Почетна / Интервју / Вилијем Енгдал – Како убити убиствено семе

Вилијем Енгдал – Како убити убиствено семе

Разговарала Мара Керн 

Уништавање семенске производње праћено је патентирањем Монсантовог „терминатор семена“, познатог као „семе самоубица“. Они који сервирају причу о спасавању света од глади уз помоћ ГМ семена истовремено онемогућавају гладнима да то семе употребе у следећој сетви. О погубним последицама конзумирања овакве хране свакодневно добијамо све више научних доказа, преко којих се бескрупулозно прелази

Вилијем Енгдал (William Engdahl) Американац који је за свој дом одабрао Европу, већ годинама представља интелектуални светионик за сналажење у свету направљеном по мери „зависника од позиција моћи“, како он назива градитеље куле од карата корпоративних илузија. По образовању економиста и историчар, почео је да истражује феномен глобалне злоупотребе моћи, разоткривајући позадину екоцидне научнофантастичне идеје да је могуће некажњено поигравање с генетским кодом живих бића, биљака и животиња.

Енгдалова култна књига „Семе уништења“ представља незаобилазну литературу за онај део освешћеног човечанства, спремног да се суочи са истином о генетски модификованој храни, вакцинама, индустријској производњи хране… У књизи „Век ратова: Англоамеричка политика и Нови светски поредак“ (2004) Енгдал истражује улогу економије у бизнису са нафтом, што представља само један од пипака амбициозне корпоративне хоботнице, одлучне да оствари контролу над људским бићима, семеном, енергентима…

Ваш долазак у Београд, у најодсуднијем тренутку наше савремене историје, доживљавамо као снажан импулс здравог разума и – упркос крајње застрашујућим истинама с којима нас суочавате – он уноси дозу лековитог оптимизма међу апатијом захваћено становништво Србије. Како видите своју улогу у овом процесу размотавања документа под ознаком „топ сикрит“?

Ми смо као људска бића хипнотизовани илузијом моћи и страхом којим покушавају да нас контролишу. Ја сам 35 година радио као економски аналитичар, повезујући историју и новинарство, али сам, суочен са методама којима се служе, почео да се бавим темом злоупотребе политичке моћи и феноменом „зависности од моћи“. Ови зависници су веома агресивни, али нису ни приближно толико моћни. Пишем о страху, љубави и самопоштовању, свестан да један човек не може да промени свет, али може да поставља питања и захтева одговоре.

Истраживачима и активистима који у Србији постављају питања везана за екологију, генетику, вакцине „експерти“ оспоравају право да им се „мешају у струку“. Како сте се изборили за позицију уваженог критичара фармацеутске индустрије, генетичке модификације хране…?

Они који вас спречавају да се бавите темама „ван ваше струке“ желе да приграбе позиције „експертског“ монопола на истину, убеђујући вас да нисте компетентни да расправљате о квалитету хране коју дајете својој деци, о хемикалијама које по аутоматизму убризгавају у њихове вене, о начину на који ћете васпитати потомство, о историјском погледу на свет. По њиховим аршинима, ни ја не бих смео да пишем о генетски модификованој храни, али себе сматрам компетентним за све што ме угрожава као људско биће, веома сам компетентан да анализирам те проблеме и презентујем их људима, у нади да ће их покренути на размишљање.

 

[restrictedarea]

 

Кад сте почели да се интересујете за моћ и утицај нафтних компанија?

Било је то након такозване енергетске кризе у САД 1970. Тада сам почео да истражујем мрежу „седам сестара“ и одлучио да напишем историју нафтног бизниса. У књизи „Век рата“ (A Century of War) пратим танку црвену линију која везује догађаје у нафтној индустрији у последњих сто година. Цитирао сам Кисинџера, који је рекао да „онај ко контролише нафту контролише читаве нације а онај ко контролише храну контролише свет“. Упоредо сам истраживао кретања на тржишту житарица и са запрепашћењем открио да је бриселска политика везана за пољопривреду зависна од истих центара моћи који контролишу америчку спољну политику. Житни картел чини неколико највећих компанија, које лобирају у Европском парламенту, а монопол на основне прехрамбене житарице, као што су соја и кукуруз, држе Монсанто, Дупонт, Доу (Dow) и Синџента. Они планирају да, поседовањем патентних права, контролишу читав свет. Зар ћемо им то дозволити?

Србија је након бомбардовања и „демократских промена“ онемогућена да доврши формирање банке семена, а државни институти за производњу семена систематски губе позицију фактора националне безбедности. Да ли да очекујемо увођење страних инвеститора у овај сектор?

„Генски гиганти“ или „Четири јахача Апокалипсе“ – како их зовем – спонзорисали су изградњу мистериозне Банке семена „Судњег дана“ на Арктику, да би до темеља уништили банку семена у Абу Граибу (Ирак). На мети је и банка семена у Сирији, као и банка семена у Мексику. Уништавање семенске производње праћено је патентирањем Монсантовог „терминатор семена“, познатог као „семе самоубица“. Они који сервирају причу о спасавању света од глади уз помоћ ГМ семена истовремено онемогућавају гладнима да то семе употребе у следећој сетви. О погубним последицама конзумирања овакве хране свакодневно добијамо све више научних доказа, преко којих се бескрупулозно прелази. Посебно забрињава то што је сувласник патентног права на „терминатор семе“ америчко Министарство пољопривреде, па су разумљиви притисци на земље међу којима је и Србија да легализују употребу семена уништења… Монсанто је у свом походу на Ирак написао Наредбу 81, у оквиру окупационог пакета од сто америчких наредби Ирачанима. Став 81 представља кршење ирачког Устава приморавањем владе да легализује Монсантова патентна права на семе, што подразумева обавезу плаћања лиценцних права при употреби овог семена. Тако се Ирак из житнице која је хранила милионе људи претворио у колонију зависника од „семена уништења“. То се савршено уклапа са политиком САД спровођеном уз помоћ Америчког еугеничког удружења, чије је име – након Нирнберга – промењено у Америчко генетичко удружење. Тед Тарнер је отворено рекао да ће уз помоћ ГМ хране успети да елиминишу билионе људи са Планете. При томе ће се процес елиминације убрзати уз помоћ вакцина и стерилизатора убачених у храну и воду. Кад прозрете њихове намере, већ сте један корак ближе победи.

Како разумети убрзане активности око укључивања Србије у финансирање „борбе против климатских промена“, уз гламурозну промоцију Џефрија Сакса и његове књиге „Доба одрживог развоја“? Носи ли у себи ова „Библија“ Новог светског поретка прикривено „семе уништења“?

Ја се нисам бавио проблемом такозваних климатских промена, па не могу да вам кажем шта вам та књига доноси, али би Руси могли да вам буду извор информација о овом аутору. Руси су, иначе, на путу да зауставе улазак ГМ семена у земљу, уз предлог да се илегална трговина овим производима третира као терористички акт. Русија има најнезагађенију обрадиву земљу на свету, тако да би званична забрана донела непроцењиву добробит руском народу. Проф. Ирина Ермакова, потпредседник Руске националне асоцијације за генетичку безбедност, подржана групом руских научника, поднела је захтев парламенту за десетогодишњи мораторијум на узгој и увоз ГМО. Док се не докаже да је ова храна безбедна.

И у Немачкој се људи масовно противе узгоју ГМ семена, што указује да Монсанто није свемоћан, упркос подршци корумпираних бриселских политичара, па чак и неких људи из немачке владе.

Наша компанија Бамби је морала да уклони натпис на кексу да не садржи ГМ састојке, подлегавши притисцима лобија про-ГМО. Можемо ли с њима да изађемо на крај?

С обзиром да још увек нисте под званичним Монсантовим патронатом, још није касно да се угледате на неколико америчких држава међу којима су Вашингтон и Вермонт… Они се успешно боре за право на обележавање производа са ГМ садржајем, упркос настојању Монсанта да судски оспори то право. При томе је веома важно да подржите локалне произвођаче органске хране и упутите остале произвођаче на сарадњу са немачким пољопривредницима, чије искуство говори да приноси органске пољопривреде нису мањи од оних које добијају од генетски модификоване смеће-хране. Сви они који одлуче да се супротставе политици диктираној у корпоративном интересу морају бити наоружани знањем. У томе је ваша улога – информисати. Та битка се добија само ако људи схвате природу тих компанија, а случај произвођача кукуруза, Готфрида Глокнера, сведочи о методама којима се служе. Овај пољопривредник је после експериментисања са новим ГМ технологијама приметио да му стока храњена ГМ усевима побољева и умире, да се рађају дефектни младунци и да долази до масовне неплодности. Глокнер се обратио Синџенти са одштетним захтевом, након чега су му представници компаније направили пакао од живота. Показало се да не бирају средства да се обрачунају са оштећеним произвођачима, као и да се појам одговорност не налази у агенди ових гиганата.

Та технологија је 1997. одобрена од стране експерата ЕУ?

Вероватно је одобрена на бази Синџентиних „доказа“ да је безбедна. И у овом случају Синџентина лабораторија је донела налаз да спорно семе не садржи токсине, иако је независна лабораторија у Немачкој доказала постојање велике количине токсина (испитано истом методом). Показало се и да ово семе има мањак основних аминокиселина, што је неопходни састојак сточне хране, а било је и бројних одступања од норматива, а то потврђује да је ЕУ обманула јавност увођењем термина „substancial equivalence“ – знатне подударности ГМ семена са природним семеном, што је било одлучујуће при доношењу одлуке о дозволи узгоја овог семена… Глокнер је одбио све понуде да повуче оптужницу и изгубио, између осталог, нову кућу, нову механизацију, обнову сточног фонда… На крају су ударили на породицу, да би се са Глокнеровом бившом женом нагодили како би поднела тужбу за силовање, што га је – уз помоћ преког суда (без икаквих доказа) – одвело у затвор. У међувремену је фарма остала без надзора, као и његово троје деце, механизација је покрадена, али је он после изласка из затвора наставио да путује широм света и да упозорава људе на то шта их чека ако – како ви то у Србији кажете – „с ђаволом тикве саде“. Нажалост, у Немачкој ове компаније подржава и сама Ангела Меркел. Држава је Глокнеру на крају поручила: „Жао нам је због свега што сте претрпели, али ми подржавамо технологију генетског инжењеринга.“ А што се тиче „беспрекорног“ немачког правосуђа, које би морало да подржи закон о обавези произвођача да оштећеном надокнади штету, са жаљењем констатујем да се у пракси то не примењује. Ако се Немачка тако понаша, шта очекивати од малих, економски уништених држава као што је ваша? Ја сам предлагао јавно суочавање представника Синџенте са мном, поводом овог случаја, али су избегли тај сусрет.

Недавно је у Србији најављен долазак страног инвеститора, спремног да отвори фарму индустријски гајених свиња у Војводини. Ради се о стотинама, а у перспективи и хиљадама свиња на једној локацији. Како ће се то одразити на људе који живе у поменутом крају?

Индустријски гајене животиње дају синтетичко псеудомесо, а те фарме су легло заразе с обзиром да одлагање фекалија и отпада до сада нигде у свету није успешно спроведено. Животиње се прскају хемикалијама да их не нападају паразити, хране се ГМ храном обогаћеном антибиотицима, уз додатак хормона за бржи раст. Замислите шта се дешава кад ове хемикалије уђу у подземне воде, ваздух… О таквим потезима би морала да се отвори јавна расправа, у којој би, пре свега, учествовали становници угрожених подручја, уместо да економисти и експерти имају одлучујућу реч.

Како се изборити са „експертским насиљем“ и „експертима-хипнотизерима“, који наступају у јавности без икакве одговорности за последице?

Ја нисам револуционар који позива на улице, нити имам рецепт за начин на који ћете их демаскирати, али верујем да је информација оно на шта свако људско биће има право. Живети у оваквом свету исто је као живети у лошем браку; пред вама је избор: стагнација или ментални развој. Само од вас зависи колико сте спремни да подносите неподношљиво. Морате бити свесни да „барони семена“, нафташи и корумпирани политичари чине све да утеривањем страха угуше сваки покушај отпора. Страх је моћна полуга власти над људским умом, ослободите се страха и одговор ће се сам појавити. Ви сте, колико знам, већ имали трагично искуство са Канвасом, групом финансираном од стране САД да покреће „револуције“ по мери спонзора. Ови људи су од почетка били умешани у производњу „револуције“ у Кијеву, а ваша тренутна ситуација је идеална за њихов повратак на сцену. Чувајте се насиља и агресивности, то се као бумеранг окреће против вас. Осмислите стратегију и спроводите је доследно и достојанствено.

Ситуација је заиста запаљива, а изјаве званичника свакодневно подижу тензију. С једне стране нас обавештавају да без измене Закона о забрани ГМО нећемо приступити ЕУ, с друге да материнство више није светиња већ потрошна роба, што ће бити крунисано новим „експертским“ законом о изнајмљивању материце и трговини новорођенчади, док нас енергетски лоби убеђује да сносимо део одговорности за климатски хаос, а то подразумева финансирање скупих пројеката за „хлађење“ Планете. Након доласка Џефрија Сакса у Србију, мантра о „одрживом развоју“ ће бити поткрепљена његовом књигом „Доба одрживог развоја“, па смо само корак ближе лавиринту Агенде 21. Постоји опасност од неконтролисаних реакција.

Приметио сам ту страшну негативну енергију што притиска људе с којима се срећем у Србији. И страх. А страх је лош саветник, што знају они који имају интерес да профитирају из ваше невоље. Упркос свим марифетлуцима којима се служе, тврдим да неће успети! Али ви прво морате да схватите да немате посла с људима натприродне снаге, моћи, интелигенције… То су само несретници и жртве, који своју немоћ претварају у опсесивну потребу за доминацијом. Ја их зовем „зависници од моћи“ и као сви зависници, веома су рањиви. Они су такође заплашени – пре свега вашом моћи да прозрете њихове намере и вашом одлучношћу да се одбраните. Приписујући им сатанистичке моћи, ви им дајете на важности и храните зло од којег су оболели. Ако ме већ питате како се поставити у односу на њих, саветујем вам да их исмејете. Они су заиста патетичне, смешне креатуре над којима имате моћ – саспите им то у лице и покажите да их се не бојите. Ја не познајем ваш менталитет да бих знао каквим оружјем располажете, али бих могао да вам наведем безбројне примере на основу којих се види да смо јачи од њих. У ЕУ су се људи изборили за „слободу избора“ кад је у питању ГМ храна, тј. за обележавање ових производа. Британски министар се није сложио, што је навело бројне америчке угледне уметнике да потпишу протестно писмо упућено британском парламенту, упозоравајући да 57 милиона Американаца не жели да им било ко одређује шта ће да једу. Покрет „обележи ГМО“ присилио је Монсанто да потроши милионе долара да их заустави, а у недавним протестима против ГМО учествовало је преко 50 милиона људи. Њих није покренуо ни Канвасов новац, ни нека опскурна НВО, већ једна жена, која се са децом повукла у планине и преко интернета започела да позива на протест… Немојте сметнути с ума да сте ви у предности, зато што сте на страни живота, и у томе је ваша снага: природа увек побеђује. Уместо побуне, направите неки духовит стрип са изнајмљеним материцама, исмејте ту сулуду идеју и оне који је пропагирају – иронија је моћно оружје.

А што се тиче оних који би да ме дисквалификују, ја им поручујем: моја квалификација за ове теме јесте то што сам људско биће.

Оне који вас уводе у бољи живот обећавајући „јефтину ГМ храну“ у нади да ће вас претворити у јефтину радну снагу подсетите на судбину америчког народа, јер је први осетио благодети овакве политике. Деиндустријализација Америке је започела захваљујући селидби корпорација у потрази за јефтином радном снагом. Али и од јефтине има јефтинија и тако све док не пукне сулуда идеја о профитирању на експлоатацији људских бића.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *