ЕВРОПА СЕ ПОНОВО РАЂА У АТИНИ

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Европу је у недељу потресао земљотрес јачине 36,34 степена Меркалијеве скале, са епицентром у Атини. На срећу, за сада нема људских жртава, а ни материјална штета није превелика – за сада су срушени само „Нова демократија“ и „Пасок“. Дугорочно гледано, међутим, овај потрес може озбиљно угрозити и темеље ЕУ и читавог садашњег система

Парламентарни избори одржани у недељу у Грчкој били су, могло би се рећи, судбоносни не само за земљу чији су грађани бирали свој парламент него и за целокупну Европску унију. Судбоносни, јер су отворили могућност да Грчка, која је већ једном изнедрила читаву европску цивилизацију, поново буде у ситуацији да драстично промени стање ствари на Старом континенту и изнедри Нову Европу. Без икаквог претеривања – Грчка је сада у позицији да поново буде европски светионик.

У десет часова ујутро, тог судбоносног дана за грчки народ, још увек само као лидер радикалне левице, Алексис Ципрас са муком се, на свом изборном месту у Атини, пробио кроз масу радозналих новинара до паравана за гласање. Био је веома расположен и опуштен, мада су га зли језици потом кривили да се још током самог гласања понашао као неко ко има „ореол победника“.

Без обзира да ли су процене да је наступио надмено биле истините – и да јесте, било би оправдано јер су те вечери први резултати избора показали да је победа „Сиризе“ сасвим извесна. Једина дилема била је да ли ће моћи да самостално формира владу.

На Пропилеју, где је Алексис Ципрас, сада већ као будући премијер, изашао да поздрави своје присталице, владало је свеопште славље због победе радикалне левице над до тада владајућом странком десног центра „Новом демократијом“ и присталицама Тројке (ЕУ, Европска централна банка и ММФ). Харизматични Ципрас је изјавио да је грчки народ тог дана, у ствари, написао историју, да Грчка окреће нову страницу и иза себе оставља пет година штедње и понижавања. „Наш народ је пример Европе која се мења. Од сутра почињемо тежак посао. Пресуда грчког народа је да мере штедње и Тројка буду само прошлост… Наша победа је и победа свих европских народа који су против неправедних мера штедње“, додао је лидер левице.

Како су гласали Грци Министарство унутрашњих послова је у понедељак рано ујутро званично објавило резултате парламентарних избора. У парламент је ушла „Сириза“, која је освојила 36,34 одсто гласова и 149 посланичких места (од тога је педесет посланичких места бонус који добија партија са највише гласова у складу са Законом о изборима). „Нова демократија“ је добила 27,8 одсто гласова и 76 посланичких места, трећа је „Златна зора“ са 6,3 одсто гласова и 17 посланичких места, затим „Потами“ са шест одсто гласова и 17 посланичких места, Комунистичка партија Грчке са 5,5 одсто гласова и 15 посланичких места, „Независни Грци“ (Анел) са 4,7 одсто гласова и 13 посланичких места, и на крају „Пасок“ који је освојио такође 4,7 одсто гласова и 13 посланичких места.

Грчки новинари су, после првих резултата, са чуђењем и нелагодом констатовали да је нешто мање од пола грчког народа за комунизам (сабирајући резултате „Сиризе“ и Комунистичке партије Грчке) и да је „срамота“ за читаву Грчку што ултрадесничарска „Златна зора“ заузима треће место на изборима.

 

[restrictedarea]

 

Реакције противника „Сиризе“ биле су разнолике. Председник „Нове демократије“ Антонис Самарас изјавио је да је захвалан својим бирачима на подршци и да је протеклих година покушао да нормализује економску ситуацију, тако да данас Грчку може да преда у „друге руке“ као стабилну земљу која излази из кризе, која је члан ЕУ и еврозоне, те да се нада да ће наредна власт то и одржати. Нагласио је, такође, да се нада да се његове прогнозе, што се тиче будућности земље у рукама радикалних левичара, неће остварити. На крају је додао да је „Нова демократија“ гарант европског пута и да ће увек бити присутна у развоју отаџбине.

Снажне негативне реакције, како Грка, тако и европског јавног мњења, изазвала је чињеница да је трећа партија у земљи, по одлуци гласача, екстремно десна „Златна зора“. Генерални секретар ове партије Николаос Микалолиакос јавности се обратио из своје ћелије у затвору Коридалоса. Он је рекао да резултат који је остварила његова странка представља „велику победу националистичког покрета“ и додао да је срамота што се он лично налази иза решетака, као и већина његових посланика, када их и сам народ жели и даје им своје поверење. Пожалио се, такође, да су водеће личности његовог покрета непрестано изложене неправедном блаћењу и лажним оптужбама, али да је поносан што има „сирову наредбу свог народа да буде у парламенту“.

Панос Каменос, лидер „Независних Грка“ (Анел) у свом кратком излагању на једном телевизијском каналу је изјавио да су Грци у атмосфери страха изабрали своје сутра, и да ће његова партија помоћи да се стварност прилагоди народу. „Сутра почиње европски пут Грчке. Да се врати осмех након пет година мера штедње“, додао је Каменос и „оставио“ отворена врата за сарадњу са „Сиризом“, што се показало као истинито само неколико сати након његове изјаве.

Евангелос Венизелос је у свом коментару после објаве изборних резултата окривио Покрет демократсоцијалиста Јоргоса Папандреуа да је упропастио социјализам Грчке и да је он, у ствари, дозволио „нацистима“ да заузму треће место. У електронским издањима домаћих дневних новина кружи вест да ће Венизелос дати оставку на место председника „Пасока“, али то није потврђено из званичних извора.

Експресни договор Алексис Ципрас је сасвим спреман дочекао јутро 26. јануара. Већ након једног сата проведеног у разговору са Каменосом, лидером десничарског „Анела“, успео је да оформи владу, о чему је нешто касније истог дана обавестио и председника државе Каролоса Папуљаса.

Истог дана, око шеснаест часова, лидер „Сиризе“ Алексис Ципрас (без кравате) положио је секуларно заклетву пред председником државе Каролосом Папуљасом и тако постао најмлађи премијер Грчке у последњих 150 година. Политички противници су му замерили што је секуларно положио заклетву председнику („Господине председниче, заклињем се чашћу и свешћу да ћу служити грчком народу“) уместо пред поглаваром Грчке православне цркве, како је то у традицији грчког народа. Ципрас је од грчког патријарха тражио само благослов. Наравно, пребацили су новом премијеру и то што не носи кравату, ни он, а ни његови политички истомишљеници, који су данас већ министри.

Митрополит Калаврита Амвросиос био је крајње испровоциран понашањем новог премијера, те се огласио у штампи поручујући да су Грци изабрали за премијера господина Ципраса, политичара који живи са женом што „није његова супруга“ јер нису венчани у цркви, да су му деца некрштена, да није положио заклетву пред патријархом, и да је то нешто сасвим ново и малтене срамно за историју Грчке. Митрополит је додао да Алексис Ципрас води „ка рушењу хришћанске Грчке изазовним приказивањем свог атеизма“. Ово, наравно, није званични став Грчке православне цркве, која се у вези са тим није огласила.

У уторак 27. јануара у 16 часова и 45 минута, нова грчка влада, влада „Сиризе“ и „Анела“, положила је заклетву. Панос Каменос, са члановима нове владе из своје партије и неколицином министара „Сиризе“, положио је заклетву над јеванђељем, пред патријархом грчким Јеронимом, док је остатак министарског савета положио заклетву као и њихов премијер – секуларно.

Расподела ресора Панос Каменос је добио Министарство одбране, где ће исти бити министар и неколико места заменика министара. Премијер Ципрас је основао десет министарстава и четири надминистарства, уместо двадесет колико је било за време Антониса Самараса.

Веома је интересантна личност Јанис Варуфакис, министар финансија нове владе. Он ће бити кључни човек који ће развити економски програм земље и њен став према кредиторима и Тројци како би оправдао своја предизборна обећања. Потребно је нагласити да је Варуфакис добио чак 135.000 гласова на изборима, што је, наравно, рекорд за појединца. Овај стручњак светског ранга је, иначе, професор економске теорије на Атинском универзитету и на Универзитету у Тексасу, а предавао је и у Енглеској, Аустралији и Белгији. На престижни Есекс, где је завршио и докторат, уписао се по препоруци Андреаса Папандреуа. Варуфакис је човек који обећава да ће уништити олигархе и да ће богати скупо платити своје неправедно стечено богатство, те да ће средњем сталежу Грчке вратити понос, а сиромашнима помоћи.

Занимљива је чињеница да је премијер Ципрас за председника парламента одредио Зои Константопулу, која важи за највећу „свађалицу“ у парламенту и провоцира комешање на заседањима. Тој одлуци се, наравно, противе „Нова демократија“ и „Потами“. Иначе, ако госпођа Константопулу постане председник парламента, биће друга жена у историји Грчке на том положају.

Ципрас је одржао своје обећање када је рекао да људе у влади неће бирати само по партијској линији.

Подсећамо да ће избори за председника Грчке бити одржани 7. или 8. фебруара 2015. године, а сам премијер за председника предлаже или Костаса Караманлиса или Димитриса Аврамопулоса, који су, обојица, чланови „Нове демократије“.

Једна статистичка занимљивост из парламента: сада је први пут изабран састав у којем, после 92 године, не учествује ниједан члан породице Папандреу.

На првом Савету министара премијер Грчке је као најважнију водиљу политичког живота истакао чињеницу да „неће бити трпељивости према социјалној неправди, надмености и расипништву“.

Већ од среде се у владиним круговима помиње могућност повратка на посао неколико хиљада радника који су отпуштени због наметнутих мера штедње. Треба нагласити да је једина заједничка тачка левичарске „Сиризе“ и десничарског „Анела“ борба против мера штедње и Тројке генерално. Никакве друге додирне тачке у програмима ове две партије не постоје, зато се њихови политички противници и надају да овај „брак“ неће дуго трајати, што због различитих идеологија, што због ЕУ која ће им „посећи крила“.

Време ће показати шта ће од свог програма успети да оствари нови премијер. Аналитичари тврде да земља има само два избора: или да банкротира, ако влада не буде поштовала уговоре са Тројком и кредиторима, или да једног дана осване сама и сиромашна са неколико драхми у џепу. Утолико не треба заборавити да ни ЕУ, а ни Грчка нису у тако трагичној ситуацији у каквој су биле 2012. године. GREXIT јесте неизвестан, али постоји и „јужни лук“: Грчка, Италија и Шпанија, које ће се борити да заузму боље или бар економски и социјално подношљивије место унутар ЕУ. Дакле, видеће се, али као што каже и сам нови премијер Алексис Ципрас: „Нада долази“.

[/restrictedarea]