Почетна / Свет / Ко је ослободио Аушвиц?

Ко је ослободио Аушвиц?

У Пољској обележено 70 година од ослобођења највећег логора смрти

Пише Бранко Радун

Виђена је заиста срамотна политизација комеморације милионским жртвама нацизма –  у којој, према претпоставкама разума и етике, не би смело бити политизације и прљавих медијских игара. Ипак, управо се то десило

На питање из наслова некада је знао одговор сваки ученик– Црвена армија. Но, данас је тај јасан одговор замућен геополитички мотивисаним прекрајањем историје. Крајем јануара (протеклог уторка, 27. 01) у Пољској је обележено 70 година од ослобођења највећег логора смрти – Освјенћим или Аушвиц, али без присуства оног који би на том догађају представљао земљу чија је армија ослободила и логор Биркенау и читаву Пољску – Владимира Путина. Пољаци су одлучили да некако избегну да виде председника Русије, па му нису ни упутили позив, друге су звали усмено, тек „да се Власи не досете“. То је заиста срамотна политизација комеморације милионским жртавама нацизма – у којој не би смело бити политизације и прљавих медијских игара. Ипак, управо се то десило.

 

ПОВАМПИРЕЊЕ НАЦИЗМА Ко год иоле познаје Русију и њеног председника зна колико им је значајно обележавање годишњица победе над фашизмом, а у оквиру тога и ослобађања стратишта и логора смрти. Ова земља данас свој идентитет у великој мери заснива на Великом отаџбинском рату и свенародној антифашистичкој борби која ју је ујединила. Некада нама из Србије то изгледа чак и претерано, а заправо смо ми, за разлику од Руса, на маргину гурнули борбу против фашизма и нацизма. Због свега тога је невероватно да би без јаког разлога Владимир Путин изостао са овакве комеморације.

Најбољу илустрацију значаја ових догађаја за Русију дао је сам њен председник. На меморијалу у Москви посвећеном 70-годишњици ослобођења Аушвица од стране Црвене армије, рекао је: „Ми смо дужни да заштитимо истину о дешавањима у Другом светском рату. Треба да експлицитно схватимо да сваки покушај ревидирања историје и улоге наше државе у Великој победи фактички представља правдање нацистичких злочина и отвара врата за повампирење смртоносне идеологије нацизма. Ако заборавимо лекције наше заједничке прошлости, то може да доведе до понављања ових стравичних трагедија, и зато смо ми у обавези да заштитимо истину. Холокауст је једна од најтрагичнијих и срамотних страна историје човечанства. Црвена армија је привела крају ове злочине и спасила од уништења не само јеврејски већ и све друге народе Европе и света“, закључио је Путин.

[restrictedarea]

Не само да председник Русије није позван на ову историјску комеморацију невиним жртвама нацистичког терора (Јевреји, Руси и Пољаци) већ се манипулише и јасним историјским чињеницама о ослободиоцу логора. Наиме, уместо да се призна да су Руси, предвођени генералом Коњевим, ослободили овај део Пољске, медијски се подмеће „нова истина“ да је то дело Украјинског фронта. Тако испада да су то били Украјинци а не Руси, те да Русија данас нема са тим никакве везе. То је, отприлике, као да кажете да су на Сремском фронту гинули само Сремци. Који су то Украјинци, дакле, могли помоћи ослобађању Аушвица – једино припадници пронацистичких формација Бандере (као претече садашњег неонацистичког „Десног сектора“ из Кијева) но они су у прогону Јевреја помагали својим СС газдама. Све што се дешава око ревизије историје и Првог и Другог светског рата говори нам да историју не само да пишу победници већ је пишу и више пута – према тренутним потребама и циљевима.

Кармен Шајде, швајцарска историчарка, као и већина западне „поштене интелигенције“ која није оболела од путинофобије, сматра да је погрешно што Путин није лично позван на комеморацију. „То је грешка, он би требало да присуствује овом догађају“, каже Шајде. Упркос актуелном политичком конфликту, требало га је позвати „како би се показало да имамо заједничку прошлост која се не може одвојити“. Ова изјава је дата за „Дојче веле“, који покушава да успостави баланс између антируске пропаганде немачких медија и умереног прагматизма највећег дела јавности.

 

ПОГУБНИ СТЕРЕОТИПИ Руско Министарство иностраних послова тражи од шефа пољске дипломатије Гжегожа Схетине званично извињење јер је рекао да су Аушвиц ослободили Украјинци, а Русе није поменуо… Такође, због критика из стручних историчарских кругова, као и јеврејских организација, да је срамотно да Путин не буде присутан на комеморацији и да се негира или умањује значај Русије и Црвене армије у ослобођењу Аушвица и Пољске, огласио се и пољски председник Броњислав Коморовски. Он је рекао да је срамотна политизација обележавања годишњице ослобођења Аушвица те да „нема сумње да је логор ослободила совјетска армија у целом свом националном шаренилу (…) Ослобођење Аушвица било је део велике операције Првог украјинског фронта под командом маршала Коњева. Наша улога је да са захвалношћу памтимо све, такође и Русе и Украјинце, који су окончали немачку окупацију“. Иако се признао основне историјске факте, пољски председник је ипак остао недоречен јер је закључио да не би хтео да оцењује колико су Украјинци а колико Руси допринели ослобођењу логора смрти и целе Пољске.

Пољска је одиграла перфидну улогу учинивши све да се Путин не појави у Аушвицу и у име Русије и своје војске, наследнице армије која је ослободила логор, Пољску, али и Европу од зла нацизма. Због чега су то Пољаци урадили? Пре свега, они вековима гаје анимозитет према Русима, који се може поредити само са хрватским „осећањима“ према Србима. Иако су Немци усмртили милионе Пољака, а Руси су их ослободили – пољска јавност је много више русофобична но германофобична. Ту је важну улогу одиграла Католичка црква, са вековном индоктринацијом и контаминацијом јавности антируским и антиправославним стереотипима.

Други ниво тренутне русофобије у Пољској је кампања Запада против Русије у Украјини, где се подржавају пронацистичке политичке снаге у Кијеву против проруских у Донбасу. Пољска је кључни савезник Запада у Украјини и она је озбиљно ангажована на формирању и обуци „Десног сектора“, који је срушио легалну власт Јануковича у Кијеву пре нешто мање од годину дана. Главна логистика украјинској влади долази из Америке преко Пољске (и других, у мањој мери). На тај начин су пољске безбедносне структуре дубоко укључене у војне операције против проруских снага на истоку Украјине, које подржава Москва. То значи да су Русија и Пољска у једној врсти необјављеног рата средњег интензитета.

Сад имамо такву ситуацију да западни центри моћи промовишу и подржавају неонацисте у Украјини јер они, као екстремни националисти и антируски настројени, граде „нову Украјину“ која ће бити трајни непријатељ Русије. У томе им здушно помаже и Пољска, која традиционално гаји антируске сентименте. У оквиру тог окруживања и потискивања Русије из источне Европе јесте и маневар непозивања председника Русије и игнорисање историјске чињенице да су Пољаке од Немаца ослободили Руси, а са њима и логор Аушвиц. У рату, а ово јесте рат против Русије, прва страда истина.

АПСУРДИ НАШЕГ ВРЕМЕНА Можемо се упитати и шта су од садашње пољске политичке класе, која се потпуно подредила вашингтонској стратегији одвајања и конфронтирања Европе и Русије, а пре свега Берлина и Москве, могли и да очекују у Федерацији. Ако је Пољска на сваки начин помагала америчку стратегију „промене режима“, која је подразумевала кијевски преврат и инсталирање екстремних и неонацистичких политичких снага у Украјини, шта онда представља игнорисање улоге Русије у Другом светском рату и непозивање њеног председника на комеморацију у „фабрику смрти“ Аушвиц? Тако се дошло до апсурдне ситуације да првог човека Русије, која је ослободила логор, не буде на комеморацији,  а да буде први човек Немачке, која је ономад изградила логор и ставила у погон. Но, као што рекосмо, ако је озбиљан геополитички сукоб у питању, а сукоб око Украјине то јесте, онда ни та срамота није проблем за Пољаке.

Како је политички сукоб у Украјини довео до тога да у Пољској није добродошао онај који представља земљу што је ослободила логор смрти Аушвиц, где је страдало више од милион људи, али и саму Пољску, то је бацило тешку и тамну сенку на обележавање трагедије Холокауста, па су организатори покушали да спасу што се спасти може. Они су позвали само преживеле логораше и ветеране Црвене армије који су ослобађали логор, док су владама држава „препустили да саме одреде на ком нивоу ће бити представљене на комеморацији“. Наравно, таквим политикантским потезима се не вређају само руски борци који су страдали за слободу тих простора већ и све жртве Холокауста које су постале монета за поткусуривање у прљавом пропагандном рату око Украјине, где се, као чудовишни Франкенштајн, поново оживљава фашизам.

 

Апел човечанству

У Пољској је, у присуству око 300 преживелих логораша и представника око 40 званичних делегација, обележена 70- годишњица ослобођења нацистичког логора Аушвиц-Биркенау.
Србију је на овом скупу представљао министар за рад, социјална и борачка питања Александар Вулин, а међу званичницима су били председник Пољске Броњислав Коморовски, председници Немачке и Француске, Јоахим Гаук и Франсоа Оланд, амерички министар финансија Џек Лу, британски министар спољних послова Филип Хамонд и други.
Преживели логораши који су се окупили на месту некадашњег нацистичког логора Аушвиц-Биркенау поводом обележавања 70-годишњице његовог ослобођења, упутили су апел човечанству да не дозволи да се злочини Холокауста икад више понове.
Широм света низом манифестација одата је почаст жртвама Холокауста, брутално убијеним током Другог светског рата, пре него што су 27. јануара 1945. совјетске трупе ослободиле нацистички логор смрти Аушвиц-Биркенау.

 

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *