића, кампања у којој је последња епизода зона забрањеног лета изнад Бајчетине. Зашто смо уверени да је реч о кампањи, а не о оправданом извештавању критичке јавности, без обзира на то што простора за критику Николића и његовог окружења несумњиво има? Зато што лист који у оваквом извештавању предњачи, „Блиц“, сличан ниво критике и доследности у тој критици ни изблиза није исказивао према Николићевом претходнику Борису Тадићу, напротив. А да узрок те упадљиве разлике не лежи (само) у томе што је „Блиц“ волео претходну а не воли актуелну власт, сведочи управо благонаклони однос „Блица“ према Зорани Михајловић, но, о томе нешто касније.

Четврти елемент наслања се на претходни. То је јавни сукоб Зоране Михајловић и Томислава Николића, оличеног у његовој саветници за медије Станислави Пак. Зорана Михајловић је сукоб отворила за јавност у интервјуу „Недељнику“. „Врло је важно да председник Србије даје подршку влади. Он то декларативно говори, а онда даје изјаве које нису и не чине се као подршка влади. Заиста бих волела да видим више енергије у председнику Србије, јер нам је свима потребна. А сигурна сам да он ту енергију има…“, казала је Михајловић, са „да“ одговорила на директно питање да ли су „ти енергични Вучићеви, а они мање енергични Николићеви“, док је на друго директно питање, да ли би на следећим председничким изборима поново гласала за Николића, одговорила зачуђујуће увијено: „Гласање је тајно.“ Одговорила јој је Станислава Пак, личним оптужбама – „недостатак основног васпитања“, „кад лошем човеку даш власт коју није заслужио или освојио, он прво убија оца“, „критиковати човека који ти је дао шансу, то није спојиво са српским моралом“ – али и озбиљним питањима – „Шта је стварни мотив госпође Михајловић да се придружи оркестрираној кампањи против председника? Диригент је дао знак?“ – и једнако озбиљним оптужбама да „није моралан ни министаркин покушај да преко појединих таблоида пласира причу о постојању сукоба између председника и владе… Неко треба да каже госпођи министарки да је кампања таблоида против председника, у којој учествује (…) само почетак удара на државу, удара чији је крајњи циљ рушење премијера и преузимање највеће странке“.

И, најзад, ту је и пети елемент ширег контекста, који нас заправо враћа на онај први. Вучићев сукоб са ЕУ, који је био наговештен на ТВ „Пинк“, постао је отворен, макар и на само вербалном нивоу али ниво никад није само вербалан, прошлонедељним окршајем српског премијера са ЕУ намесником у Србији Мајклом Девенпортом и портпаролком из Европске комисије Мајом Коцијанчић, о којем смо опширно писали прошле недеље. Важна напомена у вези са тим сукобом: док су многи челници СНС-а подржали Вучића у том сукобу, што из рефлекса, што из полтронства, што из жеље да му помогну, није то сад важно, упадљив је био изостанак реакције министарке која иначе не пропушта прилику да одреагује на било шта што ће је довести у медије, дакле Зоране Михајловић, а ни реакција министарке надлежне за ЕУ, Јадранке Јоксимовић, није била много другачија – док је Вучић оптуживао Европску унију да финансира лажи против њега, његова министарка Јоксимовић нашла је за сходно само да каже да је „и за саму демократију важна транспарентност процеса. У том смислу видим ову ‚полемику‘. Увек је боље имати отворен и поштен дијалог са нашим партнерима, посебно зато што је Србија искрено и стратешки окренута евроинтеграцијама. Све тешке реформе које предузимамо због боље будућности свих нас показују да смо динамично и напредно друштво и да смо озбиљан кандидат за чланство у ЕУ“, и том бујицом фраза сиромашних смислом не само да није подржала свог премијера и страначког шефа већ је и своју лојалност у његовом сукобу са ЕУ заправо изразила Европској унији а не првом човеку своје владе и странке. А све нас то пак враћа на ону Дачићеву изјаву о „некима из његове партије“ који „нису тако брзи када треба одговорити неким моћницима из света“, при чему треба имати у виду и да министарка Зорана Михајловић рече да „Дачић све што каже, не каже тек реда ради, да би испало шармантно и духовито“… И нема сумње да, са Дачићевим упозорењем или и пре њега, Вучићу није промакла реакција Зоране Михајловић и Јадранке Јоксимовић, која, ево, није промакла ни нама, а и сама министарка Михајловић рече, „одлично се слажем са Јадранком Јоксимовић, често заједнички наступамо“…

 

ДИРИГОВАЊЕ АМБИЦИЈАМА Ово су, дакле, елементи онога што нам се догађа. Има ли међу свима њима узајамне везе? Односно, сасвим директно: да ли је неслога у врху СНС-а само производ нараслих амбиција и личних трвења страначких функционера око плена, то јест државе, или је пак подстакнута и споља? Што би читавој причи очигледно дало и много озбиљнију димензију.

Прва варијанта има смисла већ и зато што су политичке партије у Србији, ако су икада и биле, одавно престале да буду сабирни центри занесених идеалиста, сабраних заједничким хтењем да нам друштво промене набоље. Већ су идеалисти, ако су то икада и били, кроз партије почели да се боре да само њима буде боље, и нема много основа за сумњу да се у томе Српска напредна странка много разликује од осталих. Уосталом, да неслоге у врху СНС-а има, писало се у српским медијима и прошле године, док сукоба са ЕУ није било ни у назнакама какве, признавали то или не, постоје данас. Да ли су, с тим у вези, могуће нарасле амбиције Зоране Михајловић узрок њеног сукоба са оснивачем СНС-а и председником Србије? „Информер“, који слови за блиског владајућој партији, недавно је Зорану Михајловић и назвао „српском Колиндом Грабар“, новом председницом Хрватске, тврдећи да актуелна министарка саобраћаја машта о Андрићевом венцу, док је „Данас“ објавио: „Зорана Михајловић демантује да има амбиције да се кандидује за председника Србије на следећим изборима, упркос томе што је јуче таква могућност незванично потврђена ‚Данасу‘ из самог врха странке. Михајловићева истиче за наш лист да јој неко то ‚намерно намешта‘.“

Али шта ћемо са питањем Станиславе Пак, да ли је „диригент дао знак“? Шта ћемо са Фејсбук тврдњом посланика СНС-а Владимира Ђукановића, „поделе нам подстичу они који са стране суфлирају појединим и нашим функционерима да по медијима причају о наводно два табора – Вучићевом и Николићевом. Као, разлика им је у енергији“, што је била сасвим јасна алузија на Зорану Михајловић? Да ли се диригент и они који са стране суфлирају измишљају да би били потегнути као оружје у сукобу против Зоране Михајловић који несумњиво постоји? Можда, али, чињеница јесте да се Зорана Михајловић није усудила да стане против Европске уније у заштиту свог премијера, о коме иначе не пропушта прилику да изговори неку нежну реч. Чињеница је и да је у „Викиликсовим“ депешама америчке дипломатије као инсајдерски саговорник америчких дипломата била регистрована још када је била само саветница у влади Србије и потом саветница Милорада Додика, и мало је вероватно да је интересовање америчких службеника за инсајдерске информације Зоране Михајловић нестало када је она постала министарка и чланица Председништва најмоћније странке у Србији. Чињеница је и да је Зорана Михајловић, и са српске и са руске стране, јавно оптуживана за опструкцију гасовода „Јужни ток“, што се пак савршено уклапало у америчке планове са „Јужним током“. Чињеница је такође, када је пуштен Војислав Шешељ из хашког притвора а министар Александар Вулин оптужио Американце да ће покушати да Шешеља искористе за дестабилизацију Србије, да је Зорана Михајловић казала да „долазак Шешеља апсолутно нема никакве везе са стабилизацијом и дестабилизацијом земље“, чиме је заправо стала на становиште америчке амбасаде која је и сама саопштила да у Вулиновој тврдњи о дестабилизацији Србије „апсолутно нема истине“. Чињеница је, најзад, и да Зорана Михајловић у „Блицу“ и братском таблоиду „Ало“ има више него благонаклон третман – тешко је пронаћи текст у том листу који је према министарки критичан, а понајбољи пример „Блицовог“ става је његова новогодишња насловна страна све са антологијским, до бљувања од приземне снисходљивости, фотосешн хуманитарним интервјуом на другој и трећој страници – док истовремено исти лист, у немачко-швајцарском власништву и приде плаћен из Европске уније, како је то ове среде открила „Политика“, води жестоку кампању против Томислава Николића и Александра Вулина која је, некако, отпочела баш када се Вулин усудио да САД оптужи за дестабилизацију Србије и позове на размишљање о промени нашег државног курса…

 

НОВИ САША РАДУЛОВИЋ Све ове чињенице, елем, дају основа за сумњу да Зорана Михајловић јесте туђински, (ино)страни пројекат, на чијем се медијском профилисању ради озбиљно. Количина информација о њој – није јој раван ниједан од осталих напредњачких министара и чланова Председништва – обезбедила јој је препознатљивост; недостатак негативних информација о њој треба пак да послужи изградњи њеног доброг имиџа у јавности. Уосталом, запитајмо се: зашто фијаско у избору кандидата за директора Железница Србије које иначе спадају у њен ресор – најпре је предложен Здравко Јокић, власник фирме чији су рачуни блокирани три године, а од његовог се именовања одустало тек када је та информација доспела до јавности – критичка јавност није искористила за критику своје омиљене министарке, него је, чак, „Блиц“ (опет „Блиц“) устврдио да се од Јокићеве кандидатуре одустало управо захваљујући Зорани Михајловић, која је прошлог петка „непосредно пред седницу Председништва СНС-а о сазнањима информисала премијера и донета је одлука да се, ипак, одустане од предложеног кандидата“…

Ако Зорана Михајловић јесте политички и медијски пројекат наших западних пријатеља, која јој је намена? Стратегија ових наших пријатеља могла би да има неколико фаза: у првој, потребно је раздвојити председника и премијера и притом председника медијски масакрирати. Не толико због самог председника, већ да би премијер остао сам, а тиме и мање отпоран на пријатељске притиске које је и сам најавио у споменутом гостовању на ТВ „Пинк“. У следећој фази наступа Зорана Михајловић, као могућа алтернатива премијеру унутар СНС-а, у случају његовог нечим изазваног, принудно добровољног повлачења са врха странке и власти. С тим што је актуелни сукоб отворио и нову, макар и теоријску могућност: ако би Александар Вучић Зорану Михајловић избацио из странке, што је данас много мање незамисливо него пре две недеље, Зорана Михајловић имала би добру шансу да стане на чело антивучићевске а прозападне опозиције. Нешто као Саша Радуловић, инсајдер који је Вучићу окренуо леђа, с тим што Зорана Михајловић има и много већу медијску препознатљивост, и боље изграђен имиџ, и чврсте везе са Западом, а и опозиција ионако нема, и још задуго неће имати, никог бољег за тај посао…

У сваком случају, Александар Вучић је прошлог петка Зорани Михајловић дао жути картон, својеврсни укор пред искључење, и приде је јавно подржао Томислава Николића, човека с којим је Зорана Михајловић ушла у јавни сукоб. Зорана Михајловић је укор примила ћутке, али ова борба вероватно није окончана него је само наступило тактичко примирје. Сада следе притисци. Шта ће бити ако им се Александар Вучић супротстави? Е, тада ће се показати на којој страни лежи лојалност Зоране Михајловић, да ли је осумњичена неправедно или с правом, и на кога је оно мислио Ивица Дачић, који „све што каже, не каже тек реда ради, да би испало шармантно и духовито“…

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Јасна је ситуација,…..
    Зока је истурена играчица, али има ту још играча, питање је ка/ко се кадрира; ко је на челу Народне Библ. Србије, на челу ПКС-а, ко су држ. секретари у мин. полиције и одбране, зашто се Ћирилица и даље затире,…има ли деструкторске екипе-динкићеваца,… и тако то… итд.




    0



    0
  2. Све што имам да кажем кажем у лице које се тумачи двосмислено, каже председник СНСа. Овде није у питању борба унутар СНСа већ боља позиција код ЕУ-НАТО- АМЕРИКЕ а слабљење оних који су за већу сарадњу са Русијом. Председник Србије искусни политичар сигурно неће дозволити даму соле и досољавају у странку коју је основао јер више није могао дасе политички покаже у окриљу СРСа.
    Зорана, Ивица и слични чине и раде под утицајем оних спољних снага који не желе Србију слободну у савезу са братском Русијом.
    Дсс-ДВЕРИ и остали појављујусе са “ ПАТРИОТСКИМ ПРЕДЗНАКОМ а изнутра раде од интереса ЗАПАДНЕ ПОЛИТИКЕ код Срба.Сетимо се доласка Милана Панића,Митевића па што не рећи и Обрада Кесића сви
    су они ИЗВОЗНИЦИ ЗАСТУПНИЦИ АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ НА ЈУГО-ИСТОКУ ЕВРОПЕ. Дасе нелажемо ово је обрачун између Америке и Русије. Где
    је место Србије и Срба укупно по мом скромнон знању је: РУСИЈА ПРАВОСЛАВНА јер Ватикан жели све да подјарми под свој ПЛАШТ.




    0



    0
  3. „Ljudi sa malim mogucnostima a velikim apetitom su opasni ljudi“! Zato se u
    ozbiljnim organizacijama-cim predju prag profesionalne nesposobnosti- u
    blazoj varijanti,sklanjaju na mesto sa koga ne mogu napraviti vecu stetu.
    SNS/SPS… pravila:“kad porastem bicu Vucic“i „napredovacu dok mi se hoce“
    i ne mogu dati bolje rezultate od ovog:postepeno stavljanje Srbije na dobos.




    0



    0
  4. Ova Vlada radi kao Cvetkovic-Tadiceva Vlada…svi „zuti kadrovi“,ne samo da opstaju,vec napreduju.
    NAPREDNJACKI NAPREDUJU!
    Danas su postavili za v.d.JP Sl.Glasnik,Jelenu Trivan(?!),umesto Ljusica,koji je na kolenima-DO SLEDECEG IMENOVANJA.
    BRAVO VLADA…GORE VLADA!!!
    Skoro su za sefa Narodne biblioteke postavili coveka koji iz dna duse mrzi cirilicu (Blaskovic Laslo,skidao cir.table po N.Sadu),tako su postavili Simica iz Slovenije,da nam skenira poreski sistema,pa „srbina“ Krstica,da nam maznu sve podatke,onoga Blagojevica da drzi pare za obnovu od poplava…KO TO RADI?
    Ko to radi,UMESTO OVE TZV.VLADE???
    BRAVO SRBIJANSKA VLADA,ZIVELA SRBIJANSKA VLADA…cuje se u mislima Kandicke,Mesica,Djukanovica,Tacija,Izetbegovica…




    0



    0
  5. Zuti karton za Zuti kadar ?Hm ! Jucerasnjim izborom Trivanke na zatvorenom
    kastingu za SNS seriju „Sve nijanse zute“ , u nekim aspektima neodoljivo
    podseca na proslogodisnji sado-mazo hit „50 nijansi sive“.




    0



    0
  6. je taj isti vucic izjavio:“Od kada sam ja na vladi, nikada nisam osetio nikakove pritiske sa bilo koje strane.“ H, a sta sada prica gore u clanku. To samo znaci jedno, sledece sto izdaju ili prodaju bice „pod pritiskom.“
    Pitanje je samo, sto se ti nasi vladari povinjuju tim nekim pritiscima. Valjda zato sto nemaju ….. ili se boje za s…. sssssss!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *