Руска зима у Европи

ГАСОВОД „ЈУЖНИ ТОК“ – Које су последице по Србију?

Председник Русије Владимир Путин поново је повукао потез који нико није очекивао. У понедељак је, током посете Турској, објавио да се пројекат „Јужни ток“ зауставља због одбијања Бугарске да одобри почетак радова на изградњи гасовода.

За Србију је ова вест, ван сваке сумње, лоша; без сопствене кривице остајемо и без енергетске сигурности коју би нам „Јужни ток“ донео, и без прихода од транзитних такси који би износили неколико стотина милиона евра годишње, и без политичке стабилности коју бисмо добили као држава кроз коју пролази магистрални европски гасовод.

Опрезну наду да, ипак, није све сасвим пропало изазива изјава руског амбасадора при ЕУ Владимира Чижова да је Русија спремна да настави разговоре са Аустријом, Мађарском и Србијом о начинима изласка из ове ситуације. „Гасовод може да пође у било којем смеру из чворишта у Турској“, рекао је Чижов.

Кривац за пропаст „Јужног тока“ је Европска комисија, која већ дуже време, (зло)употребљавајући ретроактивно Трећи енергетски пакет, покушава да минира овај пројекат. Под њеним притиском је Бугарска и одустала од радова.

Имајући у виду да су Сједињене Америчке Државе, како је открио „Викиликс“, заправо стајале иза ове опструкције ЕК (из сопственог страха од ширења руског утицаја у Европи) обустава „Јужног тока“ могла би да се протумачи као победа америчког интереса, у којој је Европа очекивани губитник јер је остала без сигурног снабдевања гасом а заузврат није добила ништа.

Победа би, међутим, Американцима могла да се покаже као Пирова буде ли, због последица по Европу, појачала антиамеричке сентименте и изазвала очекивани раздор унутар саме Европске уније, ионако већ озбиљно подељене између евроатлантистичког и сопственог интереса.

Истовремено, амерички интереси већ су доживели озбиљан ударац током Путинове посете Турској. На дубоко поремећене америчко-турске односе сада су се, наиме, надовезали и нови гасни и нуклеарни аранжмани Русије и Турске, којима је ојачано њихово партнерство, што би пак могло да унесе и сасвим нову динамику у догађања на Блиском истоку, над којим САД имају све мање контроле, док се Русија тамо, с блиским односима са Ираном, Сиријом а сада и са Турском, појављује као врло озбиљан играч.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *