Почетна / Свет / Непромишљени Конгрес објављује рат Русији

Непромишљени Конгрес објављује рат Русији

Пише Рон Пол

Што се тиче руског кршења суверенитета Украјине, зашто америчко учешће у збацивању легално изабране власти ове земље, као што је учињено у фебруару, не представља кршење суверенитета Украјине

Амерички Конгрес усвојио је данас оно што сматрам једним од најгорих икада усвојених легислативних аката. Резолуција 758 означена је као резолуција којом се „снажно осуђују потези Руске Федерације под председником Владимиром Путином, који је спровео политику агресије на суседне земље са циљем да се оствари политичка и економска доминација“.

Овај закон, у ствари, представља 16 страна ратне пропаганде од које би требало да поцрвене чак и неоконзервативци, само када би били способни за тако нешто.

Овакве резолуције увек пажљиво пратим у Конгресу, јер оно што се представља као „безопасно“ изношење мишљења често води ка санкцијама и рату. Сећам се када сам се 1998. снажно противио Закону о ослобађању Ирака јер сам, као што сам рекао у то време, знао да ће одвести у рат. Нисам се противио овом закону зато што сам обожавалац Садама Хусеина – као што ни сада нисам обожавалац Путина или било којег другог страног политичког вође – него јер сам и онда знао да још један рат против Ирака неће решити проблеме, већ ће вероватно додатно погоршати ствари. Сви знамо шта се потом десило.

Због тога ми је тешко да поверујем да им то опет пролази, овога пута са још већим улогом: изазивањем рата са Русијом који би се могао окончати тоталним уништењем!

 

Бесмислени ставови Ако било ко мисли да ја претерујем у вези са тим колико је ова резолуција заиста лоша, дозволите ми да наведем неколико примера одатле:

Резолуцијом (члан 3) се оптужује Русија за инвазију на Украјину и осуђује руско кршење украјинског суверенитета. Овај став износи се без икаквог доказа. Сигурно је да наши софистицирани сателити, који могу из свемира да сниме регистарске таблице, могу и да нам обезбеде снимке и фотографије ове руске инвазије. Ништа од тога нам није дато. Што се тиче руског кршења суверенитета Украјине, зашто америчко учешће у збацивању легално изабране власти ове земље, као што је учињено у фебруару, не представља кршење суверенитета Украјине? Сви смо чули за снимке званичника Стејт департмента како кују заверу са америчким амбасадором у Украјини о збацивању владе. Чули смо помоћника државног секретара Викторију Нуланд како се хвали да су САД потрошиле пет милијарди долара на промену режима у Украјини. Зашто је то у реду?

[restrictedarea]

Резолуцијом (члан 11) оптужује се народ на истоку Украјине за одржавање „непоштених и нелегалних избора“ у новембру. Зашто сваки пут када неки избори не донесу резултате које жели влада САД они бивају проглашени за „непоштене“ и „нелегалне“? Зар народ на истоку Украјине нема право на самоопредељење? Није ли то основно људско право?

Резолуцијом (члан 13) захтева се повлачење руских снага из Украјине, иако америчка влада није пружила ниједан доказ да је руска војска икада била тамо. Овим чланом позивају се и власти у Кијеву да наставе војне операције против источних региона који траже независност.

У Резолуцији (члан 14) наводи се са сигурношћу да је авион „Малезија ерлајнса“ на лету 17, који се срушио у Украјини, оборен ракетом „ испаљеном од сепаратистичких снага у источној Украјини, а подржава их Русија“. Ово је једноставно некоректно, јер коначни извештај истраге о овој трагедији неће бити објављен до следеће године, а прелиминарни извештај не наводи да је авион оборен ракетом. Нити је прелиминарни извештај –направљен уз учешће свих умешаних држава – било коме приписао кривицу.

Чланом 16 Резолуције, Русија се осуђује због продаје оружја Асадовој влади у Сирији. Наравно, не помиње се да се то оружје користи за борбу против ИСИС – за који ми тврдимо да је непријатељ – док се америчко оружје доставља побуњеницима у Сирији и заиста доспева до руку ИСИС!

Чланом 17 Резолуције, Русија се осуђује због онога за шта САД тврде да су економске санкције („принудне економске мере“) против Украјине. Ово се чини иако су САД у више наврата Русију удариле економским санкцијама и чак разматрају увођење додатних!

У Резолуцији (члан 22) наводи се да је Русија извршила инвазију на Грузију 2008. Ово једноставно није истина. Чак и Европска унија – која није пријатељ Русије – у својој истрази догађаја из 2008. закључила је да је Грузија та која је „започела неоправдани рат“ против Русије, а не обрнуто! Како Конгресу пролазе овакве очите неистине? Да ли се посланици уопште потруде да прочитају резолуције пре него што о њима гласају?

У члану 34 Резолуција почиње да бива заиста смешна, јер осуђује Русе за оно што тврди да су напади на компјутерске мреже САД и „нелегално узимање информација“ о америчкој влади. Након открића која је изнео Сноуден о обиму америчког шпијунирања остатка света, како САД могу себи давати морални ауторитет да осуђују такве акције других?

Злоупотреба звана „слобода“ Узнемирујуће је што Резолуција издваја руске државне медије које треба нападати јер, како се тврди, они „искривљују јавно мњење“. Америчка влада, наравно, троши милијарде долара широм света како би финансирала и спонзорисала медије, укључујући и „Глас Америке“ и „Слободну Европу“, као што потпомаже „независне“ медије у небројеним другим земљама. Колико ће времена проћи док алтернативни извори информација, као што је РТ, не буду забрањени у САД? Овај закон нас приближава несрећном дану када ће влада одлучивати о томе које програме можемо, а које не можемо гледати – и такву злоупотребу назива „слободом“.

Резолуцијом се даје „зелено светло“ (члан 45) украјинском председнику Порошенку да поново покрене свој војни напад на источне покрајине које траже независност, позивајући га да „разоружа сепаратистичке и паравојне снаге на истоку Украјине“. Такав потез би довео до још много хиљада мртвих цивила.

У том циљу, Резолуција директно меша владу САД у сукоб позивајући америчког председника да „украјинским властима достави смртоносну и несмртоносну одбрамбену опрему, услуге и обуку, неопходне за ефикасну одбрану њихове територије и суверенитета“. Ово значи да се америчко оружје у рукама снага које су обучили Американци ангажује у врелом рату на граници са Русијом. Да ли вам то уопште звучи као добра идеја?

Има још много бесмислених и ужасавајућих ставова у овом закону, о којима би требало разговарати. Вероватно је најалармантнији део Резолуције, ипак, став да „војна интервенција“ Руске Федерације у Украјини „представља претњу међународном миру и безбедности“. Терминологија није случајна: ова фраза је отровна пилула засађена у закон из којег ће уследити још агресивније резолуције. На крају, ако прихватимо да Русија представља „претњу“ међународном миру, како се тако нешто може игнорисати? Ово је клизав терен који води у рат.

Овај опасни закон усвојен је данас, 4. децембра, са само десет (!) гласова против! Само десет посланика је забринуто због употребе флагрантне пропаганде и неистина да би се прогурало овакво непромишљено звецкање оружјем против Русије.

Овде је списак посланика који су гласали против овог закона. Ако не видите свог посланика на овој листи, позовите га и питајте зашто гласа за приближавање рату против Русије! Ако видите свог посланика на списку, позовите га и захвалите му што се успротивио ратним хушкачима.

 

Аутор је републикански политичар који је био посланик у Конгресу до 2013. и кандидат у трци за републиканску номинацију за председничке изборе 2008. Рон Пол важи за једног од највећих критичара америчког империјализма и интервенционизма

[/restrictedarea]

Против Резолуције 758 гласали су:

1) Џастин Амаш (републиканац − Мичиген)

2) Џон Данкан (републиканац − Тенеси)

3) Ален Грејсон (демократа − Флорида)

4) Елси Хејстингс (демократа − Флорида)

5) Волтер Џоунс (републиканац − Северна Каролина)

6) Томас Маси (републиканац − Кентаки)

7) Џим Мекдермот (демократа − Вашингтон)

8) Џорџ Милер (демократа − Калифорнија)

9) Бито Орурки (демократа − Тексас)

10) Дејна Рохрабахер (републиканац − Калифорнија)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *