Почетна / Други пишу / Русија и Европа: Шта даље?

Русија и Европа: Шта даље?

Игор Лоцман

Односи Русије и Европе преживљавају кризу. Она је изазвана дубљим разлозима него што је просто ситуација у Украјини. Русија и Европа нису могле да изграде, захваљујући напорима САД, заједнички простор од Лисабона до Владивостока.

Чињеница остаје чињеница, Европа није у стању да води независну политику. Нема сопствених могућности, а можда ни жеље. Посебно у војно-политичкој сфери. Криза у односима Русије и ЕУ испољава се у најнеочекиванијим формама, а проширење НАТО-а на исток само подлива уље на ватру. Одражава се и одсуство политичког јединства у самој Европи. Све то говори о заједињености ЕУ.

Британска политика је барометар у евроатлантским односима. Вашингтон рачуна на Лондон, како би пренео своју политику. Данас Лондон по правилу иступа у улози „европског критичара“.

Стратегија НАТО-а традиционално се гради на америчким погледима. Без САД војни блок не може да постоји. У условима тешког финансијско-економског положаја Европа све теже може да „одреши кесу“ за одбрану. Али мора. Прекоокеански партнер не дозвољава јој да се опусти. И он је дао јасну наредбу Бриселу: „затрпати“ Москву санкцијама због придруживања Крима и њеног става о Украјини, каже шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.

Придруживање Крима и Севастопоља Русији наши западни партнери-опоненти од почетка су називали „руском агресијом“, „анексијом“, „оружаном агресијом“. У тим условима све санкције полазе од тога базичог схватања. Русија никада неће одустати од Крима и Севастопоља. У датом случају Европа и САД упадају у замку сопствене санкционе логике. Било је прилично проблематично ући, али је могуће… А изажи је крајње мало вероватно у догледној перспективи, пошто ради тога да би се то учинило, мораће да се призна Крим и Севастопољ у саставу Русије. На шта се Запад неће решити.

Достизање минских договора хронолошки се подудара са увођењем трећег пакета санкциција против Русије од стране ЕУ и рундом преговора о интеграцији Европе са Украјином. Значи, не ради се о Украјини? Значи, линија поделе између Русије и Европе некоме одговара? Говори начелник сектора за проблеме регионалне безбедности Центра за одбрамбена истраживања РИСИ Сергеј Јермаков.

Хлађење се није десило у контексту војно-политичких конфронтација или конфронтација са Европом, већ у контексту економских питања која су могла да се реше договором. Шта више са Европом се стално водио дијалог о хармонизацији наших односа, тачние оно што се код њих назива проширена асоцијација европске трговине. Са наше стране то је Царински савез и Евроазијски савез. Али уместо хармонизације добили смо то што смо добили.

Санкције мењају логику стратешких односа Русије и ЕУ. Шта ће бити даље? Показаће време. Али за сада напорима Вашингтона раскол између два дела Европа прети да се претвори у провалију.

Командант НАТО снага у Европи Бридлав обратио се Пентагону са молбом да осигура додатне трупе и наоружање због тобоже сталне руске опасности. А шеф Пентагона Хејгел недавно је озбиљно тврдио да се Русија ближи границама НАТО-а… И то се говори сасвим озбиљно!

Јасно је да са таквом Европом Русија скоро не може да успостави дијалог.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_12_19/Rusija-i-Evropa-SHta-dalje-1966/

Један коментар

  1. I Kosovo i Evropa.
    I Rusija i Evropa.
    I Kina i Evropa.
    I Emirati i Evropa.
    ……………..
    *Pametan cuti,budala govori,fukara se bogati* I.Andric




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *