Почетна / Друштво / Ненадлежни

Ненадлежни

Пише Никола Врзић

Уставни суд Србије прогласио се ненадлежним за питање кршења Устава Србије

Одлука није била неочекивана, али је свеједно оставила горак, бљутав утисак мучнине. Уставни суд Србије одлучио је 10. децембра да „одбаци предлог за оцену уставности и законитости парафираног ‚Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа‘ између Владе Републике Србије и привремених институција у Приштини, од 19. априла 2013. године“.
Предлог за оцену (не)уставности тзв. Бриселског споразума, првог и досад јединог међу споразумима које треба да постигну Србија и тзв. Косово, подсећања ради, поднела је Демократска странка Србије недуго после његовог парафирања.
Бриселски споразум је, са становишта Устава Србије, очигледно и упадљиво неуставан, будући да, кроз својих 15 тачака, предвиђа укидање општина које функционишу по Уставу и законима Србије и њихову замену општинама које ће бити формиране по законима и уставу самопроглашеног, независног Косова, предвиђа укидање српске полиције у нашој јужној покрајини, као и српских органа правосуђа које „ће бити интегрисано и радиће у оквирима правног система Косова“, оног правног система који Косово сматра независним од Србије док га српски Устав, сходно својој Преамбули, препознаје као јужну српску покрајину, то јест, саставни део Србије.
Да би избегао доказивање недоказивог – да Бриселски споразум јесте у сагласности са Уставом Србије – Уставни суд Србије одлучио је да се прогласи ненадлежним, тако што је одлучио да „Бриселски споразум по својој природи није међународни уговор, односно општи правни акт, како је то тврдио предлагач, већ политички акт настао у процесу политичког дијалога“.
Таквом је одлуком Суд, заправо, поступио по жељи извршне власти. Подсећања ради, министар правде Никола Селаковић је, на јавној расправи средином ове године, затражио управо оно што је сада одлучено – да се Уставни суд прогласи ненадлежним, оцењујући тада да „Уставни суд није надлежан да оцењује политички акт, јер ће тиме преузети улогу владе Србије за утврђивање и вођење политике“.
Образложење овакве одлуке Уставног суда Србије још није обелодањено, а у сваком ће случају бити занимљиво видети како је то Суду, већином гласова, успело да неправним актом прогласи акт који је директно произвео конкретне правне последице, од Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава из 2013. године којим су укинути судови и тужилаштва на Косову и Метохији, па до решења о престанку радног односа припадницима Министарства унутрашњих послова са Косова и Метохије…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *