Почетна / Свет / Лажна застава на Источном фронту

Лажна застава на Источном фронту

Пише Никола Врзић

Борбе у Донбасу постају све жешће, а упоредо с њима смањује се и могућност политичког решења грађанског рата у Украјини и хладног рата у остатку света. Спрема ли се крвава false flag operacija, налик оној летошњој, када је оборен малезијски путнички авион?

Пре месец дана „Печат“ је, прогнозирајући 2015. годину, прогнозирао и да је само питање тренутка када ће кијевске власти прекршити ионако варљиво примирје и кренути у офанзиву на Доњецк и Луганск. Прогноза се остварила већ средином јануара, када су украјински казнени батаљони напали остатке аеродрома у Доњецку. Њихов напад трајао је кратко и прошао је неславно. Оружане снаге Новорусије кренуле су у контраофанзиву, у којој сада имају и поприлично отворену, отворенију него до сада, подршку Русије…

ПРОПАЛА ОФАНЗИВА Пучистичке власти у Кијеву су претходна четири месеца – од Споразума о примирју у Минску – провеле у обнављању своје војске после августовске катастрофе. Аеродром у Доњецку је, као почетна тачка онога што је требало да буде њихова зимска и одлучујућа офанзива, одабран и због своје стратешке важности, као одскочна даска за коначни напад на важнију од две побуњеничке престонице, и још више, због симболике, будући да је у претходним месецима у Украјини изграђен читав мит од киборга, бранитеља аеродрома у Доњецку који су током протеклих месеци успели да задрже своје положаје упркос непрестаним нападима новоруских терориста. Украјински напад на новоруске положаје на аеродрому завршен је тоталном катастрофом по нападаче: киборзи су побијени и заробљени, већ како који, А новоруске снаге нису само задржале своје почетне положаје већ су ослободиле читаву територију аеродрома. Даљег пробоја ту, упркос почетним надама, засад није било.

[restrictedarea]

На јужном делу фронта, око Мариупоља на Азовском мору, такође није било већих помака (новоруске снаге пришле су предграђима, и ту засад стале) баш као ни на северу изнад Луганска, но, главна битка заправо се води око града Дебаљцево, где линија фронта залази дубоко у територију под контролом ДНР и ЛНР; новоруске снаге ових дана покушавају, и надомак су успеха, да одсеку украјинске трупе унутар и око Дебаљцева, чиме би се 7-8 хиљада њихових војника нашло у окружењу, тзв. котлу.

У сваком случају, оно што је сигурно јесте да је украјинска офанзива заустављена и пре него што је започела, а има назнака и да се кијевска војска налази и пред много озбиљнијим поразом (с тим што је бројчано много надмоћнија од новоруске те се тај пораз не сме сматрати и сасвим извесним). Алармантно за Кијев, уз ове, стижу и вести о очајном одзиву на мобилизацију која је почела 20. јануара – то потврђују и званични извори из Кијева – док о борбеном моралу украјинске војске додатно сведочи чињеница – испливао је у јавност и званични документ који је потврђује – да су иза првих линија украјинског фронта формирани казнени одреди с овлашћењем да пуцају у дезертере. Да масовног дезертерства нема, не би ни било потребе за таквим одредима.

ЗАОШТРАВАЊЕ Међутим, упркос оваквим вестима са фронта, званични Кијев не само да не покушава да умири ситуацију већ ситуацију и додатно заоштрава – украјинска влада одлучила је да уведе ванредно стање у Доњецкој и Луганској области, а надзор над спровођењем тог стања, са свиме што то подразумева, поверен је ратоборнијем међу двојицом лидера кијевских пучистичких власти, премијеру Арсенију Јацењуку. Штавише, Врховна рада је ДНР и ЛНР прогласила за терористичке организације, а Русију за „државу-агресора“, чиме је могућност нових мировних преговора сведена на ниво испод минималног.

Тим пре што ни друга страна не показује жељу за тим преговорима, напротив. Председник Русије Владимир Путин је, на састанку са члановима руског Савета за безбедност, први пут Доњецку и Луганску Народну Републику назвао тим њиховим именом, без досадашњег додатка да је реч о „самопроглашеним“ ДНР и ЛНР, да би потом „украјинску армију“ – која је под ове знаке навода стављена на Путиновом званичном сајту – назвао „НАТО страном легијом“ чији је циљ „сузбијање (опкољавање) Русије“, а истовремено је и најавио измене закона које ће украјинским бегунцима од мобилизације омогућити дужи боравак у Русији, што је само два дана касније и спроведено у дело. А на све то, власти ДНР и ЛНР су, ове среде, саопштиле да ће убудуће преговарати „само са изаслаником украјинског председника“, а да бивши председник Украјине Леонид Кучма, са којим су досад преговарали као неформалним представником Украјине, „није председнички изасланик“. Речју, мирно решење сукоба све је мање изгледно.

Уз заоштравање ситуације на војном и на политичком фронту, над Украјину се спушта и претња (неминовног?) банкрота. Прва транша ММФ-ових кредита, у износу од 17 милијарди долара, потрошена је и сада се тражи одлагање рокова за њихово враћање, уз то се тражи и нова помоћ од нових 17 милијарди долара, а већ се спомиње и цифра од 50 милијарди која је Украјини потребна да не би банкротирала у наредних неколико месеци.

С обзиром на овај сплет невеселих и забрињавајућих околности, јасно је да је актуелним украјинским властима потребно некакво чудо. То чудо, у виду војне и економске помоћи а не зна се која им је потребнија, може да им стигне само са Запада, а да би са Запада стигла, потребан је подстицај који ће га убедити да је Русија агресор а да су у Доњецку и Луганску, стварно, терористи. Као што је летошње обарање малезијског авиона на лету МХ17 коначно убедило Европу да пооштри санкције Русији, упркос свим, снажним доказима да су авион заправо оборили Украјинци и недостатку доказа да су то учинили побуњеници. Отуда, рађа се озбиљна сумња да ће кијевске власти покушати да спроведу сличну false flag, операцију под лажном заставом. Пажњу (нам) је, имајући ову могућност у виду, 26. јануара привукла информација да су украјинске власти „елементима ракетне одбране појачале безбедност око украјинских нуклеарних електрана“, што би могло да се покаже као припрема медијског терена за изрежирани напад на неку од тих електрана…

С тим што ће европско јединство у осуди Русије бити још и теже постићи него прошлог лета. Нови фактор је нови премијер Грчке Алексис Ципрас, који се само дан по ступању на дужност јавно успротивио антируском ЕУ саопштењу, рекавши да то саопштење није добило сагласност Грчке. Како ће ЕУ постићи сагласност, кад сагласност буде потребна за мере које су много оштрије од пуког саопштења?

У сваком случају, време за Кијев и његове покровитеље из Вашингтона и Брисела очигледно цури. То их, међутим, не чини мање опасним…

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *