Свети Никола и гадан ћорсокак

Драгомир Антонић 

Данас је Свети Никола. Почиње још једна сеоба Срба. Један милион Срба слави Крсно име, а два милиона Срба одлази да Славу честита. Такав је обичај, а Свети Никола је најчешћа слава у српском народу. Онима који данас славе честитам. Онима који одлазе код пријатеља на гозбу, и ако је посна, завидим. У суботу ујутру они ће завидети мени. Пијте и уживајте. Свети Никола је. Чиме је Светитељ заслужио оволику љубав Срба?

 

СНАГА ДУХОВНОГ Свети Никола, пре него што је постао светац, био је човек. Пре тога, логично, био је дете. Син јединац веома богатих родитеља који су живели у граду Патару. После смрти родитеља нађе се пред животном дилемом. Имање које наследи беше велико – као да сте данас наследили „Сименс“ или „Монсанто“. Имање је захтевало много рада. Схвати да ће, ако га задржи, бити принуђен да се стара о кућама, ливадама, маслињацима, фабрикама за производњу уља, стоци, слугама, радницима. Мораће да се жени, јер толико имање се не може очувати без женске руке. Са женидбом, стићи ће деца. Никола схвати да ће, ако се наслеђа прихвати, заувек остати у родном месту пуном успомена. Одмалена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима. Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења да се у њега више никад не врати. Пропутовао је сав ондашњи свет, постао епископ мириклијски и учествовао на Првом васељенском сабору у Никеји. Дарован од Бога јаком вером, за живота је учинио многа чуда и већ тад постао омиљен у народу. Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Ко би се данас сећао, а камоли славио Николу да се није материјалног терета ослободио? С којим правом неверујући тврде да је материјално јаче од духовног и да је овоземаљско важније од небеског? У вечност се преселио 19. децембра 343. године. Двадесет другог маја празнује се Млади Свети Никола као успомена на дан кад је донео одлуку да раздели очевину. Вероватно је тад разделио и имовину своје мајке, али се то у предању не помиње.

 

[restrictedarea]

 

Свети Никола је у српској фолклорној традицији упамћен као стасит коњаник са белом брадом, која се мрси са гривом белог крилатог коња. Уочи свог дана, ноћу, обилази станишта оних који верују у њега и у дечје ципеле ставља дарове из великог џака. Ципеле морају бити очишћене и стављене у прозоре како би се дародавцу олакшао приступ.

 

ЕВРОПСКИ СЛУЖБЕНИК Слава је место саборности. Сабирамо се код пријатеља да честитамо Светитеља. Домаћину и његовој породици пожелимо све најбоље. Кад се људи окупе, обичај је да се разговара. Данас, Богу хвала, тема има напретек. Од светских до локалних. Од економских до здравствених. О протестима широм света, јер је незадовољство велико. Чак и у Цириху, где протести нису уобичајени, маскирани људи су палили аутомобиле, разбијали продавнице и тукли се са полицијом. Свет је упао у гадан ћорсокак. Ако се властодршци, пре свега у Америци, не уразуме, биће грдног белаја. Морају да схвате. Рат који траже није видео-игра и неће се овог пута одржавати ван њиховог дворишта. На домаћем терену, у тренутку кад су смањене пензије, плате, кад штрајкују адвокати, просветни радници најављују потпуни прекид рада, стотину педесет психолога линчује др Зорана Миливојевића, недостају лекари специјалисти, динар се урушава, чувена дама из „ферарија“, евроунијатска предузетница, предлаже спасоносно решење. Запошљавање у свакој локалној самоуправи „Европског службеника“!?! Цитирам: „Европског службеника нисмо ми (који ми, гуско једна – прим. Д. А.) измислили. Он је дао добре резултате у државама које су раније приступиле Унији“.  Да се човек прекрсти са обе руке или како у Шумадији кажу: „Овакве глупости није било од како је прасе реп заковрчило“. Проблеми у Србији ће нестати кад запослимо „европског службеника“ у Општини Мало Црниће! Шта ће да ради тај службеник? На пример у Крупњу, Пожеги, Книћу, Лучанима, Жагубици, Иригу, Малом Иђошу, Великом Градишту, Костолцу, Голупцу, Трговишту, Медвеђи… Каква би задужења имао „европски службеник“? Да ли о његовом намештењу одлучује директно Брисел, или  Давежпорт? Можда ће се о избору службеника лично бринути госпођа Мишчевић. Колико да јој „ферари“ не стоји у месту.

Да је жив, Александар Поповић, драмски писац, постидео би се своје, иначе изванредне и антологијске представе „Мрешћење шарана“. За оне који је нису гледали казаћу да је у питању емисија о мрешћењу шарана која је била на програму „Радио Београда“ 6. априла 1941. године. Немачке „штуке“ су парале небо над Београдом бацајући бомбе, али се радио-емисија није прекидала. Мислили смо да је Аца измислио, али није. „Европског службеника на локалу“  се не би сетио ни он а ни Барон Минхаузен. Уживајте за славском трпезом, сетите се оних који нису са нама. Који су одвојени од својих породица само што су бранили отаџбину и православље. Кад се упустите у разговор, упамтите речи записане у Јеванђељу: Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видело (Марко, 4, 22). Упозорио сам вас на време.

 

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *