Почетна / Интервју / КОНСТАНТИН ДОБРИЛОВИЋ – Штрахеов Србин

КОНСТАНТИН ДОБРИЛОВИЋ – Штрахеов Србин

Разговарао Бранко Радун 

Наш сународник, грађанин Беча и високи функционер у Слободарској странци Хајнца Кристијана Штрахеа, која има највиши рејтинг у Аустрији, тврди да Европа извесно иде „удесно“ и ка евроскептицизму

Иако у Западној Европи имамо бројну дијаспору, на пример у Аустрији према званичним подацима живи више од 200.000 Срба, већина нема држављанство земље у којој живи. Врло је мали број оних који су друштвено и политички ангажовани. Малобројни припадници српске заједнице који су успели и у политичком животу, нису познати српској јавности. Српско расејање, међутим, јесте резервовар људских кадрова и финансијских ресурса који би могао бити један од покретача интеграције и развоја како матице тако и саме српске заједнице у дијаспори. Један од тих примера младих и политички успешних Срба је, теолог по образовању, Константин Добриловић. Он је посланик аустријске Штрахеове Слободарске партије из бечког округа, а свој политички ангажаман објашањава Штрахеовим разумевањем за страдање Срба на Косову и Метохији и његовом отвореном критиком аустријске и западне политике према косовском питању.

Константин Добриловић има 30 година, родитељи су му пореклом са Романије. Рођен је у немачком Минстеру (покрајина Северна Вестфалија) а већ 10 година живи у Бечу. Богословију је учио у Сремским Карловцима. Од 2008. године је у Слободарској партији Аустрије, када се упознао са председником странке која је прикупљала помоћ за народне кухиње на КиМ.

Мало је припадника српске дијаспоре у западној политици, па тако и у Аустрији. Зашто је то тако, и одакле ви у Слободарској партији?

Познато је да су до почетка деведесетих година на Запад одлазили радници, који нису имали амбиције, а можда ни капацитета да за себе стварају бољи положај у новим земљама. Распад бивше Југославије, ратови и економска криза учинили су да се почну исељавати и интелектуалци, а то до данас траје. Прво им је требало време да науче језик, да се интегришу у ново друштво и да нађу добро плаћене послове. Кад су у свему томе успели, бављење политиком вероватно за већину није представљало изазов. Што се тиче Аустрије, поред наведених разлога, велику улогу игра географска близина матичне државе. То је, због познатих нам турбуленција, у великој мери условило интензивније бављење тамошњом политиком, него дешавањима у матици. Ја сам кроз пријатељство и дружење са председником Слободарске партије Аустрије и његовим сарадницима упознао програм и рад странке. Прихватио сам њихов позив да им се придружим. Претходних година много сам учио и политички сазревао, тако да данас имам позицију која ме чини утицајним у странци.

Лична карта Слободарске партије – реците нам каква је то партија, затим о лидеру, њеној снази, рејтингу, њеним ставовима у вези са кључним питањима.

Корени наше партије сежу дубоко у прошлост. Наравно, политичка партија је живи организам, који се мења и прилагођава новом времену, али је суштина остала иста: Слободарска партија Аустрије свој програм и рад темељи на патриотизму. Наравно, ми поштујемо демократска начела, али не на начин како то проповедају глобалисти. Не одступамо од свог курса да нам је добробит Аустрије и њених грађана на првом месту. Свежи ветар у леђа дао је наш лидер Хајнц Кристијан Штрахе, који је био јако млад кад је преузео кормило странке. Он је веома харизматичан, јасан и без рукавица износи своје ставове, што га чини омиљеним политичарем, нарочито међу млађом популацијом. Млади људи су свесни у којем правцу владајуће странке воде Аустрију, а дешавања на глобалној сцени готово свакодневно показују да је наш курс исправан. Испитивања јавног мњења указују да наш рејтинг расте, тако да смо, са подршком између 26 и 28 одсто, најјача политичка снага у земљи, иако нисмо на власти. Велики испит за нас биће предстојећи избори у Бечу и ми верујемо да ће се после њих у Аустрији политичка сцена другачије груписати.

[restrictedarea]

Да ли је тачно да сте због својих ставова, који су „политички некоректни“ у овом моменту – на пример симпатија према Русији или пак рестриктивне политичке агенде у вези са имиграцијом у Аустрији – етикетирани као екстремна странка?

Нас су за екстремне прогласили они што слушају туђе диктате и дозвољавају да се политика Аустрије води из Брисела и Вашингтона. Није наш однос према Русији изграђен јуче. Ми са Москвом имамо тесне везе, којих се не одричемо због актуелне кризе. Сматрамо да Европа прави самоубилачке грешке, дозвољавајући да јој односе са Русијом кроје САД. Економске санкције највише погађају управо Европу, али врхушка из Брисела упорно одбија да отвори очи и да прогледа. Аустријска привреда трпи огромну штету, а нарочито је погођен сектор производње хране. Антируска хистерија већ поприма размере епидемије и ми се томе оштро супротстављамо. Интелектуалци и привредници су на нашој страни, а слично се дешава и у Немачкој. Не може се једна Русија изоловати, не може се према њој водити политика уцена и застрашивања као што је то рађено са Србијом. Наш однос према Руској Федерацији је, дакле, такође одраз нашег патриотизма.

Што се тиче наше политике према мигрантима, она је сасвим јасна: нисмо ми против радника страног порекла који у Аустрији раде, плаћају порез и интегрисани су у наше друштво. Напротив, ми их подржавамо и веома поштујемо. Међутим, оштро се противимо усељавању нових миграната који ће постати баласт за аустријски социјални систем. Не можемо пожелети добродошлицу људима који одбијају да науче немачки језик и који стварају паралелне структуре, гетоизирајући се и не радећи. То није добро за систем образовања, за привреду, културу и остале сфере друштва.

Ако бисте којим случајем одустали од свог односа према Русији, да ли би се и према вама променио однос европског политичког и медијског естаблишмента? Вероватно бисте преко ноћи престали бити екстремни и био би вам отворен пут ка власти, као најпопуларнијој партији Аустрије?

Ако бисмо променили однос према Русији, то би значило да смо одустали од Аустрије, што се ни по коју цену неће десити. То би, такође, значило да смо одустали од Европе, онакве какву је ми видимо, као друштво слободних држава и људи, које се темељи на традиционалним хришћанским и породичним вредностима. Од тога ми не желимо да одустанемо, па ни од економије која ће се водити у нашем, а не у америчком интересу, како то чини Брисел. Аустријске партије на власти су послушне, иако све више постају свесне да тиме срљамо у бездан из којег ће повратак можда бити тежак. Што се тиче нашег пута ка власти, о томе ће на изборима одлучити народ, јер је демократија у Аустрији развијена. Због економских санкција Русији расте стопа незапослености, пада стандард грађана и постоји страх од политичких одлука из Брисела. Ми све то критикујемо, али не да бисмо прикупљали политичке поене, него због искрене и озбиљне забринутости. Народ то види и поверење према нама расте. Дакле, није наш „грех“ однос према Русији, него однос према Аустрији.

Какав је ваш став о блокади „Јужног тока“ од стране Бугарске и ЕУ? Аустрија је једна од земаља ЕУ која је највише лобирала за „Јужни ток“.

Бугарска је још једном потврдила свој поданички положај у односу на ЕУ. Знамо како и зашто је примљена у „друштво одабраних“. Сад је, у покушају саплитања ногу Русији, одиграла додељену јој улогу. Аустрија је много полагала у изградњу „Јужног тока“ и рекао бих да су речи председника Путина доживљене као болно отрежњење. Најављени енергетски споразум са Турском увелико ће затрести геополитичку сцену. Мислим да европски комесар Јоханес Хан није случајно после Путиновог састанка са Ердоганом изјавио да ће са Турском разговарати о приступању ЕУ. Ма, на све пристају, само да се ослаби положај званичне Москве. Оцењујем то као стање панике.

Геополитички сукоб око Украјине између САД и Русије довео је до тога да Европа и ЕУ буду највећа колатерална штета. Који је ваш коментар на овај сукоб, генерисан споља?

„Демократизација“ Украјине већ је покушавана „наранџастом бојом“, али се САД нису у томе прославиле. Европа се и тада понашала као статиста у представи што јој се играла у дворишту. Фашистичке снаге, које су у Украјини током последњих збивања испливале на површину, требало је да буду опомена и знак за отрежњење. Американци су пустили духа из боце, једнако као што су то радили у Авганистану, Либији и у многим другим земљама где су „заводили ред“. Жртве су обични људи, који и највише страдају. Овај отворени напад Америке и покушај стационирања на границама Русије председника Путина ставља у позицију „бити или не бити“. Не мислим на њега лично, него на Руску Федерацију. Борба за природна богатства се наставља, а једини пут ка њима је распарчавање Русије и бацање ове земље на колена, која је последња брана и за малу Србију.

Ви сте задужени за верска питања у Слободарској партији. Какав је однос Аустрије и ваше странке према људима који долазе са Балкана, и према Србима?

Наша странка, као што сам рекао, поштује све интегрисане мигранте у Аустрији, без обзира одакле потичу и које су вере. То је основ од којег не одступамо. С обзиром на то да је Аустрија традиционална хришћанска земља, ми се посебно бавимо положајем хришћана у свету, а на захтеве људи исламске вере да граде џамије по Аустрији не гледамо благонаклоно. Кад би иста права имали хришћани у традиционалним исламским земљама, било би другачије. Са развојем радикалног исламизма и тероризма у свету, опасност се надвила и над Аустријом. О томе сведоче хапшења екстремиста, од којих је одређени број управо са Балкана. Ми смо опомињали владајуће партије, указивали смо на џихадисте који своје активности из БиХ преносе у Аустрију, али они су упорно затварали очи. Сад се по хитном поступку доносе нови закони како би се зло искоренило, али оно је већ метастазирало на нашем тлу.

Срби су добро интегрисани, иако политички неактивни. Према Србији наша партија гаји пријатељство, а признање Косова од стране Аустрије сматрамо великом грешком.

Генерално – како функционишу мултикултурна Аустрија и Беч у времену слома мултикултурализма?

Налазим да је мултикултуралност у Бечу и у целој Аустрији пустила корење и да, уз одређене изузетке, добро функционише. Аустријски социјални систем је један од најбољих у свету и функционисаће како ваља, на корист свим грађанима, кад један део миграната престане да га злоупотребљава. Кад би владајуће партије смогле снаге и храбрости да заврну славине својим гласачима из турске заједнице и кад би они схватили да се у Аустрији мора живети по демократским начелима, мултикултуралност би добила додатну шансу.

Како то да Срби и Балканци већином гласају за вашу странку, која важи за аустријску десницу, није благонаклона према усељеницима и залаже се за рестрикције према новим усељеницима?

За нас гласају људи који су се већ доселили у Аустрију и добили аустријско држављанство. Они су свесни да ми, залажући се за добробит Аустрије, штитимо и њихова права на рад, пензију, добар образовни систем, као и будућност њихове деце. Ми штитимо традиционалне вредности којима су ти људи научени у земљама порекла, а они то знају да цене. Ми поштујемо и подржавамо њихове емотивне везе са матичним земљама, али ценимо и чињеницу да су Аустрију прихватили као своју другу домовину. Једно не искључује друго. Наша искреност се препознаје, о чему сведочи повећање броја наших гласача.

Како би могла наша дијаспора, која је бројна у Аустрији и Немачкој, да буде мост сарадње Аустрије и Србије, па и онога што се зове регионом?

Наша дијаспора је бројна и добро интегрисана, а све је више младих људи са врхунским образовањем који заузимају високе позиције у привреди. Постоји велики потенцијал међу нашим људима за инвестирање у Србији, али то ће се десити кад се законским одредбама искључи сваки ризик. Како чујем, до тога још није дошло, па из дијаспоре нема инвестиција. Сви ми који смо на неким истакнутијим местима имамо улогу лобиста и радимо на промоцији Србије у Аустрији. Дијаспора добија додатну снагу и утицај ако је матична држава јака и ако ужива углед. Дакле, колико год да смо добро прихваћени у овој земљи, биће нам још боље кад Србија ојача.

 

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *