Почетна / Свет / Турски удар на „пету колону“

Турски удар на „пету колону“

Пише Зоран Милошевић

Државни удар у Турској, као опција, актуелизован је после потписивања договора између руског и турског председника да „Јужни ток“ замене „Турским током“, што аутоматски ову државу сврстава у непријатеље САД и Европске уније. Пре тога, Турска је одбила да уведе санкције Русији, што је додатно разљутило Вашингтон

У Турској је 14. децембра 2014. године извршена велика акција тужилаштва и полиције у којој су ухапшени бројни новинари, полицајци, сценаристи… под оптужбом да су припремали државни удар. Сви су припадали покрету Фетулаха Гулена, „Хизмету“. Западни медији помињу 27, а турски 32 ухапшених. На критику из Европске уније изречену поводом тога, турски председник Ердоган је, на запрепашћење Запада, хладно рекао: „Ми наступамо у интересима националне безбедности и радимо оно што је неопходно пред опасношћу. Нама је свеједно да ли ће нас Европска унија примити или не. Ми се бавимо својим послом, а Европска унија нека се бави својим!“

„ХИЗМЕТОВИ“ МИЛИОНИ Серију хапшења новинара и припадника полиције, шеф Министарства унутрашњих полова назвао је „акцијом на спречавању државног удара“. Према тврдњама полиције, удар је припреман 12 година, а шеф ове завере је Фетулах Гулен (живи у САД) иза којег стоји Вашингтон. Године 2008, да се подсетимо, обустављен је кривични поступак против Гулена, који је и тада сумњичен за антидржавну делатност. Иначе, он је, према истраживањима часописа „Проспект“ и „Форин полиси“, међу 100 најутицајнијих људи у свету и најутицајнији муслиман. На питање ко је Фетулах Гулен није лако одговорити: сам се најчешће представља као лидер међународне друштвене организације „Хизмет“, мада то није сасвим тачно. „Хизмет“ није правно лице и није партија која има формално чланство. То је заправо глобални клуб без официјелног имена, који се може звати и „Хизмет“, и „Џемат“, и „Покрет Гулена“. Међутим, он има своју незваничну хијерархију и своју бирократију, као и, што је посебно важно, велики новац на располагању. Број људи који је повезан са Гуленом мери се милионима, наводи турски лист „Мили газете“. Основна делатност његове организације је образовање – невероватан број приватних школа и универзитета у многим државама света, посебно муслиманским. У самој Турској Гулен има више од 300 школа и универзитета, а у свету више од 1.000. Број ђака и студената, према часопису „Њузвик“, прелази два милиона, при чему већина има „Гуленову стипендију“. Главна Гуленова парола је образовање и ширење властите идеологије и погледа на свет међу младима. Приоритетно је проучавање природних наука, верска трпељивост и пацифизам. При чему верска трпељивост није само дијалог цивилизација (минимум три – исламске, хришћанске и јудаистичке) већ и узајамно поверење.

Следеће поље Гуленових инвестиција су медији. Турски новинари су други његов ешелон (први су професори). Трећи ешелон (по реду, али не и по значају) јесу пословни људи који све ово финансирају. Гулен контролише и низ финансијских организација, банака, медицинске клинике, студентске организације, али и велики број припадника полиције, војске и политичара у Турској. Сви заједно чине покрет „Хизмет“, о којем турске власти говоре искључиво у контексту међународне завере чији је циљ свргавање актуелне владе. Иако у априлу 2015. године Гулен пуни 74 године, турски председник Ердоган га сматра својим главним непријатељем и конкурентом. Поред неслагања у верским питањима, Гулен и Ердоган разишли су се и у вези са питањем Сирије (први је за свргавање Асада по сваку цену, а други цени сиријског председника због верске трпељивости). Неслагање двојице утицајних људи већ је довело до тога да је Гулен нанео два снажна ударца Ердогану организујући протесте у Истанбулу за његову смену, а потом је објавио великокорупционашки скандал у који су умешани најближи сарадници турског председника, као и његов син Билал Ердоган). Људи из турског тужилаштва који су ово објавили припадали су Гуленовом покрету.

 

[restrictedarea]

 

ЕРДОГАНОВ ОДГОВОР Ердоган је узвратио сменом хиљаде полицајаца и десетине тужилаца (укључујући и оне који су учествовали у објављивању података о корупцији) затим је извео реформу приватног образовања (којом је ударио на школе „Хизмета“) и покренуо велику пропагандну кампању представљајући Гулена као сина сатане, сарадника циониста, Американаца, терориста и других традиционалних непријатеља Турске.

Сада је, према речима министра унутрашњих послова Турске Ефкана Але, у републици спречен државни удар који су од 2002. године припремали припадници покрета „Хизмет“. Списак ухапшених по овом кривичном делу је крајње интересантан. Међу њима је главни уредник најутицајнијег турског листа „Заман“ и генерални директор „Саманјолу TВ“ (оба медија су радила уз финансијску подршку покрета „Хизмет“). Ту су и ТВ сценаристи, продуценти, виши официри полиције и бивши шеф истанбулског Департмана полиције за борбу против тероризма Туфан Ергудер. Ова група је неовлашћено прислушкивала руководиоце државе, снабдевала медије подацима о делатности политичара и створила „паралелну структуру власти“. Чињеница је да Ердоган у Турској нема другу опозицију сем покрета „Хизмет“, јер је кемалистичка опозиција пред потпуним моралним и политичким банкротом, наводи руски портал vz.ru.

Европска унија је на споменута хапшења реаговала жестоко, оптужујући турског председника и владу да „гуше слободу медија“, док су САД то учиниле у приметно блажем тону. Међутим, обе реакције нису оставиле неки утисак на турског председника, коме није први пут да се свађа са Вашингтоном и Бриселом. Западни центри моћи затражили су од Ердогана да „не нарушава основе демократије“, односно људска права, те да одмах пусти похапшене новинаре, полицајце и остале. Представници Брисела (шефица дипломатије Федерика Могерини и еврокомесар Јоханес Хан) нагласили су да актуелна хапшења могу отежати улазак ове земље у Европску унију (на шта је реаговао турски председник, истакавши пркосно: „Нама је свеједно да ли ће нас Европска унија примити или не.“) Поступак турских власти није сагласан са слободом говора и „у супротности је са вредностима и стандардима ЕУ, чији део Турска жели да постане“, понављају бриселске бирократе. Све ове претње европских бирократа нису „празне приче“. Наиме, Мехмет Сејфетин Ерол за турски лист „Мили газете“ наводи мишљење секретара Академије за геополитичке проблеме Араика Степанјана да је државни удар у Турској, као опција, актуелизован после потписивања договора између руског и турског председника да „Јужни ток“ замене „Турским током“, што аутоматски ову државу сврстава у непријатеље САД и Европске уније. Поред тога, Турска је одбила да уведе санкције Русији и то је додатно разљутило Вашингтон.

Да Вашингтон и Брисел неће тек тако предати Турску Русији, сведоче и актуелна збивања, пре свега активирање протеста Курда, који преко „сепаратистичких тежњи“ треба да убеде Турке да остану у западном „клубу“. САД су спремне на активирање „курдске карте“, о чему сведочи и недавно усвајање (у Конгресу САД) предлога да се Демократска партија Курдистана и Патриотски савез Курдистана, које су у Ираку организовали Месут Барзани и Џелал Талабани, избришу из списка терористичких организација. Овај корак није могао остати непримећен у Турској.

Поред „сепаратистичке карте“, Вашингтон има и резервну варијанту – распиривање грађанског рата у Турској, за шта постоје могућности и ресурси, пре свега међу припадницима покрета „Хизмет“ и националним и верским мањинама. У том смислу, опет би важну улогу имали Курди, али и НАТО, не да би заштитио Турску (по званичним документима, има ту обавезу) већ да распали сукобе. Но, пре тога би се покушало и са „једноставнијом варијантом“, државним ударом попут оног у Кијеву, када је свргнут легитимни председник Виктор Јанукович.

 

Ко је Фетулах Гулен?

Фетулах Гулен је грађанин Турске и успео је да себи потчини на стотине хиљада људи у целом свету, а у његовој организацији налази се мноштво колеџа и универзитета, фондова, компанија, медија… „Велики мајстор“, како га називају следбеници, родио се 1938. године у селу Корижик у близини града Ерзурум на југу Турске. Као свој циљ објавио је ширење ислама, у верзији свог духовника Саида Нурсија (учење је забрањено у Турској и мноштву других држава). Као оптималан начин за ширење ислама Гулен је одабрао сферу образовања те је, наводно, зато и ширио мрежу образовних установа.

Популаризација Фетулаха Гулена у свету, посебно исламском, била је свеобухватна и темељна. Ипак, многи су се нашли у чуду када је 2008. године један од најуваженијих часописа на пољу међународних односа, „Форин полиси“, према истраживању које је наводно „децидно и ажурно урађено“, објавио листу од стотину најутицајнијих живих интелектуалаца данашњице, а међу њима и великог турског алима и интелектуалца – Фетулаха Гулена.

Еуфорија у исламском свету је уследила тек када је најчитанији дневни лист у Турској, „Заман“, ту вест пренео на првој страници. Гулен је рекламиран као најутицајнији интелектуалац света те 2008. године.

Један исламистички сајт из Босне и Херцеговине овако је описао његову делатност: „Као што је вјероватно познато, исламски алим и мислилац Фетулах Гулен је духовни пројектор преко хиљаду школа у земљи и иностранству. То су већином средњошколске установе врхунског квалитета, а међу њима се налази и око 50 универзитета широм свијета. Један од таквих је почео са радом ове године у Босни и Херцеговини. Ученици из ових школа постижу значајне резултате на свјетским такмичењима из математике, физике, хемије, биологије, информатике и других научних дисциплина. Настава се одвија на три језика – на енглеском, турском и матерњем, тако да за четири године школовања студенти перфектно говоре сва три. Институције овог типа су распрострањене широм свијета тако да, практично, не можете наћи земљу на мапи а да се тамо не налази једна или више од њих. Сличне школе се налазе у Босни и Херцеговини, Македонији, на Косову, у Албанији, Румунији, Бугарској као и широм Европе и свијета. Осим образовних установа, под окриљем организације се налази и велики број болница и других установа јавног типа.“

Но, ту није био крај. Недавно је Гулен био изабран и за једног од пет хиљада „хероја историје“ на научном скупу на Универзитету у Тексасу. То је, такође, изрекламирано у медијима и око њега је створен ореол интелектуалца свеца.

Да би слушали Гуленова предавања, у школским клупама нашли су се многи председници држава, а сусрео се и са папом Јованом Павлом II, као и са лидерима других конфесија. Његову делатност у Централној Азији директно је штитила америчка влада, која је спречавала тамошње власти да забране рад секте и образовних установа.

Према изјавама неколико високих службеника турских обавештајних служби, руководилац познате и скандалозне секте „Нурџулар“, блиске суфијском Реду накшибендија, Ф. Гулен, дефинитивно је сарадник-агент америчке ЦИА. На овоме је посебно инсистирао бивши руководилац у турској обавештајној служби задужен за Истанбул, Нури Гундес, рекавши да је „лидер ове секте одавно и плански коришћен од стране Американаца за сакупљање информација о различитим исламским покретима у Авганистану, Пакистану и Ирану“. Гулен је такође убацио своје агенте у републике Централне Азије. Према Гундесовим речима, под маском канцеларија и универзитета (колеџа) у Киргистану и Узбекистану радило је и до 130 агената, који су скупљали и слали информације Гулену, а овај ЦИА.

Ф. Гулен од 1998. године стално живи у Пенсилванији (САД) али је држављанство добио тек 2008. године. Занимљиво је да је „зелену карту“ добио тек после открића да ради за ЦИА. Образложење за добијање „зелене карте“ било је да се ради о „угледном и способном педагогу“. („Ватан“, 26. 06. 2008.)

Десант европских чиновника

Статус кандидата за улазак у Европску унију за Турску је после свега под знаком питања, иако је ова држава предала захтев за учлањење још 1987. године, при чему је Асоцијација о приступању била потписана далеке 1967. године. Када су турске власти прошле године растерале демонстранте у Истанбулу, Немачка и Аустрија су изјавиле да је разматрање пријема Турске у чланство у Унију превремено, иако је званично одобрење дато још 1999. године.

Са потписивањем договора о изградњи гасовода са Русијом (уместо „Јужног тока“) Турска је гурнула прст у око Бриселу, а он жели што више држава у блоку који би увео санкције Русији мимо Савета безбедности и радио на снижавању енергетске зависности од ове земље. После потписивања поменутог договора, у Истанбулу се догодио „десант европских чиновника“, на челу са Федериком Могерини и Јоханесом Ханом, који су желели да убеде Ердогана да раскине све уговоре са Русима „јер је Турска важна за Европску унију“, наводи портал vz.ru. Према „Гласу Америке“, представници Европске уније позвали су Турску да не подрива западне санкције против Русије, већ да се усмери на борбу против Исламске државе.

 

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *