Знање је сила, знање је моћ

Драгомир Антонић 

Да су читали, а сви тврде да су силне универзитете завршили, не би наши политичари сулудо јурили ка евроунијаћењу као јединој алтернативи

Мора се читати. Из паметарнице учити. Усмене и писане. Биће нам боље. Није џабе чика Јова певао:

„Знање је сила, знање је моћ,

учите децо дан и ноћ!“

Да се учи и чита, не би се ових дана стварала халабука око написа постављених на табле у Београду где се позивају људи да посете Загреб у време празника. Залудне бабе воде расправе о томе смеју ли се у Београду истицати написи на „хрватском“ језику. Образовани људи који живе на пет континената знају да „хрватски“ језик или „хрватско“ писмо не постоје. Што хрватски „језикословци“ покушавају да кварењем  српског језика и измишљањем речи створе свој језик, може само засенити простоту или изазвати вештачке полемике. То је циљ Хрватске обавештајне службе. Измисли случај, подметни лаж, а онда користи као доказ за неке будуће акције. Срби упамтите, ако вас већ мрзи да читате, нема хрватског језика нити писма, као што нема ни црногорског, бошњачког, босанског или како се све већ зову. Што је „жаба видела како се коњ поткива па и она дигла ногу“ неће ништа променити. Браћо Срби не наседајте на провокације.

 

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ Данас су многи политичари, наши и евроунијатски, изненађени што се председник Русије састао са председником Турске и договорио, шта се већ договорио. Настала је узбуна међу евроунијатама како није лепо што Турска не усклађује политику са евроунијатама чији иначе није члан. Неће евроунијате да је приме иако је она поднела захтев још у прошлом веку. Да су читали „Источно питање“, др Васиља Поповића, објављено 1928. године прочитали би реченицу: „Главни је дакле био онај елеменат кретања и промена, дипломатске, ратне и реформне акције, који је поспешивао или успоравао напредовање или назадовање османлијске царевине према Европи“. Да су ово на време прочитале евроунијатске бриселске протуве не би Турску држале на кратком штапу дуже од петнаест година. Аутор цитира и српског историчара Станоја Станојевића који је нагласио тесну везу „између Српског и Источног питања, сматрајући прво као битни део овог другог и истичући да се историја српског народа скоро поклапа са историјом источног питања“. Да су читали, а сви тврде да су силне универзитете завршили, не би наши политичари сулудо јурили ка евроунијаћењу као јединој алтернативи. Министар иностраних послова држи придике обичном али образованом делу српске јавности, како она не разуме да се однос снага у свету променио и да се мора ићи новим путем. Кад је паметнији од свих нас што не оснује универзитет или постане гостујући професор и своје ингениозне закључке промовише широм планете на милозвучном енглеском. Нас поштеди сопствене памети остави да живимо у незнању. Ако пропаднемо сами смо криви.

[restrictedarea]

СТИГЛА БЕДА Помињао сам Сретењски устав. Док у хашком казамату робују као најцрњи робови, др Радован Караџић, генерал Ратко Младић, Здравко Толимир и други часни српски генерали – молите се за њихово здравље – било би свима од користи читати члан 118 Устава, „Како роб ступи на Сербску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију или сам у њу побегао. Србину је слободно роба купити, но не продати“. Ко не воли прозу може прочитати народну јуначку песму „Кнез Иво од Семберије“. Држимо се прозе. Имали нечег хуманијег у било ком евроунијатском закону од овога што је потписао књаз Милош? Члан би требало прочитати оном преваранту и лажову Брамерцу, кад се буде јавно јављао и покушавао неком да придикује. Не зна он ништа. За њега је морал потпуна непознаница. Зашто је наша власт снисходљива и уплашена од оваквих никоговића није ми јасно. Верују да од таквих ништарија нешто зависи у Србији. Не зависи. Зависи од нас. Власт не сме бити слепа код очију. Мора да види  побуне, штрајкове, беду у Америци, Грчкој, Португалији, Италији што трају месецима и недељама. У Грчкој се људи убијају, скачу кроз прозоре, трују се, вешају, јер су доведени мерама ММФ и белосветских банкара у безизлазно стање. Стигла их беда. У народним песмама и причама Беда се приказује као натприродно биће које путује по свету, посећује људе, напада их и мучи. Зар вам ово не личи на чланове ММФ. У грчкој су их звали Тројка.

Наша влада исте мере нам препоручује као спас. Нису успеле у Грчкој нити било где у свету, како ће успети у Србији? Нема одговора само обећања. Министар Душан Вујовић кад све кредите потпише и Србију у нове дугове уведе, противно члану 104. Сретењског устава, отићи ће на нов посао који му одреди послодавац који га је и нама послао. Бонус му  припада. Ко не верује нека се упита где су данас Лазар Крстић, Божидар Ђелић, Горан Свилановић, Радовић, или шта раде господа Лабус, Динкић, госпође Милице – Делевић и Лајон-Чубрило или Влајко Сенић, или балерина Снежана Самарџић, некадашњи помоћник министра одбране.

Заточени владика охридски Јован шаље писмо мајци из затвора Идризово у БЈР Македонији потписано као осуђеник број 8603. Руски патријарх Кирил и Српски патријарх Иринеј послали су писмо главешини тзв. Македонске православне цркве. Одговора нема. Може ли држава Србија нешто учинити?

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Nažalost, u svemu ste u pravu u vezi naših političara koji,kako kažete srljaju ka EU i nečemu novom što je neminovnost.Ako i ima nečeg iole novog sa čime se trebamo suočiti, to sigurno nisu naši političari.Promenili su desetine stranaka, a idalje su na vlasti.Narod, građani cele Srbije moraće već jednom da odluče šta im je činiti na prvim sledećim izborima.U međuvremenu skupljati potpise građana za reviziju Ustava u svim segmentima gde su oni nakaradni, i na štetu običnog čoveka i države.Što se tiče skupljanja potpisa,apsolutno bih bio protiv osnivanja nove stranke.Po meni,treba napraviti listu od najviše 10 kandidata koji imaju moralni integritet i svu ličnu odgovornost za preuzete obaveze koje bi se referendumom ostvarile.Lista kandidata se može javno objaviti i u ovom magazinu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *