Почетна / Вести / Линта: Хрватски Уставни закон о мањинама само на папиру

Линта: Хрватски Уставни закон о мањинама само на папиру

Председник Kоалициjе удружења избеглица Mиодраг Линта сложио се данас са изjавом митрополита-загребачко љубљанског Порфириjа да постоjи велика разлика између онога што пише у хрватским законима, коjи су мање-више добри, и њихове примене у пракси у вези са проблемима Срба у Хрватскоj.

Уставни закон о правима националних мањина више од 12 година од његовог усваjања и даље jе мртво слово на папиру, истакао jе Линта.

Линта подсећа да по попису становништва из 2011. године у 21 општини и два града (Вуковар и Врбовско) Срби чине више од 33 одсто становништва и указуjе на обавезу да се српски jезик и ћирилица употребљаваjу као службени jезик и писмо.

Нажалост, у великоj већини тих локалних самоуправа нису постављене двоjезичне табле на државним институциjама (Хрватска пошта, Хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полициjа, центри за социjални рад, основне школе, дечjи вртићи, Ватрогасне службе, домови здравља и др), каже Линта.
„Посебно истичемо жалосну чињеницу да ни у jедноj од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двоjезични натписи насеља, општина и градова. Tакође, не поштуjе се одредба из Уставног закона о запошљавању Срба у државноj управи, полициjи и правосуђу ако Срби чине више од пет одсто становништва у жупаниjи и више од 15 процената у општинама и градовима“, наводи Линта у саопштењу и истиче да jе митрополит Порфириjе мислио пре свега на кршење права на службену употребу ћирилице.

Неретко постоjи велика разлика између онога што пише у хрватским законима и њихове примене у пракси, изjавио jе на Бадње вече митрополит загребачко-љубљански Порфириjе говорећи о проблемима Срба у Хрватскоj.

Oн jе за Дневник РTС рекао да такође жали што се Срби, упркос понекад обjективним разлозима, недовољно обраћаjу Mитрополиjи, додаjући да ћирилицу у Хрватскоj покушаваjу да саботираjу на сваки начин.
„Закони су мање-више добри, али jе велики раскорак негде између онога што гарантуjе закон и онога што се спроводи у пракси. Tу пре свега мислим на право на писмо, тj. употребу ћирилице. Ћирилицу овде покушаваjу да саботираjу на сваки начин, али кроз ћирилицу постоjи jедно настоjање да елиминишући ћирилицу неко хоће да елиминише оне чиjи идентитет она представља“, истакао jе митрополит.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *