Печат недеље

ПРИЈАТЕЉСТВО

„Пријатељство јеврејског и српског народа иде у прошлост хиљадама година, још од времена Римске републике. А у модерно време су два народа била уједињена у борби и патњи, током страшних година Другог светског рата. Наш народ се суочио са бруталним оптужницама и убиствима од руку нациста и њихових пријатеља. Никада нећемо заборавити улогу српског народа у борби против нациста. То је орден части који дубоко осећамо у нашим срцима и увек ће ту остати“, рекао је израелски премијер Бењамин Нетанијаху, пожелевши добродошлицу српском премијеру Александру Вучићу, приликом заједничке конференције за новинаре одржане у Јерусалиму.
Председник владе Србије Александар Вучић боравио је 1. и 2. децембра у Израелу где је разговарао са највишим израелским званичницима, а домаћини су, оценивши ову посету „историјском“, изразили и подршку будућој снажнијој економској сарадњи две земље.

Ромпејева отпремнина

Бивши председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј добиће отпремнину већу од 500.000 евра током три године које следе његовом повлачењу са функције, пише британски дневник Индепендент.
Раније је било објављено да ће Ван Ромпеј (67) до децембра 2017. добијати 55 одсто своје основне плате, што износи око 170.000 евра годишње, специјалну исплату у висини 42.000 евра и годишњу пензију у износу од 66.000 евра до краја живота. Један европски званичник објаснио је накнадно, међутим да Ван Ромпеј неће почети да прима пензију све до истека трогодишње отпремнине која укупно износи око 520.000 евра.
Ван Ромпеј је изабран за председника Савета ЕУ 2009. и реизабран 2012. Током његовог мандата, широм континента дошло је до великог скока незапослености и сиромаштва, а највиши европски званичници донели су драстичне мере штедње. ЕУ је новац који ће бити додељен Ван Ромепју назвала „прелазном накнадом“ што је „цена која се мора платити за тоталну независност“ бивших високих званичника. Ван Ромпејева позамашна „накнада“ део је пакета који се плаћа бившим званичницима Савета ЕУ који укупно износи нешто мање од 40 милиона евра.

КА СРПСКОМ СТАНОВИШТУ

Зборник радова Ка српском становишту представљен је у среду 3. децембра 2014. године, у Малој сали Коларчевог народног универзитета. Реч је о књизи београдског издавача „Еvro-Giunti“ у којој су сабрани радови четрнаест аутора различите интелектуалне и политичке оријентације. Посвећени су различитим темама: проблематици стања у образовању у хоризонту непрестане друштвене кризе (др Зоран Аврамовић) кризном стању друштва и могућим стратегијама обнове (др Слободан Антонић) актуелности потребе за државом-нацијом српског народа (др Алекса Буха) предлозима за нову развојну политику Србије (др Бојан Димитријевић) програмским одлукама које омогућавају кретање ка економском опоравку (др Јован Душанић) могућностима излечења институционалне импотенције „петооктобарске републике“ (др Милош Јовановић) неопходном препороду српске војске (др Милош Јовановић, мр Жељко Будимир) континуитетима и дисконтинуитетима српске историје као елементима националних пораза и победа (др Милош Ковић) генези политичке мисли о српском становишту (др Мило Ломпар) медијској мрежи и њеној улози у угроженом опстанку нације (др Слободан Рељић) положају српског народа између исламског и католичко-протестантског изазова (др Дарко Танасковић) демографској слици Србије (мр Гордана Бјелобрк). Сваки од ових радова заокупљен је различитим – социолошким, економским, верским, историјским, војним, правним, медијским, демографским аспектом наше друштвене и државне кризе. Само окупљање међусобно различитих, али потврђених и познатих индивидуалности у нашем научном и јавном животу, подстакао је Владан Вукосављевић, који је написао и предговор за ову књигу, док је рад непрестано организационо и идејно подржавао писац поговора Драган Поповић. На промоцији књиге говорили су академик Данило Н. Баста, академик Алекса Буха, доц. др Милош Јовановић и проф. др Мило Ломпар.

Мухамед у Британији

Најпопуларније име за новорођене дечаке у Великој Британији у 2014. години било је Мухамед, које је остварило скок од чак 27 места, указује најновија листа британског вебсајта Бејби центар. „Име Мухамед се традиционално даје прворођеном дечаку у муслиманским породицама. Повећање броја и других арапских имена у првих стотину указује на све већу разноликост данашње Британије“, рекла је за Мирор уредница овог портала Сара Редшоу. Име Мухамед скочило је са 27. места, где се налазило 2013, на прво и претекло имена Оливер, Џек и Ноа. Пре него што је постало прво на националном нивоу, име Мухамед је већ неко време било прво у Лондону.

Лидери Финске против чланства у НАТО

Председник Финске Саули Нинисто и шеф финске дипломатије Ерки Туомиоја, који обојица важе за присталице НАТО, изјавили су да се у овом тренутку противе приступању своје земље Алијанси због тога што би то угрозило односе са Москвом.
„Врло је јасно да би, уколико се Финска прикључи НАТО, то несумњиво угрозило наше односе (са Русијом). Морате имати на уму да је 1.300 километара дуга, дуга граница и да је не можете држати затвореном. Напротив, то је жива граница“, рекао је Нинисто у интервјуу за Вашингтон пост упитан о евентуалном чланству своје земље у Алијанси. Он је додао да је питање „када“, а да и премијер и многе друге присталице НАТО у Финској верују да сада није добро време за тако нешто. На коментар новинара Поста да је пре ступања на функцију био сматран „пронатовским“ политичарем, Нинисто је одговорио да он „свакако није против НАТО“ и да чланство своје земље у Алијанси види као „могућност“, али да је важно да „избор остане отворен, јер је то део балансирања“ Финске. Упитан да прокоментарише став свог премијера да је Финска требало да се учлани у НАТО пре 20 година, Нинисто је рекао да би то био „врло лак корак“, јер је „Русија у то време била веома слаба“, али да је „та прилика несумњиво пропуштена“.
Туомиоја је рекао да је дебата о НАТО у Финској отворена и да су последња дешавања на светској сцени, пре свега украјинска криза, дала нове аргументе онима што су одувек били за чланство у НАТО, али и онима који су се томе противили. „Моја позиција је против чланства у НАТО“, додао је он. Туомиоја је рекао да Финска не страхује од Русије и да и Хелсинки и Москва сматрају да је њихова међусобна граница „најстабилнија и најмање проблематична“ и изразио уверење да Руси „желе да тако остане све док немају разлога да мисле да би територија Финске могла да буде искоришћена за неку непријатељску акцију“. „То је наш став од Другог светског рата“, додао је он.

Нобеловац приморан да прода медаљу

Чувени амерички генетичар Џејмс Вотсон, који је прогнан после јавних коментара на рачун интелигенције афричких црнаца 2007, продаће своју Нобелову медаљу коју је добио 1962. за откриће структуре ДНК.
„Јер сам постао бесперсоналитетан, отпуштен сам из одбора свих компанија и немам никаквих примања, сем својих академских прихода“, рекао је овај научник после инцидента због којег је био приморан да напусти и Колд спринг харбор лабораторију у којој је радио претходне четири деценије.
„Нико неће да призна да ја постојим“, додао је Вотсон, који упркос томе што није у могућности да одржава јавна предавања од 2007, не живи баш у сиромаштву. Он је рекао и да планира да део од прихода, а очекује се да ће достићи три милиона долара, донира неким од „институција које су се бринуле о њему“, укључујући и његов матични Универзитет у Чикагу и Кембриџу, где је срео свог партнера Френсиса Крика, са којим је поделио Нобелову награду.
Упркос томе што је имао дугогодишњу репутацију изванредног научника што понекад износи ексцентрична гледишта, попут оног да је либидо повезан са сунчевом светлошћу, Вотсонов пад био је брз. Октобра 2007, Вотсон је за Сандеј тајмс рекао да „је песимиста у вези са питањем Африке“, јер „се све наше социјалне политике заснивају на чињеници да је њихова интелигенција равна нашој, док сва истраживања говоре да то није баш случај“. После ових оцена, највећи део научне заједнице окренуо му је леђа оптужујући га за предрасуде, што он негира и дан-данас.

Ципрас на Правном факултету

Посланик у Европском парламенту, лидер Европске левице и један од кандидата за председника Европске комисије и премијера Грчке Алексис Ципрас, одржаће у петак, 5. децембра са почетком у 19.00 часова у Амфитеатру „Радомир Д. Лукић“ на Правном факултету Универзитета у Београду, предавање на тему, „Погледи на будућност Европе, Грчке и региона“. Предавање ће се одржати у оквиру Форума за дипломатију и међународне односе и отворено је за јавност.