Почетна / Друштво / Ко штити заштитника?

Ко штити заштитника?

Пише Никола Врзић

Зашто заштитник грађана Саша Јанковић напада Војску Србије? Да ли су његови напади оправдани, или је пак реч о кампањи која са заштитом грађана ове земље нема никакве везе, осим што их, ударима на оно што им (нам) је од војске остало, чини још незаштићенијима?

Заштитнику грађана Саши Јанковићу и његовој канцеларији грађани Србије су из свог буџета 2014. године платили 175.676.000 динара. Ове године ћемо му дати тек нешто мање, 171.415.000 динара. С тим новцем су, штитећи грађане Србије, Саша Јанковић и његова канцеларија спровели и спроводе више значајних пројеката као што су Твининг, Праћење спровођења препорука заштитника грађана и акционих планова Владе РС на унапређењу положаја Рома, Увођење родне равноправности у праксу локалних омбудсмана, Одржање мира и инклузивни локални развој (PBILD) Јачање капацитета заштитника грађана за ефикасно праћење спровођења деинституционализације, Промоција људских и мањинских права кроз интензивнији контакт заштитника грађана са грађанима… а сада је Саша Јанковић кренуо на Војску Србије. Цивилна контрола војске, или кампања против наше војске?

БИОГРАФИЈА Пре него што размотримо ово питање, размотримо ко је Саша Јанковић, заштитник грађана Србије илити омбудсман. Саша Јанковић је каријеру започео као новинар агенције „Бета“, из које 1997. године прелази у Министарство за омладину и спорт у владама које су чинили функционери Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Српске радикалне странке; 2000. године прелази на савезни ниво, у Савезно министарство за спорт и омладину, у којем остаје до 2003. године, када доживљава личну транзицију и, под околностима које јавности нису познате мада јавности у то време и нису имале разлога да буду интересантне, постаје национални правни саветник у Одељењу за демократизацију мисије ОЕБС-а у Београду. Тада, међутим, долази и до занимљивог – и за ову причу занимљивог – померања фокуса његових интересовања, јер дипломирани правник који је већи део дотадашње каријере провео по министарствима за омладину и за спорт, с преласком у ОЕБС, почиње да се интересује за питања државне безбедности, и 2005. године на Факултету политичких наука завршава специјалистичке студије за националну и глобалну безбедност. 2007. године ће, као такав специјалиста, објавити стручни рад „Статус реформи обавештајног сектора у Србији и изазови“, у оквиру публикације („Реформа сектора безбедности у југоисточној Европи – од неопходног лека до глобалног концепта“) чији је један од издавача и „ПфП конзорцијум академија одбране и института за безбедносне студије“, при чему је ПфП скраћеница за НАТО програм Партнерство за мир (Partnership for Peace) а и сам је тај конзорцијум основан на НАТО самиту 1998. године и функционише под окриљем западног војног пакта. У овом свом раду, у којем говори и о недостатку цивилне контроле над службама безбедности, Јанковић пише и да је реформа служби безбедности – које су „током протеклих деценија (…) биле кључно оруђе аутократских влада, помажући им да опстану на власти по сваку цену“ –  отпочела тек када је, како констатује с приметним негодовањем, „српска влада схватила да није знала да је њен потпредседник (Момчило Перишић – прим. Н. В.) био под присмотром све док га савезна, војна контраобавештајна служба није ухапсила због шпијунаже!“, из чега пак не следи похвала тој служби безбедности, већ фантастичан закључак да је њој потребан цивилни надзор. Елем, те 2007. године овај стручњак за безбедносна питања из ОЕБС-а, са везама са НАТО-ом, под крајње нетранспарентним околностима (ко га је предложио? зашто баш њега? да ли су на то именовање утицали његова позиција у ОЕБС-у, интересовања за осетљиви сектор безбедности и везе са НАТО-ом?) постаје заштитник српских грађана. Да би, још нетранспарентније са становишта мотивације, на ту функцију био и реизабран 4. августа 2012. године, после смене власти, и то на предлог Демократске странке, Социјалистичке партије Србије и Либерално-демократске партије.

[restrictedarea]

ОПТУЖБЕ Ово је, дакле, Саша Јанковић, који у текући сукоб са Војском Србије и Министарством одбране улази, без очигледног повода, 14. јануара ове године, подношењем кривичне пријаве против „двојице припадника Управе Војне полиције (С. С. и С. Ј.) због напада на припаднике Жандармерије у вршењу службене дужности“, а истовремено се придружио и кривичној пријави против седморице припадника Жандармерије „због тортуре и злостављања након сукоба“. Реч је, подсећања ради, о сукобу током геј параде поноса 28. септембра 2014, када су припадници Жандармерије – пред ТВ камером телевизије Н1 – претукли Андреја Вучића и Предрага Малог, браћу премијера Србије Александра Вучића и градоначелника Београда Синишу Малог, и двојицу припадника Војне полиције који су били у друштву Вучића и Малог, С. С. и С. Ј, против којих је Јанковић сада поднео кривичну пријаву јер су се „физички сукобили са припадницима Жандармерије на задатку. При томе су се С. и Ј. гурали са припадницима Жандармерије, примали и задавали ударце рукама и ногама, упућивали припадницима Жандармерије псовке и претње…“ У својој кривичној пријави од 14. јануара Јанковић наводи и да су „припадници Војно-безбедносне агенције након догађаја запленили снимке надзорних камера са околних зграда и локала, узимали изјаве од цивилних лица“ иако им закони, тврди заштитник грађана, то не дозвољавају, и даље тврди да су „Војно-безбедносна агенција и Министарство одбране изричито одбили да изврше законом прописану обавезу (…) да одговоре на све захтеве овог органа“ – Јанковићевог – „као и да доставе све тражене информације и списе у року који он одреди… Због таквог кршења Устава и закона од стране МО и ВБА отежана је контрола рада органа управе и утврђивање пропуста у законитости и правилности њиховог рада на штету људских права“.

Прозвани министар одбране Братислав Гашић ставља до знања шта мисли о Јанковићевој пријави, али покушава да избегне отворени сукоб са њим – све што каже је: „Срамота ме је да изговорим шта мислим о томе шта је заштитник грађана дао као информацију новинарима“ – а неколико дана касније уследиће твит посланика СНС-а Владимира Ђукановића: „Хоће ли ова држава заштитити грађане и институције од заштитника грађана?“ и његова изјава „чини ми се да су овде највише његовим деловањем угрожене институције државе, а и сами грађани“. Ђукановић је, пренели су медији, „рекао да му се чини да заштитник грађана својим деловањем понекад жели да наруши институције државе и да то ради тенденциозно. ‚То је мој лични став. Највише што примећујем, ако се њему приговори нешто на његов рад, онда имамо овде једну лавину оптужби да смо ретроградни, зато што је он овде, изгледа, постављен у ранг неког божанства коме, изгледа, нико жив не сме ништа да каже, а мислим да је то нешто што је заиста лоше.‘“

Из ових двеју реакција – а других у међувремену није било – амерички Радио „Слободна Европа“ констатује да се „Јанковић последњих дана нашао на удару жестоких оспоравања људи из власти“ („Разбити симбиозу тајних служби и политике“). Кућа људских права и Независно удружење новинара Србије – и једни и други су клијенти америчких организација повезаних са ЦИА, о чему је „Печат“ писао прошле недеље – саопштавају да „поједини представници власти воде хајку против омбудсмана Саше Јанковића због подношења кривичне пријаве против припадника ВБА“, а Саша Јанковић на све то изјављује да се „не осећа безбедно због претњи које добија“…

У међувремену, два дана пошто је поднео кривичну пријаву против С. С. и С. Ј, 16. јануара излази Јанковићев интервју НИН-у, где он лансира нову оптужбу на рачун ВБА, на сасвим другу тему. „Постоје сазнања да се ВБА бави радом неких политичких партија, активностима неких синдиката, да је било задирања у садржину комуникација без одлуке суда…“, оптужује Јанковић, тврдећи и да је дошао до података да се ВБА бави и „оперативном обрадом носилаца правосудних функција“, да штити високе војне официре умешане у корупцију које, уместо у затвор, шаље у пензију… И тиме изазива српски Вотергејт у покушају, у који се убацује и Демократска странка тражећи смену министра Гашића и директора ВБА Петра Цветковића, у сукоб са Јанковићем с друге стране улази министар полиције Небојша Стефановић, ове среде одржава се и седница Одбора за контролу служби безбедности на којој заштитник Јанковић понавља своје оптужбе а Момир Стојановић из СНС-а, председник Одбора и некадашњи директор ВБА, оцењује да су „тврдње заштитника грађана о којима данас расправљамо узнемириле јавност и нанеле штету угледу ВБА и војсци у целини“…

 

ДОКАЗИ И ЧИЊЕНИЦЕ Штета угледу ВБА и војсци, а додајемо и актуелној власти, начињена је без сумње. Али, ко је за ту штету одговоран? Војска, ВБА и актуелна власт, или пак заштитник грађана? До правог одговора на то питање може се доћи само анализом Јанковићевих оптужби на рачун ВБА и војске.

Пре свега, што се српског Вотергејта тиче, неоспорна је чињеница да Саша Јанковић своју оптужбу за нелегално прислушкивање није поткрепио ни једним јединим доказом. Чињеница је и да евентуалне доказе за своју тврдњу пре тога није предао институцијама система с којима иначе сарађује, од тужилаштва надаље, што би било нормално. Чињеница је, заправо, да не постоји ни један једини доказ да Јанковић има икаквих доказа за своју озбиљну оптужбу. Другим речима, једино што постоји јесте Јанковићева гола и ничим поткрепљена тврдња, што читаву ствар чини више него климавом. Зашто бисмо, наиме, Саши Јанковићу веровали на реч? Да има доказе, ако је већ са овако тешком оптужбом изашао у јавност, јавности би их и предочио. Он то није учинио, што сумњу у ваљаност његове речи чини још снажнијом.

А Јанковићева оптужба да су „припадници Војно-безбедносне агенције након догађаја запленили снимке надзорних камера са околних зграда и локала, узимали изјаве од цивилних лица“? Како то подробно и аргументовано у овом броју „Печата“ доказује др Милан Шкулић, редовни професор Правног факултета у Београду (Катедра за кривично право) ВБА је имала несумњиво законско право да учини ово за шта је Саша Јанковић оптужује, тако да ова његова оптужба на рачун ВБА заправо представља оптужбу на рачун његове стручности и о њој даље не треба трошити речи.

Оптужба пак да му ВБА и Министарство одбране нису доставили списе које је од њих тражио представља оптужбу на рачун његовог поштења. Зашто? Зато што је, оптужујући ВБА и МО за ово непочинство, пропустио да изрекне читаву истину: да су га ВБА и МО заправо упутили на надлежно тужилаштво (Више јавно тужилаштво у Београду) да од њега затражи списе, јер су том тужилаштву, које читав поступак и спроводи независно од Јанковића, ови списи и предати. Зашто је Саша Јанковић пропустио да наведе овај, значајан податак, који читавој ситуацији даје сасвим другачију димензију? Већ се у јавности ствара атмосфера у којој дневник „Данас“ излази, преко читаве насловне стране, са тврдњом да „Братислав Гашић одбија да преда Јанковићу неопходна документа“.

И најзад, ту је и оно од чега је све почело, кривична пријава против двојице припадника Војне полиције. Не улазећи у оно што се догодило или није догодило 28. септембра прошле године – то ће, уосталом, утврдити суд – важна за ову причу, а уз то и непобитно утврђена чињеница (чим се прочитају белешке које су објавили и сам заштитник грађана и Министарство унутрашњих послова) јесте да је своју пријаву против припадника Војне полиције заштитник грађана написао на основу исказа припадника Жандармерије, и то оних припадника који су осумњичени за прекомерну употребу силе те отуда имају и природну потребу да покушају да се одбране, због чега њиховим исказима треба приступити са озбиљном и једнако природном дозом резерве уместо да се на њима заснива кривична пријава и афера која ће из тога уследити; наравно, ако нам је циљ да се дође до истине…

Шта, дакле, из свега овога можемо да закључимо? Пре свега, да су оптужбе Саше Јанковића на рачун ВБА, Министарства одбране и Војске Србије чињенично неутемељене, правно неоправдане и морално дискутабилне. Имајући у виду и да је, паралелно са оваквим оптужбама, Саша Јанковић у јавност лансирао и једнако кредибилну оптужбу на рачун ВБА, МО и војске да нелегално прислушкују и злоупотребљавају своја овлашћења, не може се избећи ни закључак да је овде заправо реч о кампањи коју је заштитник грађана Србије повео против Војске Србије. Имајући пак у виду његову позадину у ОЕБС-у и интересовања која је тамо развио, као и контакте које је тада стекао у организацијама повезаним са НАТО-ом, који је против те исте војске, наше, ратовао, те забрињавајуће нетранспарентан начин на који је доспео у улогу заштитника грађана Србије, не може се избећи ни сумња да у овај подухват Саша Јанковић није ушао вођен само својом савешћу и жељом да заштити грађане Србије. Већ вођен нечијом туђом руком и страним интересом. Уосталом, подвуцимо још једном: на садашњу позицију Саша Јанковић и није доспео вољом грађана Србије па да њима (нама) буде одговоран, већ вољом некога ко је био довољно способан да га, извукавши га такорећи ниоткуда, наметне и бившој и актуелној власти. И коме, онда, он може да буде лојалан? Тако да питање, на крају, и није зашто Саша Јанковић ради то што ради, и у чијем то интересу ради, већ, зашто баш сада?

[/restrictedarea]

 

11 коментара

  1. Nista cudno ni neobicno! Pogledati samo stanje u pravosudju, tuzilastvu, priliv „mozgova“ iz nekada vladajucih stranaka itd..
    Cudno je gledati i shvatiti kada, koje li to noci dozivi „prosvetlenje“ Zorana Mihajlovic, Sinisa Mali i sl. pa se popese ponovo narodu na grbacu!!? Ko je Jelena Trivan da se bez nje toliko ne moze…ili smo mi toliko naivni da verujemo u njihovu strucnost ili nedaj boze principijelnost.
    Nije to slucaj, ne,daleko od toga, to je neko nejavno udruzanja sastavljeno daleko od ociju javnosti, te oni naivni, koji glasase za SNS misle da Onaj to ne zna,(ko su oni), pa se cude i hukcu. To me podseti na cistke u SSSR-u kada su stari komunisti mislili da drug Staljin to ne zna (a znao je) i da to ne bi dopustio. Staljin ili Staljince, na isto dodje.




    0



    0
  2. Smatram da je u zadnje vreme postala prava histerija napada na vojsku. U tome im pomažu razni mediji i u javnost se iznose ružne reči. To je čista sabotaža i sramotan čin i država mora nešto poduzeti da zaustavi razbijanje vojske i njenih institucija. Nijedan narod u našem okruženju ne radi takve stvari, naprotiv oni štite i svoje zločince. Sada kada je vojska povratila ugled koji joj pripada, ne dozvolimo Kandićevoj ni zaštitniku ni ombusmanu da razbija nešto što je od vitalnog značaja za našu državu.




    0



    0
    • Bravoooo, Lola, pojede me muka,, razboleh se gledajuci ove spodobe, sta nam radee,, koja Trivan, rdja koja ce imati 200-300 hiljada platu na nasu grbacu,, ej sta oni to rade, svi vise i rizicnije , da imaju 3 puta vece plate od premijera, pa ko je na udaru svega,, sramota one bivse koje su plate izglasali,, a ovi sta da ucine,, sva smeca iz zemlje i inostrastva skoce i kazu,, cenzura,, politicki progon,, sramota ,, ljudi ovaj svet i ne treba da zivi u Srbijiii,,




      0



      0
  3. Sramno sam se osecala dok sam citala ovaj tekst. Stidela sam se u ime novinara koji je, ocigledno u prevelikoj zelji da se uslihta vlasti, napisao ovako sraman tekst! Pa on zamera ovom coveku sto radi svoj posao, na koji je, ne samo ovlascen, vec i obavezan. Ovde je u pitanju klasicna zamena teza i plasiranje informacija izvucenih iz citavog konteksta. Kako se novinar, koji nije od juce novinar vec je to bio i u vreme imenovanja Jankovica i vreme njegovog ponovnog imenovanja na ovu funkciju, bas sada dosetio da objavi radnu biografiju Sase Jankovica, koja je oduvek bila dostupna javnosti?




    0



    0
  4. Strani placenici i izdajnici o trosku drzave.




    0



    0
  5. Znaci da Srpska vlada nije u Beogradu vec u Nato,a ovi nasi ministri se sepure rotacijom kao da su stvarno oni ministri,
    Prdstava za narod sa rotacijama,
    Smesno ,Pola vlade su clanovi DS i G17.
    Sprdaju se narodu jos im i uzimaju zaradjene penzije ,
    zamrznute penzije a Jorgovanka sal od 350E.




    0



    0
  6. Bravo, Lola,, da nas je vise,, Srbija bi bila zemlja srecee, razboleh se od ovih sticenika, izdajica isl,,




    0



    0
  7. Lola slazem se s tobom, mnogo sam razocarana, sa kavima delimo ovu prelepu zemljuuu,,




    0



    0
  8. Zasto vlast ne sme da smeni tuzioce neradnike,koji cekaju da predmeti zastareili su neaktivni na svojim prijateljima a na Srpske Patriote su zlonamerni i agresivni.
    Svima je jasno da su Tuzioci izabrani od strane politicke stranke DS a na naredbu iz Brisela i Amera.
    Zato sadasnja vlast ne sme da ih skloni sa polozaja jer su i oni iz iste kuhinje.




    0



    0
  9. Како заштитник грађана, тако и јавност Србије, треба да знају праву истину и о Милени, јер су у моје име, ЈАВНО изношене тоне лажи.

    Пошто сам одавно разумела политику и начин функционисања ЕУ, НИКАДА нисам заступала мишљење, да Србија треба да уђе у ЕУ!

    Мој став је био, да Србија треба да заступа став стварања слободне Европе и слободних народа и држава, и да иде „ка“ ЕУ ( нешто слично као што је Грчка са Србијом стварала однос)
    а НИКАКО у ЕУ!

    Следећи криминал, који рекламира наша телевизија, је стављање „црних рукавица“ на руке, Милени.

    Зато изјављујем Српском народу и грађанима Србије, да СУ МИ РУКЕ и „ДУША“ – САВЕСТ, ЧИСТЕ и БЕЛЕ, ДА НЕ МОГУ БИТИ БЕЛИЈЕ и ЧИСТИЈЕ!

    Све сам јавно упозорила, да се ради о НАМЕШТЕНИМ ЛАЖИМА, које исти аутори понављају.

    Чак сам ауторе криминалних оптужби, замолила, да ми кажу, што сам ја то учинила, да и сама знам, ОНО ШТО НЕЗНАМ и што им значе те црне рукавице?

    Све даљње поступке криминалне природе, упућене на моје име, сматрати ћу покушајем извршења ГЕНОЦИДНИХ радњи, на мени.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *