Почетна / Свет / Демонизација Русије

Демонизација Русије

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Речи Барака Обаме да је он изоловао и победио „агресора“ Владимира Путина, а руску економију претворио у дроњке истините су исто колико и његова тврдња – да Америка никад не напада мале земље

Запад и његове присталице у последње време покушавају на све могуће начине да Русију представе као земљу у којој царују криминал, корупција, безакоње, тајкуни, сиромаштво и опште безнађе. Русија са својим режимом је оличење зла и тираније, тамница за људе који тамо живе и страшни агресор за све своје суседе. Са друге стране, Сједињене Америчке Државе су снаге добра, хуманости, слободе и благостања, земља која се противи и самој идеји да велики нападају мале. То је и основна порука коју је амерички председник Барак Обама послао у свом најновијем „говору о стању нације“ („State of the Union Address“) односно годишњем обраћању Конгресу и народу. Тада је, између осталог, обзнанио да је руска привреда „претворена у дроњке“, док америчка цвета и напредује. Не само у Америци већ и у читавој Европи активирани су сви доступни ресурси и механизми демонизације Русије, а акценат се, као и ранијих година, максимално ставља на ревизију историје Другог светског рата. Разлика у односу на претходни период је у томе што су ови насртаји сада постали систематизовани и тематски проширени, а њима се прикључује све више земаља, група и појединаца.

ИЗВРТАЊЕ ИСТОРИЈЕ Неопходно је Русију искључити из клуба цивилизованих нација, али ју је потребно најпре избацити из победничке коалиције над нацизмом, која и даље у свести већине људи представља симбол тријумфа добра над злом. Ако се успе створити утисак да Русија није била део тог подвига, или бар да су у Москви седели исти такви злочинци као и у Берлину, онда је више од пола посла већ завршено. Хероизам совјетских, руских војника и њихов допринос слободи читаве Европе напросто се игноришу, као што је то недавно учинио шеф пољске дипломатије Гжегож Схетина, који је устврдио да су немачки концентрациони логор Аушвиц ослободили „украјински војници“. Или се историја потпуно изврће, када се тврди да је Москва извршила „агресију на Немачку“, што се недавно могло чути од украјинског премијера Арсенија Јацењука. То што је министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер подсетио да је Аушвиц ослободила Црвена, а не „украјинска армија“, и што је његов портпарол Мартин Шефер објаснио Јацењуку да је „нацистичка Немачка водила страшан освајачки рат против Совјетског Савеза“, очигледно неће зауставити ревизионисте историје.

НАТО ПРОВОКАТОРИ У складу са додељеним задацима, све чешће можемо чути о савременим „упадима“ руских авиона или бродова у „европски простор“. Тако сазнајемо да се број ових случајева мери стотинама, или чак хиљадама, и да храбри НАТО војници ризикују живот како би пресрели Русе и „послали их кући“. Тек понеки западни медиј би се одважио, и то у последњој реченици текста, да ипак појасни да је реч о међународном ваздушном простору или водама, где неограничено право пролаза имају све државе света. Међутим, нико не објашњава да заправо НАТО провоцира Русију самим чином пресретања њихових бродова и авиона у међународном простору. Исто важи и за праву хистерију која се у октобру прошле године развила око „руске подморнице“ у шведским водама, коју нико није ни видео. Али су сви, одмах, знали да ју је послао Владимир Путин лично. Шведски медији, позивајући се на „поуздане изворе“, ових дана тврде да је реч о чак четири подморнице.

 

[restrictedarea]

 

И како онда позвати Путина, у таквим околностима, на прославу 70 година од ослобођења Аушвица? То је дилема која мучи Пољаке, па сматрају да ће бити довољно ако несрећне Украјинце прогласе „ослободиоцима“ и на свечаност позову њиховог председника Петра Порошенка. Међутим, заборављају да Москва није тражила одобрење Варшаве, или Лондона и Вашингтона – за улазак 1945. године ни у Аушвиц, ни у Берлин, па су у великој заблуди они који се ките туђим перјем ако мисле да су данас у много бољој позицији него пре седам деценија. „Бурна антисовјетска, а затим антируска пропаганда на Западу утиче чак и на оне који ту пропаганду наручују. И сами наручиоци почињу да се заплићу где су чисте небулозе, а где постоји макар делић истине. „Чини ми се да пољски министар заиста греши, јер и сам већ има изврнуту представу о реалности“, сматра руски историчар и војни експерт Борис Јуљин.

Уверења пољског шефа дипломатије подржава и окружење председника Порошенка, чији је заменик шефа Кабинета Валериј Чалиј, иначе историчар по образовању, рекао да су Украјинци ослободили – не само Аушвиц већ и Европу! „Ви знате да су Украјинци одиграли велику улогу у ослобођењу Аушвица од фашизма. Највећи број Украјинаца управо је ослобађао Аушвиц, то је Украјински фронт. Највећи број Украјинаца ослобађао је не само овај концлогор већ и друге, као и Европу уопште“, појаснио је Чалиј. И њему и Схетини одговорио је не само немачки већ и руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, објаснивши да је Аушвиц ослободила Црвена армија, у чијем су саставу били Руси, Украјинци, Чечени, Грузијци, Татари… Очигледно, кијевске и пољске власти, и саме падају пале под утицај антируске пропаганде коју шире.

„АМЕРИЧКА ИЗУЗЕТНОСТ“ Да ли оваква оцена важи и за Обаму? У годишњем обраћању нацији, вероватно како би улепшао слику своје прилично суморне владавине, председник је поново истакао „америчку изузетност“, а Русију оптужио за „агресију против Украјине“. „Ми демонстрирамо утицај америчке снаге и дипломатије. Подржавамо принцип да велике земље не смеју нападати мале – супротстављајући се руској агресији, подржавајући украјинску демократију и дајући гаранције нашим савезницима у НАТО“, поручио је Обама у свом говору, у уторак 20. јануара. „Прошле године, када смо ми и наши савезници напорно радили како бисмо увели санкције, неки су сматрали да је агресија господина Путина била пример мајсторске стратегије и снаге. Али данас је Америка јака и уједињена са својим савезницима, док је Русија изолована, а њена економија у дроњцима“, истакао је председник САД.

У Москви, ипак, верују да Обама има опасне илузије у вези са сопственом и Путиновом снагом и позицијом, а потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин, чак га је назвао „сањарем“. Да је Обама склон претеривању, јасно је показао и прошле године, када је Русију назвао „регионалном силом“, што она свакако није. Јер, држава која може за пола сата да претвори САД у прах и пепео, несумњиво је глобална сила првог реда. И зашто би Вашингтон толико „напорно радио“ да заустави неку „регионалну силу“, притом је називајући једним од три највећа зла човечанства? Али, свакако му треба веровати, бар у мери колико је истинита његова тврдња – да Америка сматра да „велике земље не смеју нападати мале“. А поготово не треба сумњати у његове речи када „малом земљом“ назива Украјину, највећу државну територију у Европи!

Константин Симонов, шеф Катедре за примењену политикологију на Финансијском универзитету при Влади РФ, сматра да ове Обамине речи доказују – ако је то уопште потребно доказивати – директну америчку умешаност у проблеме који погађају руску економију, као што је курс рубље и снижење цене нафте. Симонов, међутим, тврди да се нипошто не може говорити о краху руске привреде. „Кад чујем да неко каже да је економија у дроњцима, најмање што видим пред очима јесу предузећа која не раде, затворене нафтне бушотине, зомбији који лутају улицама, напуштене фабрике и томе слично. Али, привреда Русије је у прошлој години забележила раст од један одсто. Мало, али је порасла. Где су ти наши дроњци? Сматрам да је реч о покушају да се убеди руско становништво да је код нас колапс. Најбоља реакција на Обамине речи јесте да се погледа око себе и схвати да је то неистина, али треба бити свестан да се против нас заиста води економски рат“, каже Симонов.

Други политиколог, заменик директора московског Центра за стратешку конјунктуру Михаил Чернов, указује да санкције и такозвана изолација заправо помажу Русији да обнови привреду, а да Обамине речи имају циљ да га представе успешним пред његовим народом: „Суштински, то што сада Американци предузимају према Русији представља најтежи ударац, пре свега по Европској унији. И санкције и украјинска криза усмерени су на то да заувек, или бар на дужи рок, забију клин између Русије и Европе.“ С тим се слаже и Алексеј Мухин, генерални директор Центра за политичке информације. „Санкције су само омогућиле Русији да диверзификује своје спољнотрговинске контакте и да из почетка постави акценте. А рубља се постепено одваја од долара, као и цене нафте“, објашњава Мухин.

„САД сматрају да спроводе месијанску политику. Оне виде себе као обећану земљу, најбољу државу, која диктира своју вољу човечанству. Русију сада кажњавају искључиво зато што је поставила питање о некажњивости САД за политику коју спроводе. Ми покушавамо то да зауставимо, што, по мом мишљењу, улива наду. Када Обама говори о изолацији, ја не видим да је цео свет против нас. На пример, Кина. Она није против нас, зато што схвата да ће, ако нас не подржи, она следећа бити на реду. У томе је поента. Зато се управо сада решава питање – колико дуго ће САД уживати такву некажњивост. Ако Русија издржи, мислим да ће томе доћи крај“, наглашава Симонов.

СМИСАО ИГРЕ Али, како Русија да објасни да влада у Кијеву – дошавши на власт на идејама радикалног антикомунизма и национализма – када њој иде у прилог, радо присваја тековине омраженог СССР-а? Да се и не говори о томе да прозападне кијевске власти истребљују, где год стигну, Георгијевске трачице, симбол победе Црвене армије над нацизмом, али и све оне који се одваже да их носе. И како Москва да објасни, и коме, да су украјински националисти из Другог светског рата, чије идеје и тековине данас баштине „деца Мајдана“, били сарадници, а не противници Хитлерове Немачке? И да је Аушвиц и друге нацистичке логоре, попут озлоглашене Треблинке, на пример, требало ослобађати управо од њих, (западно)украјинских националиста? На сличан начин као што борци Донбаса данас ослобађају своје градове од њихових потомака. Антируска пропаганда има задатак да то спречи.

Циљеви су много шире постављени. Збигњев Бжежински, копредседник „Америчког комитета за мир у Чеченији“, познати идеолог америчке спољне политике, исте оне против које се Москва данас бори, као и присталица тајног програма ЦИА за увлачење СССР у рат у Авганистану – сада сматра да је дошло време за сукоб Русије и Украјине. Он је већ затражио од Војног комитета Сената САД да се Украјини испоручи „одбрамбено наоружање“ у сукобу против Москве. Истовремено, Бжежински тражи од Вашингтона да размести своју војску у земљама Балтика како би се спречила „руска инвазија“ на Европу. Бивши саветник америчког председника упозорава да „Путин може да освоји земље Балтика за један дан, а НАТО неће стићи да реагује“. То би, по његовом мишљењу, довело Америку на праг нуклеарног сукоба, па зато САД треба превентивно да реагују и упуте војску на саму руску границу.

То је, заправо, суштина целе игре. Русија се унапред проглашава за агресора, освајача, а не нуде се никакви докази за то. Москва никада није показала намеру да било кога осваја, ни Украјину, ни Балтик. Напротив, са ових територија већ деценијама стиже недвосмислена претња руској безбедности – пре свега захваљујући активностима САД и НАТО. И онда, када се деси Крим, и када Русија скоро упола смањи растојање између америчке базе ПРО у Румунији и својих истурених ракетних положаја у Црном мору, онда нико не помиње да је Москва седам година молила Вашингтон да не инсталира тако опасну опрему надомак руских граница и упозоравала да ће бити принуђена да реагује. Нити ко подсећа да НАТО није скривао намере да Севастопољ у скоријој будућности претвори у своју ратну базу. Речи, у овом случају, не може бити о агресији, већ о спречавању очигледне, материјалне претње Русији, оличене у америчким ракетним базама у Румунији и Пољској.

Зато се прибегава пропагандним напорима. Како истиче аналитичар Борис Јуљин, циљ је – уништење Русије и њене интеграције са бившим совјетским републикама. У случају Украјине и Грузије, ови напори су већ уродили плодом. „Изгледа да ће се овај циљ остваривати путем директне војне агресије. Или неко сматра да САД немају такав циљ – да поново ратују у Европи туђим рукама, а сами да скидају кајмак? Имају, ако ништа друго, онда зато што се руши њихова целовита и удобна слика света, у којој су они хегемони. У току је припрема идеолошких претензија према Русији, демонизација, са циљем деградације њеног статуса на међународној арени“, оцењује Јуљин. Како упозоравају руски експерти, садашња ситуација веома подсећа на ону с почетка 1941. године. Симболично, све се дешава у тренутку када се Москва припрема да прослави седам деценија од заузимања Берлина.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. ako je srbe istero iz srp krajine nego v britanija i njemcka i evropa sramno




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *