Почетна / Култура / Право и православље

Право и православље

Пише Наталија Јовановић

Уткавши своје „вјерују“ у казивање о царским законима православне вере, писац предано и са страшћу упознаје читаоца с правним наслеђем једног света високе културе и дубоке религиозности

Уочи овогодишњег Сајма књига, Издавачка кућа „Catena Мundi“ објавила је правноисторијску студију доцента Правног факултета у Крагујевцу, др Зорана Чворовића, под називом „Право и православље“.
Књигу „Право и православље“ чине три посебна правноисторијска рада. Централни део књиге, по објашњењу самог писца које је дато у уводном поглављу „О књизи“, заузима монографско истраживање вишевековног процеса христијанизације класичног права паганске Римске империје у раној Византији, започетог у IV веку доношењем појединачних закона првих хришћанских царева, а заокруженог доношењем у VIII веку Еклоге, као првог хришћанског законика. У два засебна истраживачка рада мањег обима, однос хришћанства и права посматра се кроз анализу феномена верских слобода, најпре у законодавству једног православног царства, каква је била Московска држава у XVI и XVII веку, а потом у европеизованом либерално-демократском правном поретку самосталне нововековне српске државе. Из ових текстова се, како стоји у предговору књиге из пера православног публицисте Владимира Димитријевића, види оно „што је вековима било руководно начело код хришћана Цркве од Истока (код Срба јасно одређено још у Душановом законику): иноверни имају право да слободно исповедају веру, али немају право да је намећу православнима“.

УТЕМЕЉЕЊЕ НА ТРИ ДОБРА Аутор предговора наводи речи блаженопочившег владике будимског др Данила (Крстића) да „православна цивилизација почива на три добра – добром јерусалимству (православној вери Христом откривеној апостолима у Светом граду Јерусалиму и на Голготи, после које је свету заблистало васкрсење из мртвих) добром јелинству (са својом трагедијом, одом у славу жртве која је утемељила заједницу, и философијом, љубављу према Мудрости која ће се јавити као Богочовек) и добром римству (римском правном поретку, који је извирао управо из насушне потребе да се свет спречи да потоне у хаос и постане пакао узајамног свепрождирања)“. „Зоран Чворовић својом књигом показује“, истиче се даље у предговору, „како су се добро јерусалимство и добро римство узајамно преплитали, при чему је јерусалимство било кров римству, преображавајући га ка нормама утемељеним у Еванђељу, књизи живог Живота. “

ОДГОВОРИ НА СУШТИНСКА ПИТАЊА Чини се најрелевантнијим и врло упечатљивим суд о студији „Право и православље“ који су дали, у својству рецензената, угледни српски правни историчари и старије колеге др Зорана Чворовића, проф. др Мирјана Стефановски и проф. др Марко Павловић. Професор Стефановски, између осталог, подвлачи како су „радови Зорана Чворовића, сабрани у књизи ‚Право и православље‘, највећма посвећени истраживању хришћанских слојева у византијским и руским законским споменицима, откривају српској публици особену страну развитка права у оквирима средњовековне духовности. Уткавши своје ‚вјерују‘ у казивање о царским законима православне вере, писац предано и са страшћу упознаје читаоца с правним наслеђем једног света високе културе и дубоке религиозности, у којем су државе византијског културног круга саздале неразориве темеље“.
Професор Марко Павловић, као некадашњи ментор др Чворовића, истиче како је „Зоран Чворовић, чим је на Богојављење 2006. одбранио магистарски рад ‚Хришћанске норме у Еклоги‘, постао незаобилазан писац за питања односа права и хришћанства уопште. Еклога, византијски зборник права из VIII века који је представљао тачку преокрета у развитку права на Истоку, толико је велика тема да су на њој могли изградити име и осредњи писци, а камоли тако врстан писац какав је Зоран Чворовић. Друго по чему Чворовићева Еклога заслужује незаобилазно истакнуто место у науци јесте истраживачка темељност и методолошка изврсност по којој је Еклога анализирана не само као документ одређеног времена него и као документ у којем се преламају вечита питања односа између права и хришћанства. Уосталом, утицај Еклоге сеже до данашњег времена. Примера ради, у њој се налазе одговори на суштинска питања склапања и развода брака (као физичке и духовне смрти) наслеђивања између бешчедних супружника, хришћанског схватања кривичне одговорности и казне, хришћанског погледа на паганске појаве (врачаре и астрологе). Идеја судске независности се приписује Западу, а у ствари је суштински конципирана у Еклоги. Чворовићево ‚Право и Православље‘ писано је јасним и живописним стилом; оно се чита као што се гледа добар филм (нпр. Андреј Рубљов)“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *