Почетна / Други пишу / Русија и земље Централне и Источне Европе

Русија и земље Централне и Источне Европе

Петар Искендеров

Односи између Русије и земаља Централне и Источне Европе су данас сложени. Земље у региону су се нашле „између две ватре“. Чланство у Европској унији их приморава да се прилагођавају антируском смеру руководства ЕУ. Међутим, национални интереси захтевају развој сарадње с Русијом. Тему наставља наш аналитичар Петар Искендеров.

За почетак – неколико показатеља који омогућавају боље схватање специфичне тежине Русије у спољнотрговинском обрту земаља ЦИЕ. Узмимо, на пример, чланове Вишеградске групе. У извозу Мађарске Русија заузима друго место, заостајући за Немачком, али престижући све друге земље ЕУ, као и Кину која све више јача своје позиције на европским тржиштима. У структури спољнотрговинског промета Пољске Русија је још више заступљена – она заузима пето место међу извозним партнерима и друго у структури пољског увоза (после исте ове Немачке). Осим тога, руска роба заузима треће место у структури извоза Словачке – после немачке и чешке робе, али пре аустријске, мађарске и пољске.

Подједнако карактеристично изгледа структура спољнотрговинске размене Чешке. Овде је неприкосновени лидер Немачка, а за њом су се чешки партнери поређали врло тесно. Између осталог, у структури увоза Чешке су Пољска, Словачка, Кина, Холандија, Русија и Аустрија, практично подједнако заступљене. Оваква структура има своје јаке и слабе стране. С једне стране, она омогућава диверзификацију спољнотрговинских операција. Али с друге – ако се криза у Европској унији дода проблемима у односима између Брисела и Москве – може се очекивати невоља. Сама Кина никога неће спасити. Није случајно што управо Чеси данас с таквом забринутошћу прате негативан развој финансијско-економске ситуације у Русији и у Европи у целини. Чешки бизнисмени се посебно плаше за судбину својих кредита и инвестиција у Русији. „У сваком случају, сви ми губимо. А чешки извозници пре свега,“ – сведочи извршни директор чешке Трговинско-индустријке коморе за земље ЗНД Фратнишек Масопуст (František Masopust). „Рат санкција“ је Чешкој већ донео губитке у износу од преко 100 милиона долара. „Желели бисмо да знамо шта смо постигли од Русије уз помоћ санкција? Па ништа. Једном речју, одавно је време да се одустанемо од овог бесмисленог и штетног подухвата санкција. Али, јасно је, за то је потребна политичка воља Бирсела, коју авај, засад не видимо,“ – истиче господин Масопуст.

Подједнаке губитке услед „рата санкција“ трпе и други руски партнери. Укупан губитак економије Европске уније сами западни стручњаци процењују на минимум 12 милијарди евра годишње. Русија за ЕУ представља друго по величини тржиште за извоз намирница (10% укупног обрта) после америчког (13%).

Није тајна да приликом доношења политичких одлука у данашњој Европској унији кључну улогу игра Немачка. А ова земља, с једне стране, има значајну размену робе с Русијом, а с друге – заинтересована је за јачање сопствених позиција у региону ЦИЕ. Да ли је можда с тим повезано то што берлинске власти тако активно подржавају антируске санкције? У сваком случају, управо последњих неколико година видимо активан прилив немачког капитала на тржишта ЦИЕ. И ово државе у региону доводи у двојаку ситуацију – истакао је у разговору с „Росија севодња“ руководилац Московске економске школе МДУ, академик РАН Александар Некипелов:

Немачка заузима посебно место у Европској унији. С једне стране, њени партнери из региона имају веома велике дугове према њој. С друге стране, с тачке гледишта регионалних партнера, Немачка објективно у ЕУ игра улогу локомотиве и они би желели да се „прикаче“ уз ову локомотиву.

Ипак, губици због антируске политике ЕУ изгледа да почињу да „претежу“ у очима Европљана. Како саопштава британски лист The Sunday Times, федерални канцелар Немачке Ангела Меркел (Angela Merkel) се „налази под притиском“ водећих немачких индустријалаца и бизнисмена који захтевају укидање санкција. На узбуну звоне и ван граница континента. Тамо људи схватају да без јаке Европе с јаком Русијом неће моћи да се превлада глобална економска криза. „Добре сигнале из САД подржавају азијска тржишта. Међутим, то не мења укупну ситуацију која осим напредовања САД укључује нагли пад цена нафте и слабљење курса рубље, што дестабилизује тржишта,“ – убеђен је директор-управник финансијске компаније White Funds Management у Сиднеју Ангус Глуски (Angus Gluskie). И било би наивно очекивати да земље ЦИЕ могу остати по страни кад је у питању ова тенденција дестабилизације.

Није чудо што је по подацима агенције ЕУ EUobserver низ држава ЦИЕ спреман да позове руководство организације да поновно размотри садашњу „санкционистичку“ политику према Русији. Рок важења три пакета санкција истиче у марту-јулу 2015. године. Мађарска, Чешка и Словачка су већ ставиле до знања да сумњају у потребу за њиховим продужавањем. Могу им се придружити Грчка, Италија и Кипар.

http://serbian.ruvr.ru/news/2014_12_22/Rusija-i-zemlje-Centralne-i-Istochne-Evrope-7653/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *