Слобода је српско становиште

Пише Данило Н. Баста

Две су болести од којих се Србија још није сасвим излечила. То су идеја југословенства и комунистичка идеологија. Иако су старије од њега, њихов заједнички именитељ, због страшног и погубног печата који им је утиснуо, јесте титоизам

У самој потреби да се говори о српском становишту као политичком ставу или политичком путоказу, да се оно разлаже на своје суштинске саставне елементе, а поготово у неопходности да се оно узима у одбрану од оних који га доводе у питање, оспоравају и одбацују, има нечега дубоко парадоксалног, па и увредљивог за здраву људску памет. Јер, шта може бити природније и нормалније, шта пожељније и сврсисходније него да се у Србији – њеној држави, њеној спољној и унутрашњој политици, њеној привреди, култури, просвети, образовању, здравству, војсци итд. – полази од српског становишта и да се води рачуна о српским интересима?! Требало би да се то подразумева сáмо по себи као нешто јасно и очигледно, као нешто што је изван било какве сумње. Ако други делују саобразно свом националном становишту и брину о својим интересима, зар то треба да буде проблематично само када смо ми у питању, да буде ускраћено искључиво нама, зар је то подозриво и неприхватљиво једино када је посреди српско становиште?

УЗРОЦИ Где треба тражити узроке потискивању и порицању српског становишта? Шта то доводи до његовог обесмишљавања, озлоглашавања, па чак и извргавања руглу?

Две су болести од којих се Србија још није сасвим излечила. То су идеја југословенства и комунистичка идеологија. Иако су старије од њега, њихов заједнички именитељ, због страшног и погубног печата који им је утиснуо, јесте титоизам. Историјски пропале, обе те пошасти нису код нас искорењене. Упркос томе што су донели неизмерну несрећу српском народу, што су плаћени огромним бројем насилно одузетих недужних живота његових припадника, југословенство и комунизам имају и даље међу Србима не баш занемарљив број жилавих присталица и наивно-искрених поборника, трујући свест и онемогућујући трезвену оријентацију.

Они су велика препрека српском становишту и његовом успостављању као меродавног начела по којем се поступа у јавном деловању, политичко-државном изнад свега. Велика, али не и једина. Препреку одговорном прихватању и одлучном учвршћењу српског становишта представља, дабогме, и наша лако кварљива (квази)елита, пречесто спремна да, како гласи једна стара изрека, „прода веру за вечеру“, тј. да погази интересе сопственог народа и лукративно се стави у службу не баш пријатељски настројених туђина. Одрекавши се српског становишта, погазивши га, та елита, и у прошлости и у садашњости, олако је и крајње неодговорно довела до тога да српски народ буде „политички номад“, принуђен да лута од немила до недрага.

[restrictedarea]

ОТРЕЖЊУЈУЋА РАЗМАТРАЊА Несумњива је и велика заслуга професора Мила Ломпара што је пре неку годину, идући трагом Милоша Црњанског (који је, да се и то узгред каже, значајан политички аутор) у нашем јавном простору обновио говор о српском становишту, а тиме и сáмо ово становиште. Учинио је то, разуме се, у склопу својих драгоцених и отрежњујућих разматрања о духу самопорицања и облицима туђих интереса који се – често отворено, али каткад прикривено – задовољавају о нашем трошку и баш помоћу овдашњих институција. Тада готово усамљен у својој тежњи да удахне живот српском становишту, у неким круговима због тога нападан и прокажен, проф. Ломпар, који је српско становиште веродостојно образложио као ненасилно и отворено, као слободарско и ни у којем случају скучено, у себе затворено и изолационистичко, може данас с разлогом бити задовољан што је његово залагање за препород и примену српског становишта наишло на одазив, стало да даје плодове, што се проширио круг оних који су то становиште пригрлили и усвојили као чврсту тачку ослонца и поуздану смерницу.

Управо су људи таквог духа и усмерења, таквог кова и уверења, прихвативши то становиште и поистоветивши се с њим, узели реч у овој књизи, у овом зборнику занимљивих, разноврсних, промишљених и аргументованих прилога. Својим насловом, добро одабраним и тачним, зборник нас дискретно опомиње да је српско становиште, на нашу жалост и нашу несрећу, далеко од тога да буде средишња и неупитна идеја-водиља која управља свим кључним јавним пословима у нашој земљи. У најбољу руку, тек се лагано крећемо ка том спасоносном становишту, не одмакавши далеко на путу ка њему.

Сасвим је извесно да без сопственог становишта и његовог доследног поштовања Србија ни у чему неће бити кадра да учини и најмањи корак у правцу изласка из садашњег тешког и неподношљивог стања поробљене колоније. Та колонија је у економији изложена бескрупулозном пустошењу од стране лихварски настројеног финансијског капитала, страног и домаћег, чијим се интересима излази у сусрет по цену суровог угњетавања најамног радништва, чија надница, најчешће, не досеже ни до обезбеђивања егзистенцијалног минимума. У политици пак изложена је уценама, понижењима, претњама, притисцима, све новим и новим условљавањима, лажним обећањима, да се о отимању Косова и Метохије – душе и историјско-идентитетског темеља Србије, српског народа, његове културе, вере и духовности – и не говори.

РАЗОРНИ ПРОЦЕСИ На шта год да се помисли у нашој земљи, куда год да се баци поглед, видеће се да нема скоро ничега, ниједне националне институције и ниједне друштвене или животне области, што није захваћено опасним процесима растакања. Ти разорни процеси, та својеврсна нихилистичка пошаст, најбоља су потврда до чега неминовно долази тамо где се не заступа српско становиште или се оно, штавише, свесно баца под ноге.

Сви прилози у овом зборнику делују као складна целина, због тога што су проистекли из синергијског дејства заједничке идеје и заједничког настројења – идеје и настројења које представља српско становиште. Сви имају знатан просветитељски потенцијал и сви заслужују пуну пажњу. Писани зналачки, јасно и разговетно, текстови у корицама ове вредне књиге приступачни су најширем кругу читалаца. Они су кадри да задовоље љубопитство свих оних који пожеле да дознају шта је, у ствари, српско становиште, какви су му смисао и сврха, али и оних који осете снажну потребу не само да се из прве руке и од стручно потврђених, увелико афирмисаних аутора упознају с крупним проблемима, тешкоћама и опасностима с којима се суочава данашња Србија него и да, што је подједнако важно, сазнају ваљане, промишљене и разложне препоруке како да се с њима изиђе накрај. Примера ради, такви предлози, разрађени и веродостојни, у овом зборнику дâти су за економски опоравак и развојну политику Србије (Јован Б. Душанић и Бојан С. Димитријевић) за рационално и ефикасно преуређење политичког система (Милош Јовановић) за препород српске војске (Милош Јовановић и Жељко Будимир) за медије и информативни систем (Слободан Рељић).

О „СЛОБОДИ ЗЛАТНОЈ“ Дакле, ово је зборник у којем је српско становиште непосредно на делу, у којем оно показује своју плодотворност. А то само значи да његови аутори заступају српско становиште као конкретно руководно начело мишљења и делања на добробит наше земље, а не као апстрактни став изван насушних животних потреба српског народа и свих грађана Србије у претешким и опасностима бременитим данашњим околностима. Српско становиште јесте активни став бриге за Србију, њену садашњост зарад њене будућности. Оно је начело нашег историјског опстанка, брана од губљења у маглама „постнационалне констелације“. Поред осталог, српско становиште је моћно оружје којим се можемо одбранити од бестидног захтева старо-нових завојевача да као народ морамо променити своју свест. (Као да смо ми, а не баш они, изазвали два светска рата!)

А ако је данашња Србија, као што је наговештено, поробљена колонија у којој подивљали неолиберални капитализам (за сада) без отпора слави свој тријумф над већином опљачканог, пауперизованог, пониженог, увређеног и обесправљеног народа, ако је нашој отаџбини намакнут јарам потпуне зависности од спољашњих (западних) чинилаца, који је помно надзиру и злокобно обуздавају, не допуштајући јој ни најмању могућност самопотврђивања, онда је свеопште ослобођење оно у чему се данас, као у жижи, сажима српско становиште. Зато се може језгровито рећи: Слобода је српско становиште! Слобода народа, државе, сваког човека понаособ на српском тлу. Слободан живот слободног човека у слободној Србији, сувереној, снажној, привредно препорођеној и добро уређеној националној држави – то је највиши смисао српског становишта данас и овде. У исти мах, то је и врховни задатак пред којим се налазе садашњи нараштаји српског народа.

Стара наша реч о „слободи златној“ није ни данас изгубила ништа од свога сјаја.

Излагање на представљању Зборника радова  Ка српском становишту – 3. децембра 2014. године, у КНУ у Београду

[/restrictedarea]